Ceo život nisu znali da postoje – braća po ocu Saša i Aleksandar Potežica

Neverovatna priča braće Potežica sa dva kontinenta nikoga neće ostaviti ravnodušnim. Saša i Aleksandar upoznali su se na internetu pre četiri godine, a u Guči uz vesele zvuke trube proslavljaju bratstvo, po srpskom običaju. Kažu, pokojni otac im je bio Srbin i toliko duguju tati Srećku, iako jedan za drugog saznali nakon više decenija.

• Ja sam Crnogorac, rodom iz okoline Prijepolja. Put me odveo dalje i sada sam u Nemačkoj. Uvek sam želeo da istražim poreklo naše familije i tako surfujući netom naiđem na prezime Potežica u Peruu. Otac Srećko je bio građevinac i radio je na tom području od 1975. do 1986. godine, pa me zagolicalo da ispitam ko je čovek mog prezimena – priča Saša.

Stariji od braće po ocu nastavlja u dahu kako je saznao da ime brata, tamo negde u svetu. Ispostavilo se da je njihov otac u Peruu opoznao ženu sa kojom je dobio sina Aleksandra, a tajnu je odneo u grob.

• Dopisivali smo se i u jednom trenutku poslao mi je fotografiju na kojoj ga otac drži u naručju. To je bio moj otac! Naravno nakon prvog šoka, krenemo dalje u priču. Srećom njegova supruga je znala engleski jezik pa smo se razumeli, uglavnom, ispostavilo se da je Aleksandar moj brat – dodaje Saša, još vidno uzbuđen, iako je od tada prošlo četiri godine.

Dugo su isčekivali susret, koji je bio pun topline i bratske nežnosti. Kako ih obojicu veže ’’srpska krv’’ bez razmišljanja su ugovorili druženje na Saboru trubača.

• Toliko topline i ljubavi od porodice mog brata i svih ljudi ovde prosto su me osvojili. Mnogo sam srećan, ne znam ni kako bih opisao ovo stanje. To je ogromna količina emocija kada saznate da imate brata nakon toliko vremena – kaže Aleksandar.

Saša i Aleksandar večeras će u Guči proslaviti ’’bratstvo’’. U goste su pozvali prijatelje iz Bosne i Hrvatske pa će svi pod okriljem trube uživati u divnim i emotivnim trenucima.

I majke dva brata ne kriju emocije, srećne su što Saša i Aleksandar pronašli jedan drugog.

• Deca naša, zamislite da nikada nisu saznali jedan za drugog? Ali Bog je veliki, a krv je krv. Sada Saša više nije jedinac, imam i drugog sina – kaže Sašina majka Biljana i dodaje da je njen suprug Srećko bio toliko brižan i pažljiv da mu nikada ne bi zamerila sve i da joj je rekao.

Ipak, druge su prilike tada bile u Srbiji i verovatno niko ne bi razmeo. Važno je jedino da su braća sada zajedno.

• Najveće je bogatstvo imati brata, porodicu, ljubav… Srećan sam beskrajno i znam da nas niko više ne može razvojiti, ni kilometri ni obaveze. Uvek ćemo biti tu jedan za drugog, a i naše porodice – poručio je Saša na kraju.