Krađa koja je uzdrmala mirnu varoš Ivanjicu

Posle drugog svetskog rata u Ivanjici je izgrađena kasarna gde su regruti dolazili da odsluže vojni rok. Kasarna je bila locirana na mestu današnje fabrike čarapa Proleter. Garnizon se sastojao od pešadije i jedne čete konjice. U prostorijama gde se sada nalazi šivara ‘’Konstantin tex’’ bio je štab a u objektu nekadašnje kafane Dubrava u glavnoj ulici bio je klub vojske. U tom klubu često su organizovane igranke otvorene i za građane Ivanjice. Tokom druženja sklapana su  brojna poznanstva mladih Ivanjičanki i vojnika a mnoge ljubavi krunisane su brakom. Nekoliko vojnika i starešina zauvek su ostali da žive u Ivanjici.

Nedelja je bio dan kada su vojnici izlazili u grad. Tada bi uniformisana lica preplivala ulice male varoši a kafane bi bile pune vojnika. Jednom nedeljno za vojnike je u starom bioskopu prikazivan film i tada bi u stroju i uz pesmu, kaldrmisanom ulicom, vojska dolazila na predstavu. Ivanjičani su se sažviveli sa prisustvom vojske pa su sklapana dugogodišnja prijateljstva. Tada je  vojni rok trajao dve godine što je bio dovoljno dug period da mladići koji su ga služili, Ivanjicu počnu da doživljavaju kao svoj grad.

Kada bi Javor igrao utakmicu veliki broj vojnika dolazio je na meč i po pravilu uvek su navijali za domaće.

Prisustvo vojske u Ivanjici uklopilo se u miran život tadašnje palanke. Ali jednog dana desilo se nešto što je uzdrmalo čitavu varoš. U centru grada gradila se, za tadašnje prilike, velelepna robna kuća. Jedan deo je već bio uređen dok je drugi, u izgradnji, bio odvojen talpama. Nikome u to vreme nije palo na pamet da tako slabo obezbeđena prodavnica može da bude i meta lopovima. Međutim, jednog jutra, brzinom munje, varošicom se pronela vest da je opljačkana robna kuća.

Tog jutra vojna konjica u galopu je projurila glavnom ulicom u  Ivanjici. Svima je bilo jasno da je u pitanju nešto ozbiljno. Vesti su se brzo širile pa se tako i dozna da su dvojica vojnikapobegla iz kasarne obili i pokrali prodavnicu u novoj robnoj kući. Odalo ih je odelo , tačnije uniforma koju su skinuli i zamenili civilnom iz rafova prodavnice. Brzom intervencijom vojske lopovi su uhvaćeni. Kako se radilo o vojnom prestupu informacije o samoj krađi i kazni za lopove, ostale su nepoznate javnosti, znalo se samo da su počinioci odgovarali pred Vojnim sudom u Čačku.

Malu, mirnu varoš uzdrmala je ova krađa, koja je u to vreme bila u rangu filmske.

Autor teksta: Raško Nešovanović