Akademija inženjerskih nauka uputila je apel nadležnima zahtevajući ozbiljno preispitivanje energetske politike u segmentu gradnje malih hidroelektrana, tačnije promenu propisa, ukidanje stimulacija i zabranu gradnje. Od ukupno planiranih 850 malih hidroelektrana do sada je izgradjeno 90 postrojenja. Analiza tih postrojenja i projekata koje bi trebalo realizovati pokazuje da se ovom poslu pristupilo suprotno svim segmentima stručnosti, znanja, propisa i ciljeva energetske politike. Ta postrojenja doneće fatalne ekološke posledice za vodotokove na kojima se grade, mogu proizvoditi zanemarljivo male količine energije, u suprotnosti su sa zaštitom životne sredine i neskladu sa vitalnim nacionalnim interesima.
Ovako oštre konstatacije i osude nisu u skladu sa uobičajenim ponašanjem i postupanjem inače pristojnih ljudi iz Akademije inženjerskih nauka. Projektanata, graditelja, profesora, rukovodilaca, istina bivših, svega što u Srbiji postoji ne samo u energetskom sektoru, nego i u mnogim delovima privrede, nauke i obrazovanja u Srbiji. Očito je reč o ozbiljnim problemima koji stižu kao plodovi postupanja, treba li reći naopakog postupanja, aktuelnih vlasti u elektroprivredi, ministarstvima, energetskim kompanijama i javnim preduzećima. Da takvi ljudi iz Akademije predlažu zabranu gradnje malih hidroelektrana u zaštićenim područjima, nacionalnim parkovima i uopšte ekološkim biserima prirode u Srbiji potrebni su jaki argumenti, ozbiljna istraživanja i gradjanska hrabrost. Zapravo čitav niz protesta u malim mestoma u kojima su takvi objekti grade dobijaju potvrdu i smisao. A kao po pravilu većina malih hidroelektrana se gradi baš na vodotokovima koje bi trebalo štiti, a nove cevi, brane i drugi objekti uništavaju riblji fond.