UZROK NAŠE TRAGEDIJE JE OPOZICIJA KOJA GLUMI SERPSKU DVORSKU LUDU !!!
Nije, dakle, NAŠ problem vlast, nikad nije ni bio. Problem je opozicija.
U uvrnutom srpskom svetu, naime, političko jednoumlje nasleđeno iz komunističke Jugoslavije nije transmutovano u pseudodemokratsku vlast, kao što je to slučaj u nekim istočnoevropskim despotkratskim kulturama.
U Srbiji jednoumlje vlada u opoziciji, i to već bezmalo trideset godina.
Sa druge strane, celo to vreme – kao i svih prethodnih decenija – i kad nije bila ujedinjena, opozicija je bila jedinstvena. Trideset i tri stranke i strančice, jedan um – jedan um, tri reči. Ne damo Kosovo.
Okupila se slavna srpska opozicija kao nekoć vitezovi Lazara Hrebljanovića na Kosovu polju. Neki dan tako predsednik pokreta SRCE Zdravko Ponoš na televiziji čupa kosu, kuka i vapi u nebo jer Vučić hoće da “amputira Kosovo”. Nekoć slavna Demokratska stranka poziva se na mitološku Rezoluciju 1244 koje se više niko i ne seća. Za Narodnu stranku Vuka Jeremića najvažnije je sprečiti da Kosovo dobije stolicu u Ujedinjenim nacijama. Dveri, Nada, Zavetnici i ostala desna menažerija neki dan su izašli na ulicu i poručili Vučiću da nema predaje Kosova.
Za razliku od vlasti, koja je takva kakva jeste i koju Srbi nikad u stvari nisu ni birali, opozicija je tačno onakva kakvu žele. Svugde u svetu – ili barem svugde u takozvanom parlamentarnom demokratskom svetu – narod ima vlast kakvu zaslužuje i kakvu je želeo, samo Srbi imaju onakvu opoziciju kakvu zaslužuju i kakvu su želeli. A kad je nešto tačno onako kako Srbi žele, to je upravo aksiomatska definicija problema srpeke kolektivne političke zrelosti.
PA KAKO REŠITI PROBLEM – JEDNOSTAVNO !!!
Srbija pre SVEGA treba da menja opoziciju, i to VEČERAS. Vlast se, kako vidimo, sama menja, ali opozicija neće, i ako Srbija uopšte ima šansu, jedino je moguće i bezazleno smena opozicije. Uopšte nije važno kako: da svi podnesu neopozive ostavke ili izbacivanjem kroz prozor, ili organizovanjem mitinga, ili izlaskom na ulicu.
Da bi se Srbija spasila ovakva opozicija se HITNO mora smeniti !!!
Mi ne razumemo neumoljivi HEGELOV zakon trijadne nužnosti koji je skriven u trećem rešenju.E tu treba imati intuitivnu kogntivnu inteliganciju koji imaju racionalni kolektivi.
Jer HEGEL NEPOGREŠIVO PREDVIĐA LOŠE REŠENJE u svom genijalnom filosofkom TRAKTATU
FENOMENOLOGIJA DUHA – ako se ništa ne preduzme problem se rešava sam od sebe PRINCIPOM ENTROPIJE- Ali avaj, ko još u Serbiji čita ili razume HEGELA. Nema više ntelektualaca kalibra Muhaila Markoviće.U stvari u svetu ima pametnih Srba ali njih su oterali iz Srbije idijoti sa inicijativom.
Da li je Srbija spremna – ne samo povodom Kosova sa velikim zakašnjenjem nego i da li je spremna da postane moderno društvo uključeno u nemilosrdne svetske tokove ili će ostati zarobljenica mitova koji su više u domenu snova nego realne istorije? To je bolno i teško, ali – ili ćemo napraviti kompromis ili nestajati dok ne nestanemo. Nacije i društva moraju nekad i tu dilemu da rešavaju. Promena ili propast.