Za sertifikat brenda “Ivanjički krompir“ 2000 evra po hektaru

Iako je ivanjički krompir, zbog svojih kvaliteta, od Zavoda za intelektualnu svojinu dobio oznaku geografskog porekla, najveći proizvođači u Ivanjici kažu da je to i dalje „mrtvo slovo na papiru“. Naime, oni ističu da je ovo tek prvi korak u procesu sertifikacije.

• „Sledeći korak, nas proizvođača, jeste izbor jedne od kuća za sertifikaciju, koju je akreditovalo resorno ministarstvo, kako bi pratila proces proizvodnje od početka do kraja. Na taj način utvrđuje se da li proizvođač ispunjava sve uslove koji su propisani pod standardom „ivanjički krompir“, kaže Marko Madžarević iz preduzeća „Lisa produkt“.

Udruženje „Ivanjički krompir“, koje je osnovano sa ciljem upravljanja nad zaštitom proizvoda, uradilo je specifikaciju krompira sa ovog područja. Krompir sa oznakom geografskog porekla iz Ivanjice gaji se na nadmorskoj visini višoj od 600 metara, pod određenim klimatskim faktorima koje uslovljavaju niske noćne temperature i specifičnu osvetljenost, kao i laku mehaničku strukturu zemljišta.

Nebojša Vučićević, predsednik udruženja, predočio je način na koji se čitava sertifikacija završava.

• „Najveći problem u čitavom procesu jeste to što za angažovanje akreditovane sertifikacione kuće, koja  treba da izvrši kontrolu i proveru usaglašenosti sa pravilnikom, treba izdvojiti značajna sredstva. Cena se kreće od 2.000 evra po hektaru, a zavisi zapravo od obima posla koji bi data kuća imala, odnosno od količine prinosa i drugih parametara”, ističe Nebojša Vučićević.

Sama sertifikacija vrlo je bitna i neophodna, i ona je preduslov prepoznavanja zaštićenog proizvoda na tržištu Evropske unije. Ovdašnji krompir biološki i nutritivno vredniji je od konkurencije, ali kako bi lakše došli do kupaca i svoj proizvod mogli da prodaju po višoj ceni, potrebna im je markica oznake geografskog porekla, koju članovi udruženja mogu dobiti tek nakon završene sertifikacije. Zato, kako ističu u udruženju značila bi im čak i „pilot specifikacija“ kako bi saznali koje su to ključne tačke koje bi kuća za sertifikaciju kontrolisala.

Prema rečima Marka Madžarevića, jednog od većih proizvođača iz Ivanjice, za sertifikaciju njegovih 15 hektara potrebno mu je oko 50.000 evra.

• „Nama, proizvođačima, bi značila provera čak i jednog hektara, jer bismo mi onda znali na koje tačke specifikacije treba obratiti pažnju i odradili veći deo posla, čime bi smanjili obim posla kuće za sertifikaciju, i samim tim bi nas manje koštalo.“– dodaje Madžarević.

S obzirom na to da je potrebno izdvojiti značajna sredstva kako bi se završio čitav proces, iz udruženja navode da im je potrebna pomoć.

• „Apelujemo na opštinsku samoupravu da finansijski podrže proizvođače u finalizaciji procesa, jer bi to imalo višestruku korist“– ističe Nebojša Vučićević.