Besplatna pravna pomoć i od ivanjičkih advokata
Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći počeo je sa primenom 1. oktobra, u okviru kog će pojedini građani imati pravo na besplatan savet advokata. Na listi advokata koji će pružati besplatnu pravnu pomoć nalaze se i advokati iz Ivanjice Jelena Veljko Marković, Mihailo Marković, Zoran St. Marković, Biljana Bogdanović, Zoran M. Marković, Petar Lukačević, Marijana Komatina Sekulić i Mile Sekulić.
Zakon je opredelio tri kategorije građana koji imaju pravo na besplatnog advokata, a to su pre svega oni koji primaju socijalnu pomoć ili dečiji dodatak. U drugoj kategoriji su građani čija su primanja tolika da bi spala na nivo potreba za socijalnom pomoći ili dečijim dodatkom kada bi sami angažovali i plaćali advokata. Treća grupa korisnika nije opredeljena finansijskim statusom, već oni, pravo na besplatnu pravnu pomoć, dobijaju kao “ranjive grupe”. Zakon je definisao 13 takvih grupa među kojima su deca, invalidi, žrtve porodičnog nasilja, žrtve trgovine ljudima, organizovanog kriminala, terorizma, azilanti, izbeglice, građani sa upitnom poslovnom sposobnošću.
Kako će izgledati traženje i dobijanje besplatne pravne pomoći u praksi, opisuje Mihajlo Marković, advokat iz Ivanjice.
„Tražilac besplatne pravne pomoći treba da ode u opštinu i obrati se službeniku koji obrađuje zahteve. Službenik je pravnik koji je dobio akreditaciju Ministarstva pravde da je prošao neophodnu obuku za postupanje u ovim slučajevima. Ukoliko dobije odobrenje u uputu piše ime i adresu advokata, od kog će tražilac dobiti besplatnu pravnu pomoć koja ide na teret lokalne samouprave, odnosno države“, naveo je Marković.
Obuku je do sada prošlo oko 300 službenika opština i oni će utvrđivati da li i ko ispunjava uslove za dobijanje besplatne pravne pomoći. Rok u kome mora da se odluči o zahtevu za besplatnu pravnu pomoć je osam, a u hitnim slučajevima tri dana.
Dokazi koje će građani podnositi prilikom zahteva su potvrda da se prima: socijalna pomoć, dečiji dodatak, plata ili ukupna imovina.
Kada su u pitanju zaštićene grupe, službenik će iz zahteva tražioca videti prirodu problema zbog koje traži besplatnu pravnu pomoć i utvrditi da li građanin ima pravo na nju, a u slučajevima diskriminacije i azila službenik će građane upućivati na nevladine organizacije.
“Advokati za besplatnu pravnu pomoć biraće se uređenim sistemom kol centra Advokatske komore, poput onog koji funkcioniše za postavljanje branilaca po službenoj dužnosti.” dodao je Marković.
Tarifa za advokate još nije precizirana, jer su u toku završne konsultacije sa Advokatskom komorom Srbije, a finalni predlog tarife će biti upućen Vladi.
Zakonom je definisano da troškove besplatne pravne pomoći finansira jedinica lokalne samouprave u iznosu od 50 odsto, a preostalih 50 odsto finansira se iz republičkog budžeta, tako što se vrši refundacija sredstava jedinici lokalne samouprave po izvršenom postupku.
