IN MEMORIAM: Preminuo dugogodišnji direktor OŠ „Milinko Kušić“

Stevan Davidović, dugogodišnji direktor Osnovne škole “Milinko Kušić”, preminuo je od posledica virusa korona.

Stevan Davidović je rođen 07. januara 1955. godine u Čačku. Osnovnu školu i gimnaziju je završio u Ivanjici. Na Prirodno – matematičkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, na grupi za fiziku, diplomirao je 1978. godine. Karijeru je započeo kao profesor fizike u srednjoj školi usmerenog obrazovanja u Ivanjici, gde je radio na mestu profesora fizike u periodu od 1978 – 1980. godine. Od 1980. godine do 1985. godine radio je kao profesor fizike u Tehničkoj školi u Užicu. Na mestu prosvetnog insprektora Opštine Ivanjica je radio od 1985. godine do 1992. godine. Po ukidanju prosvetne inspekcije u Ivanjici postavljen je za školskog nadzornika za fiziku ispred Ministarstva prosvete sa sedištem u Užicu i na tom mestu je proveo dve godine (1992 – 1994). Uporedo je honorarno radio kao asistent na Mašinskom fakultetu u Užicu (1981 – 1989) i kao predavač Više tehničke škole u Užicu (1981 – 2003). Potom je radio na mestu pomoćnika direktora u OŠ “Milinko Kušić“ u Ivanjici (1994 – 1997). Godine 1997, postavljen je za vršioca dužnosti direktora OŠ “Kirilo Savić“ u Ivanjici gde je bio i prvi direktor te novoosnovane škole u periodu od 1998. godine do 2003. godine. Na mestu profesora fizike u Gimnaziji u Ivanjici radio je od 2003. godine do 2006. godine. Od novembra 2006. godine do januara 2020. godine bio je direktor OŠ “Milinko Kušić“. Za sobom je ostavio suprugu Milenu i sinove Nemanju i Nikolu.

Od svog voljenog direktora oprostio se i kolektiv škole.

„Poštovani,
Jutros je među nama odjeknula tužna vest. Izgubili smo dragog i poštovanog kolegu Stevana Davidovića. Teško je pomiriti se sa bolom koji nas je preplavio posle mnogo dana molitvi i nade za njegov život. Bio je veliki borac i čovek nesalomivog duha. Poslednju bitku je izgubio naprečac i na žalost svih nas. Nismo očekivali ovakvu vest jer smo navikli na njegove pobede. Tako i odlaze najblistaviji, možda baš zbog tog viška hrabrosti i bistrine koja prkosi svakoj ljudskoj slabosti. Takvog duha bio je i najbolji među nama, naš dragi Stevica.
Tokom radnog veka isticao se prodornošću. Bio je neumoran u poslu i svojom snagom pokretao je ostale. Nije slučajnost što je njegovo ime zaiskrilo u ovoj profesiji. Odmalena su ga krasile visprenost i ljubav prema nauci. Karijeru je započeo kao profesor fizike u srednjoj školi usmerenog obrazovanja u Ivanjici (1978–1980). Potom napreduje na mestu prosvetnog inspektora Opštine Ivanjica (1985–1992). U međuvremenu prelazi u Užice kao školski nadzornik za fiziku (1992–1994). Uporedo radi kao asistent na Mašinskom fakultetu u Užicu (1981–1989) i kao predavač Više tehničke škole u Užicu (1981–2003). Potom radi kao pomoćnik direktora u Osnovnoj školi „Milinko Kušić“ u Ivanjici (1994–1997). Godine 1997. postavljen je za direktora novoosnovane Osnovne škole „Kirilo Savić“ u Ivanjici u kojoj će raditi sve do 2003. godine. Zatim kratko radi u ivanjičkoj Gimnaziji kao profesor fizike sve do 2006. kada će biti izabran za direktora Osnovne škole „Milinko Kušić“ (2006–2020). Radeći u ovoj školi postizao je mnoge uspehe, i zahvaljujući njegovoj predanosti, ova ustanova je 2016. godine nagrađena najvećim dostignućem u oblasti obrazovanja – Svetosavskom nagradom.
Ovaj dan je težak za sve nas, njegove saradnike, bivše kolege, pre svega, prijatelje. U redovima ove svetle biografije ne stoji ono po čemu ćemo ga najviše pamtiti, a to su, u prvom redu, njegova velikodušnost i plemenitost. Njegova volja da svakoga učini srećnim. Njegov žar prema životu.
Uz iskreno saučešće porodici dragog nam Stevice, opraštamo se poslednji put. U nama će i dalje živeti taj dobri čovek kroz uspomene i njegova dela. Nedostajaće nam njegova toplina i osmeh kojim je ulivao vedrinu. Neka mu je večna slava.“