Prve pozorišne predstave i filmovi u kultnoj ivanjičkoj kafani

Posle Drugog svetskog rata Ivanjica, iako mala varošica, bila je poznata po dobrim kafanama.U to vreme posebno su goste privlačile Lipa, Lovac i Klekovica, ali kultno mesto starih Ivanjičana bio je hotel Moravica. Svaka od ovih kafana ima svoju istoriju i po mnogo čemu ostale su u sećanju starih Ivanjičana.

Ipak tih 50-tih godina prošlog veka hotel Moravica bila je središte svih događaja u Ivanjici. Izuzetno prostrana prostorija, sa dva stuba  na ulazu, mogla je da primi veliki broj gostiju. Nije Moravica u to vreme bila samo ugostiteljski objekat već i stecište brojnih kulturnih manifestacija. Prve filmske predstave upravo su održavane u ovom hotelu, a posebno interesovanje vladalo je za pozorišne predstava u izvođenju Amaterskog pozorišta iz Ivanjice. Za vreme predstava posetioci bi mezetili i pili i u tišini uživali u kulturnom događaju.

Posebno svečano bilo je u Moravici kada su glumci iz Ivanjice izvodili pozorišne predstave. Mićo Krivokuća-Širet, Bole Nana, Borka Caja, Giga, Vaso i Vida Petrović, Raja Marsičić, Nada Džagarište i mnogi drugi tadašnji građani bili su izuzetno popularni glumci u Ivanjici.Po nekoj tradiciji ova dramska družina izvodila je uglavnom Nušićeve komade. U to vreme hotel je imao veliku binu tako da je bilo mogućnosti da se izvedu i najkomplikovanije Nušićeve predstave. Posle svake predstave gledaoci su ovacijama pozdravljali glumce, a dobro raspoloženje nastavljalo se duboko u noć. Nosilac glavnih uloga uvek je bio Mićo Krivukuća- Širet. U pravom smislu on je bio rođeni komičar i sjajan glumac i  nezamenljivi lik u svim predstavama, ali pored sjajne glume Mićo je imao jednu manu. Nikada nije najbolje naučio tekst pa je na svakoj predstavi sufler imao pune ruke posla.Tako je na jednoj predstavi Mićo slabo naučio tekst i svaki čas prilazio blizu kraja scene da bi bolje čuo suflera, odnosno profesorku istorije Milu Radivojević. U jednom trenutku Mićo je, da bi bolje čuo suflera, napravio komičan geg na koji su se svi nasmejali, i u tom momentu Mili je ispala knjiga, u tom trenutku je uzvuknula „Pade knjiga, jeb’o te Bog“, na šta se Mićo okrenuo i teatralno se okrenuo ga publici i gromoglasno uzviknuo istu rečenicu. Na sreću, svi ostali glumci brzo su reagovali i uskočili u dijalog, zataškavši ovaj propust.

Pored kulturnih zbivanja Moravica bila je i mesto poslovnih razgovora, gde su se uz piće i meze završavali dobri poslovi. Posebno poglavlje legendarnog hotela Moravica predstavljaju orkestri koji su svako veče zabavljali goste.Bili su to orkestri koji su par godina bili u Ivanjici i na neki način srodili se sa meštanima. Orkestar Jaška Šerifovića nekoliko godina uzastopno svirao je  u ovom objektu, a uz njegov orkestar pevala je pevačica Maca, poznata po lepoti, zbog koje je muška populacija Ivanjice provodila svako veče u hotelu. Nažalost,  šarmantan pevačica poginula je u zemljotresu koji je šezdesetuih godina pogodio Skoplje.

Hotel Moravica bila je lider ugostiteljstva Ivanjice sve do izgradnje hotela Parka i Doma invalida.Tada je Moravica jedino bila puna kada bi Fudbalski klub Javor organizovao tombolu.

Danas nema više kultnog hotela, sobe se još uvek izdaju, ali velika sala pretvorena je u diskont Prehranu. Ipak, među starijim Ivanjičanima ostale su uspomene kojih se i danas često sećaju.

Autor teksta: Raško Nešovanović