Jedan od najvećih otkupljivača malina u zapadnoj Srbiji ponudio je akontnu cenu za vilamet od 240 dinara a za miker 260, međutim drugi hladnjačari to nisu ispratili. Nezadovoljni ovakvom situacijom predstavnici Asocijacije malinara Srbije danas su održali radni sastanak sa ministarkom poljoprivrede, Jelenom Tanasković, u Ivanjici.

Kada je reč o ceni maline ministarka je istakla da je država stvorila ambijent, tačnije procenila na osnovu kredita koje je dala, cenu od trista dinara, kolika će zapravo biti tržište će reći, ali veruje da će se naći zlatna sredina kako bi svi u lancu bili zadovoljni.

Predsednik Asocijacije malinara Srbije, Dobrivoje Radović, rekao je da političko mešanje i uticanje pojedinih grupacija na hladnjačare, pada na teret poljoprivrednih proizvođača kojima takvim potezima otežavaju da naplate sopstveni trud i znoj.

Bez obzira na sve nedaće koje su zadesile malinare ove godine, kvalitet roda za sada je dobar, ali da bi takav stigao do hladnjača neophodna je popravka atarskih puteva.

Ministartstvo poljoprivred ove nedelje organizovaće novi sastanak u cilju postizanja dogovora između proizvođača i otkupljivača koji će odgovorati svima u lancu proizvodnje malina.

Ministarstvo poljoprivrede naredne nedelje održaće sastanak sa malinarima, na kom će glavna tema biti cena otkupa za ovu godinu. Iako je prva ponuđena od 150 do 200 dinara, predsednik Asocijacije malinara Srbije Dobrivoje Radović kaže da proizvođači neće pristati na akontnu cenu nižu od 3 evra.

Loši vremenski uslovi koju su proteklih dana zadesili Zapadnu Srbiju nepovoljno su uticali na rod maline, čiji će prinos zbog obilnih kiša i grada biti dosta umanjen.

S obzirom na to da meteorolozi najavljuju loše vremenske prilike do kraja juna pitanje je da li će malinarima jedini problem biti cena.

Proizvođači malina u Moravičkom i Zlatiborskom okrugu nezadovoljni su jer je akontna cena po kilogramu, u otkupu,  510 dinara dok se u šabačkom kraju trenutno plaća između 600 i 700 dinara.

Predsednik Asocijacije malinara Srbije, Dobrivoje Radović, kaže da je reč o monopolu pojedinih hladnjačara i da se hitno mora reagovati kako bi se izjednačila otkupna cena na teritoriji čitave Srbije.

Malinari u Mačvi zadovoljni su saradnjom sa hladnjačarima i otkupnom cenom koja je viša u odnosu na ariljski i ivanjički kraj, što nije logično s obzirom da su oba grada rodonačelnici u uzgoju ’’crvenog zlata’’.

Ministar poljoprivrede, Branislav Nedimović, posetio je danas Ivanjicu gde mu je dodeljena priznanje grada, Junska nagrada, za nesebičan doprinos u oblasti poljoprivrede i poboljšanju infrastrukture u ruralnim područjima ove opštine.  On je iskoristio priliku da se sastane sa predstavnicima Asocijacije malinara Srbije gde je bilo reči o otkupnoj ceni ali i o novim problemima sa kojima se susreću proizvođači crvenog zlata, a to je nedostatak radne snage. Nedimović je rekao da će se i za to naći rešenje jer je država imala viziju pre par godina i na vreme je donela Zakon o angažovanju sezonskih radnika u poljoprivredi pa će moći da se angažuju i radnici iz drugih zemalja.

U šabačkom kraju za kilogram maline već se plaća 600 dinara. Predsednik Asocijacije malinara, Dobrivoje Radović, još u novembru prošle godine najavio je da će se za kilogram crvenog zlata plaćati i do 800 dinara.

Ivanjica je prošle godine zahvaljujući malini imala devizni priliv od 40 miliona evra a ove će on biti mnogo veći.

Kao i svake godine pred početak berbe malinare muče razni problemi, od cene koja će biti ponudjena do radne snage i na prvom mestu količine maline koju će moći da isporuče jer je fabrika pod vedrim nebom velika lutrija.

Dok sa jedne strane poručuju da je izvoz zbog celokupne svetske krize jako loš i da će malina ove godine biti luksuz, iz Asocijacije malinara Srbije tvrde da se izvozi punom parom i da je trenutna cena u Srbiji od 650 do 850 dinara po kilogramu, što su početna očekivanja proizvođača i za ovogodišnju berbu.

Problem radne snage sve je izraženiji a malinari se okreću mahom radnicima koji dolaze iz susednih zemalja jer, kažu, u Srbiji je teško pronaći ih. Za vezivanje i krčenje malinjaka plaćala se dnevnica od 3,5 do 4 hiljade dinara. Berači ove godine očekuju da budu bolje plaćeni ali sve zavisi od ovogodišnje otkupne cene.

Stanje u malinjacima kako kaže predsednik Asocijacije malinara, Dobrivoje Radović, jako je loše tako da se boji da će i prinosi biti dosta manji. Strahuje je se i od vremenskih neprilika koje bi mogle da pogoršaju celokupnu situaciju u srpskom malinogorju a sve to će na kraju uticati na otkupnu cenu.

Institut za voćarstvo iz Čačka u saradnji sa Ministarstva poljoprivrede, doniralo je Asocijaciji malinara Srbije 1 700 sadnica voća u vrednosti od peko pola miliona dinara. Ovo je treća godina zaredom kako ivanjički voćari besplatno dobijaju sadnice jabuke, kruške, višnje, šljive, dunje, a sve preko ovog udruženja.

Ivanjički kraj je poznat po proizvodnji malina dok se proizvodnja ostalog voća svodi na sopstvene potrebe.  Voćari kažu  da je vreme da stara stabla zamene novim.

Iz Asocijacije malinara Srbije pozivaju sve proizvođače da im se pridruže kako bi ostvarili pravo na ovakve i slične donacije.

Proizvođači malina očekuju da ove godine cena po kilogramu crvenog zlata bude oko 800 dinara, što je duplo više u odnosu na prošlu godinu.  Glavni razlozi su nedostatak malina na evropskom i svetskom tržištu, loše stanje u malinjacima izazvano neadekvatnim sadnim materijalom i vremenskim neprilikama.

Po rečima predsednika Asocijacije malinara Srbije, Dobrivoja Radovića, cena od 800 dinara pandan je prošlogodišnjoj ako se u obzir uzmu sva poskupljenja repomaterijala na tržištu.

Kako Radović navodi Srbija je pre četiri godine proizvodila 250 do 300 kilogrma po aru a sada je to skoro pa duplo manje, oko 150 kilograma malina po aru i trenutno duguje oko 40 000 tona malina prema evropskom i svetskom tržištu.

U saradnji sa Institutom za voćarstvo iz Čačka, Asocijacija malinara danas je na području Ivanjice, donirala sertifikovane bezvirusne sadnice šljive, trešnje, leske i oraha u vrednosti od 450 000 dinara.

Poljoprivrednici kažu da im je ovaj vid donacije od velikog značaja za proširivanje zasada ali  i obnovu dosadašnjih.

Predsednik Asocijacije malinara Srbije Dobrivoje Radović kaže da je ovo samo jedna u nizu donacija za poljoprivredne proizvođače, sa kojim će nastaviti u narednom periodu.

Radović je pozvao sve poljoprivredne proizvođače da se priključe Asocijaciji kako bi ostvarili pravo na donacije I druge pogodnosti pod okriljem ovog udruženja.

Povodom teksta ’’Stiže pomoć države malinarima’’, objavljenog 11. februara na portalu InfoLIGA, oglasio se predsednik UO Udruženja poljoprivrednih proizvođača ’’ Limska dolina’’ (Prijepolje-Priboj),  Boban Purić, tvrdeći da navod Asocijacije malinara Srbije o količini i raspodeli pomoći nisu tačni.

• Količina koju je predsednik Asocijacije, Dobrivoje Radović, naveo da će malinari dobiti, oko 900 kilograma dubinskog djubriva i 500 kilograma prihrane, nije tačna. Ja sam bio na tom sastanku u Vladi i niko nije pomenuo ovo o čemu je on pričao. Ako dobijemo i pola od toga biće dobro. Takođe kada je reč o ceni malina, bio je Radović sa nama na sastanku gde je lepo rečeno da će se ovogodišnji rod plaćati od 80 do 100 dinara, ako neko u međuvremenu izađe sa boljom ponudom, super. Ali prosto narod mora da zna šta ga očekuje. Apelujemo na ljude da se ne zadužuju i da ne uzimjua od hladnjačara djubrivo, dobićemo ovu pomoć države koliku-toliku, ali ne treba sada potpisivati ugovore sa hladnjačarima dok  se ne bude znala  cena. Takođe , kada je reč o podeli pomoći, nije tačno da će ona ići pod okriljem Asocijacije malinara Srbije. Biće raspoređena po opštinama i nadležna udruženja će deliti pomoć.Kada je reč o  Nacionalnom savetu i tu je problem sa regionalnom zastupljenošću. Već smo poslali Vladi primedbu u kojoj navodimo da mora biti zastupljena cela Srbija sa predstavnicima, a ne samo neki delovi. Jer, ako se završi na trenutnim predlozima, Nacionalni savet će izgubiti legitimitet pre nego je i počeo da radi.-izjavio je za InfoLIGU, Boban Purić iz Udruženja poljoprivrednih proizvođača ’’Limska dolina’’.

Na zahtev Asocijacije malinara ostvaren je kontakt sa predsednikom Srbije, Aleksandrom Vučićem, njegovim kabinetom i predstavnicima Ministarstva poljoprivrede. Nakon načelnih dogovora od strateškog značaja za  proizvodnju malina u našoj zemlji,  zakazan je satanak krajem meseca na kome će biti definisani jasni zaključci  pred ovogodišnju berbu. Kako tvrde u Asocijaciji izvesno je da će zbog niske cene malina i pretrpljene štete usled elementarnih nepogoda, država odobriti značajna sredstva u repromaterijalu i sadnicama.Takođe, na apel prvog čoveka države, biće razmatran i način smanjenja troškova proizvodnje malina kao vid pomoći poljoprivrednim proizvošačima u našoj zemlji.

• Kada je reč o područjima gde je već izvršena procena štete, pomoć Vlade RS je izvesna, ali smo mi zahtevali da se izađe u susret i tamo gde još uvek nije završena procena, pa ćemo na sastanku za par dana definisati na koji način to može biti učinjeno. Takodje, Asocijacija insistira da se zabrani uvoz malina dva meseca dok traje berba i otkup kod nas a nakon toga da se uvedu prelimani kako  bi zaštitili svoju proizvodnju, jer je činjenica da je tokom 2017. godine, uvezeno  oko 11 000 tona maline. Nacionalni savet mora se formirati u što kraćem roku pre ovogodišnje sezone berbe i zaštiti geografsko poreklo srpske maline. Ovi procesi su u toku ali je dogovor da se ubrzaju kako bismo što pre imali jasnu sliku pred predstojeću sezonu. –kaže predsednk Asocijacije malinara, Dobrivoje Radović.

U narednoj nedelji Asocijacija malinara Srbije sastaće se sa predstavnicima Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija i Uprave carina, kako bi konkretizovali pomenute pregovore.