Ivanjica – Predstavnici Asocijacije malinara  iz čitave Srbije sutra se sastaju sa ministarkom poljoprivrede Jelenom Tanasković kako bi pokušali da nađu rešenje za neisplaćen ovogodišnji rod crvenog zlata. Presednik ove Asocijacije, Dobrivoje Radović, kaže da proizvođači neće odustati od obećane akontne cene od 550 dinara a ukoliko ne dođe do rešenja, povući će radikalne poteze.

Kako je ranije rečeno iz Ministarstva poljoprivrede, traži se rešenje da hladnjačari i proizvođači budu zadovoljni a jedan od poteze mogao bi biti i reprogram kredita otkupljivačima na šest ili 12 meseci kako bi se premostio kritičan period.

Ovogodišnji rod maline, prema procenama Prvredne komore Srbije, bio je između 80.000 i 90.000 tona. Prema podacima Asocijacije malinara Srbije on je mnogo manji i iznosi oko 50. 000 tona.

Cena se kretala oko 400 dinara za vilamet, ili  430 do 450 dinara za fertodi i miker, ali ove godine malinari očekuju mnogo višu cenu koju će pratiti i niz problema, kaže predsednik Asocijacije malinara, Dobrivoje Radović.

I kupina je ove godine imala dobru cenu što je uslovljeno padom proizvodnje na evropskom ali i našem tržištu. Radović očekuje da će 2022. godine kilogram kupine biti oko 500 dinara.

Ministar poljoprivrede, Branislav Nedimović, posetio je danas Ivanjicu gde je obišao nekoliko  poljoprivrednih domaćinstava. Tom prilikom obećao od novembra posebne sezonske takse za uvoz krompira kao i  povrćaj novca za traktore koje su naši proizvođači nabavili uz podršku države.

Nedimović očekuje da će ove godine cena maline i kupine biti dobra, ali i da će od prvog maja oko 800 tona krompira biti otkupljeno iz ovog kraja.

Milan Đurašević iz Budoželje je zadovoljan odnosom države prema poljoprivrednicima koji je, po njegovim rečima, mnogo bolji nego ranijih godina.

Asocijacija za malinare i lokalna samouprava Ivanjica obišli su sa ministrom Nedimovićem i gazdinstvo  dva mlada poljoprivrednika iz Prilika koji su, kao i njihove kolege, imali problem sa prodajom krompira.  Dragan Bogdanović kaže da bi 120 tona verovatno završilo na otpadu da mu država nije pritekla u pomoć.

Nedimović je posetio i mladje selekcije FK ‘’Prilike’’  uručivši im garniture dresova koje će moći da koriste u predstojećim sportskim takmičenjima.

Hladnjača ‘’Stanić’’,  jedna od najvećih  otkupljivača malina u Srbiji, podigla je akontnu  otkupnu cenu ovog voća na 165 dinara po kilogramu.  Predsednik Asocijacije proizvođača malina , Dobrivoje Radović , pozvao je i druge otkupljivače da to učine jer je malina ove godine prvoklasna i nema razloga da se ne ispoštuju zahtevi proizvođača.

On je naveo da još uvek ima mesta gde se malina plaća ispod svake cene, jer su proizvođači uzimali  sredstva za zaštitu i drugi repromaterijal pa ih otkupljivači sada ‘’ucenjuju’’ . Da malina vredi i više od ponuđene cene hladnjače ‘’Stanić’’ svedoči  francuska kompanija ‘’Deskur’’ koja  kupuje ‘’crveno zlato’’ po 186 dinara. Zbog toga u ime Asocijacije malinara Srbije, Radović poziva proizvođače da ne predaju maline po nerealnim cenama, ali i Komisiju za zaštitu konkurencije da utvrdi da li postoji otkupljivački monopol koji obara cenu ovog voća.

Asocijacija malinara Srbije neće odustati od svojih zahteva kaže radović a na prvom mestu da kilogram ovogodišnje maline bude 1,45 evra.

Osim malinara  i proizvođači kupina nisu zadovoljni ponuđenom cenom koja se kreće oko 50 dinara po kilogramu.

Nezadovoljni otkupnom cenom malina u Moravičkom i Zlatiborskom okrugu, predstavnici Asocijacije malinara Srbije započeće štrajk gladju u utorak 16. jula, smbolično u ’’ 5 do 12’’. Oni zahtevaju hitan sastanak sa predsednikom države, Aleksandrom Vučićem i smenu ministra trgovine, turizma i telekomunikacija, Rasima Ljajića. Razlog  je, kako navode, monopol hladnjačara iz ovog kraja Srbije koji malinu plaćaju 140 dinara dok je u Kosjeriću od 170 do 190 dinara.

-U srcu uzgoja ’’vilameta’’, Arilju, Ivanjici, Užicu i Požegi najniža je cena otkupa. To je nedopustivo. Više ne možemo da se borimo sa monopolom hladnjačara i nećemo odustati od ovog štrajka dok nadležni organi ne reaguju. Hoćemo da znamo koji je razlog da na jugu Srbije malina bude od 150 do 170 dinara, u Kosjeriću i do 190 dinara a ovde, gde je centar uzgoja, najjeftinija. Ovog puta ne odustajemo do ispunjenja zahteva koliko god nas to koštalo.-kažu iz Asocijacije malinara Srbije.

A zahtevi malinara iz Zlatiborskog i Moravičkog okruga su da akontna cena u svim hladnjačama iznosi 1,45 evra koja bi rasla u skladu sa izvoznom tržišnom cenom.

Ukoliko ne dođe do dogovora, predstavnici Asocijacije malinara Srbije najavili su da će blokirati najveće hladnjače jer ne žele da barikadama na putevima ugrožavaju nedužne građane.

Nakon današnjeg sastanka u Beogradu kome su prisustvovali predstavnici Ministarstva poljoprivrede, predsednici opština Ivanjica, Arilje, Požega, gradonačelnik Užica i predstavnici Asocijacije malinara Srbije zaključeno je da se mora naći zakonski okvir za pomoć poljoprivrednicima u djubrivu iz robnih rezervi.

Naime, čitavu zbrku izazvao je poziv Asocijacije malinara upućen poljoprivrednicima da do 13. marta izvrše upis gazdiinstava kako bi ostvarili pravo na pomoć države. Sa druge strane stigla je informacija da opštinske institucije nemaju zvanične dopise o ovoj raspodeli a resorno ministarstvo jasno je naglasilo da saradjuje isključivo sa lokalnim samoupravama. Dodatno je nejasna situacija u Ivanjici gde su poljoprivrednici za upis morali da plate 400 dinara advokatskoj kancelariji  što nije bio slučaj u drugim gradovima.

Zbog celokupne situacije sazvan je sastanak u nadležnom ministarstvu, međutim još uvek se ne zna koje količine đubriva će biti opredeljene iz robnih rezervi, kao pomoć države, i kako će iste biti podeljene.

Dobrivoje Radović, predsednik Asocijacije malinara Srbije, uverava poljoprivredne proizvođače da nisu prevareni i da će nakon predaje prikupljene dokumentacije stići i pomoć. Kada je reč o naplati  400 dinara po osobi, tvrdi da je novac namenjen  uslugama advokata i pokrivanju administrativnih troškova.

• Upis je završen 13. marta kao što je i najavljeno. Nakon toga ko želi može da se prijavi u lokalnu samoupravu da ih evidentiraju kao  proizvođače koji su pretrpeli materijalnu štetu. Kada se završe tehničke procedure, javne nabavke i sve što je potrebno, dobićemo pomoć. Mi smo vršili upis potencijalnih korisnika koji su pretrpeli štetu u elementarnim nepogodama tako da nismo obmanuli javnost.-rekao je Radović.

Na sastanku Asocijacije poljoprivrednih proizvođača “Malinari Srbije”, kome su u Ivanjici prisustvovali predstavnici 37 udruženja iz čitave zemlje, zaključeno je da akontna otkupna cena roda “crvenog zlata” u 2017. godini ne sme biti ispod 230 dinara.Kada je reč o kupini, stav proizvođača je da u zavisnosti od sorte i kvaliteta, cena se mora kretati od 0,9 – 1 evro po kilogramu.

Predsednik ove Asocijacije, Dobrivoje Radović, kaže da je prosečna izvozna cena griza uvek odgovarala kilogramu sveže maline u otkupu.

• „1,85 evra je trenutna izvozna cena griza i ispod toga ne sme biti akontna cena ovogodišnjeg roda. Zaključak je i da na nivou čitave Srbije, u narednih mesec dana, lokalne samouprave u kojima se proizvodi ovo jagodasto voće, budu medijatori sastanka izmedju poljoprivrednih proizvodjača i hladnjačara – izvoznika, gde će se otvoreno razgovarati o svim problemima otkupa i plasmana maline i kupine u našoj zemlji. Očekujemo da se i resorna ministarstva maksimalno uključe u rešenje problema”, rekao je Radović.

Predstavljajući problematiku proizvodnje sa kojojm se već godinama susreću zbog niske cene otkupa, zastarele mehanizacije, vremenskih prilika koje često negativno utiču na rod i kvalitet jagodastog voća, proizvođači su izrazili želju da mirnim putem, kroz dijalog dodju do zajedničkog interesa za sve subjekte u lancu proizvodnje i plasmana. U protivnom će kažu, morati da preduzmu radikalne mere.

• „Priča o hiperprodukciji maline u svetu je laž i podvala izvozničkog lobija i hladnjačara. Tokom 2002. godine, ne računajući Rusiju koja proizvodi najviše maline ali je ne izvozi, u svetu je proizvedeno oko 450.000 tona ovog vioća. I tada je nedostajalo 30 odsto da se podmiri tražnja na tržištu. Pre dve godine svetska proizvodnja je bila na nivou oko 350.000 tona. O kakvoj mi hiperprodukciji pričamo? Prošle godine je u Srbiji proizvedeno preko 30 odsto manje maline u odnosu na 2015. a ove će rod podbaciti za novih 30 odsto u odnosu na prošlu godinu, jer je dosta sadnica izmrzlo. Dakle, nije problem u količini naše proizvedene maline, već u uvozu iz drugih zemalja koji je prošle godine premašio 20.000 tona. Ta malina stigla je u Srbiju iz Bosne i Hercegovine, Poljske, Kosova i drugih malinogorja. Onda su hladnjačari mešali „vilamet” i „polku”, pa je došlo do velikih problema na tržištu”, rekao je na skupu Dragiša Terzić, predsednik SO Arilje.

Predstavnici udruženja proizvođača, složili su se kroz diskusiju u oceni, da ako država ne pomogne u rešavanju problema proizvodnje i plasmana, srpski brend će biti uništen. Od državnih institucija će hitno zatražiti zabranu uvoza maline iz drugih zemalja, proglašenje maline i kupine strateškim proizvodima, te donošenje državne strategije i zakona koji će regulisati ovu oblast.

Tačna je konstatacija da se površine pod ovim voćem šire, ali je tačno i to da pada obim proizvodnje po jedinici površine, čulo se na skupu.

Proizvođači su zatražili i da nauka bude u službi proizvodnje, a ne žaštitnik hladnjačara.

Predstavnici ivanjičke lokalne samouprave pružili su punu podršku proizvođačima jagodastog voća u traženju što hitnijeg rešenja svih problema u proizvodnji i plasmanu malina. Najavljene su i subvencije Vlade i resornog ministarstva, o čemu će više reči biti sa ministrom Branislavom Nedimovićem koji u nedelju 12. marta dolazi u ovu opštinu.

Sastanku Asocijacije u Ivanjici, prisustvovali su predstavnici udruženja proizvođača iz Arilja, Požege, Čačka, Knjaževca, Bajine Bašte, Kosjerića, Negotina, Ražnja, Bojnika, Lebana, Leskovca, Užica i drugih gradova.

Oni su zamerili što ovom skupu nisu prisustvovali ministri poljoprivrede i trgovine, iako su uredno i na vreme bili pozvani.