Ivanjica – Božić je jedan od najradosnijih praznika, donosi veselje, ljubav i slogu. Pre svega, to je porodičan praznik koji za trpezom okuplja sve generacije, uz običaje koji se prenose sa kolena na koleno. U srpskom narodu čuva se lepa tradicija, kada se na Badnje veče unosi slama u kuću, a najviše običaja posvećeno je deci.

Uoči Božića u domu se peče česnica koja može biti slana ili slatka u zavisnosti od porodičnog nasleđa i podneblja.

I pored mnogih verovanja koja se vezuju za ovaj praznik, đakon ivanjičke crkve , Tihomir Kostić, ističe da je najbitnije taj dan posvetiti Bogu, odnosno doći na svetu liturgiju i pričestiti se.

Kako je Božić porodični praznik, na taj dan se ne ide u goste, a jedini izuzetak je položajnik.

Vreme pred novogodišnje i božićne praznike uvek je prilika da pokažemo svoju kreativnost. Tako je Marija Pajović iz Ivanjice u dedinoj staroj kući napravila malu radionicu u kojoj stvara magiju. Uz upotrebu prirodnih materijala, drveta, šišarki, jute ona dekoriše badnjake, pravi svećnjake različitih dimenzija i venčiće za vrata, a pošto je od skoro počela i prodaju preko instagram profila, deo praznične čarolije moguće je doneti u svaki dom.

Pored talenta ova Ivanjičanka ulaže dosta truda i vremena kako bi napravila ukrase koji neće nikog ostaviti ravnodušnim. Iako Marija živi u Beogradu, gde pohađa kurs programiranja, želja joj je da se vrati u svoj rodni grad.

Ovu originalnu dekoraciju možete naći na instagram profilu „Manufaktura 032“.

Dan uoči Božića, 6. januar zove se Badnji dan. Naziv je dobio po tome što se toga dana seče badnjak i unosi u kuću. Sa ovim danom već počinje Božićno slavlje. Badnjak simbolično predstavlja ono drvo koje su pastiri doneli i koje je pravedni Josif založio u hladnoj pećini kada se Hristos rodio. Badnjak nagoveštava i drvo Krsta Hristovog.

pravoslavnim hramovima na Badnje veče služi se liturgija nakon koje se vernici i sveštenstvo okupljaju oko vatre i pale badnjak.

U ivanjičkoj crkvi ’’Svetih cara Konstantina i carice Jelene’’ okupio se veliki broj vernika koji su nakon polaganja badnjaka na vatru svečano obeležili dolazak Hrista.

Badnji dan je pun rituala i simbolike, živopisnih radnji i svi su oni povezani sa porodičnim kultom i kultom ognjišta. Običaje oko Badnjeg dana su Srbi nasledili od svojih predaka i dalje ih održavaju. Badnje veče, praktično, spaja Badnji dan i Božić. Zato se u našem narodu kaže za osobe koje su prijateljski bliske i vezane da su „kao Božić i Badnjidan“.

Ivanjica- Uz dobro raspoloženje, kuvano vino i božićnu atmosferu ekipa mladih Ivanjičana, od kojih mnogi danas i ne žive u rodnom gradu, okupljaju se svake godine u badnjoj noći kako bi spremili simbol Hristovog rođenja za svoje domove. Većina njih živi u Beogradu, neki čak i u Kataru, a posebna gošća već drugu godinu je Makedonka Anastazija Taseska. Kako kaže srpski običaji u odnosu na makedonske se jako razlikuju, a upravo zbog vesele božićne atmosfere odlučila je da ovde provede i ovogodišnje praznike. Anastazija kaže da je u Srbiji prvi put videla da se u grupicama ide po badnjak, a nešto posebno je veže za naš kraj.

U Srbiji se posebno vodi  računa o običajima na Badnji dan koji počinju sečenjem badnjaka u ranu zoru. Seče se mlada grana hrasta koji je kod Slovena oduvek bio sveto drvo.  Đorđe Labudović iz Ivanjice već godinama je domaćin svojim prijateljima sa kojima ide u seču. Svu tradiciju i običaje vezane za Badnji dan i Božić naučili su od starijih.

Ipak najlepši običaj od svih jeste da se na Badnji dan ljudi mire, kako bi Božić, najradosniji praznik, dočekali u miru.

U Srbiji se posebno vodi  računa o običajima na Badnji dan koji počinju sečenjem badnjaka u ranu zoru. Seče se najčešće grana hrasta koji je kod Slovena oduvek bio sveto drvo.

Predsednik opštine Ivanjica, Momčilo Mitrović, po starim srpskim običajima jutros je odsekao badnjak  i iskoristio priliku da svim građanima Ivanjice poželi srećne božićne praznike.

Pre sečenja se drvetu nazove „dobro jutro“, čestita mu se praznik i moli se da donese zdravlje i sreću porodici. Zatim se drvo posipa žitom. Drvo se ne sme dodirnuti golim rukama, pa čovek koji ga seče navlači rukavice.

Drvo se uvek zasecalo s istočne strane jer je trebalo da padne upravo na istok. Ako drvo ne padne ni posle trećeg udarca, mora se kidati rukama jer više udaraca nije dozvoljeno.

Prvi iver koji se odvaja od badnjaka ima takođe magičnu moć.

Kad se domaćin vrati iz šume i donese badnjak, odnosno badnjake, prislanja ih na kućni zid, a tek s prvim mrakom se badnjak unosi u kuću i stavlja na ognjište.

Momčilo Mitrović, predsednik opštine Ivanjica, rano jutros isekao je badnjak, sa željom i molitvom da praznik Hristovog rođenja svima donese mir i blagostanje. Isečeno drvo doneto je ispred zgrade opštine. Predsednik Mitrović  poželeo je i svim sugrađanima da sutrašnji praznik, Božić, provedu radosni u krugu najbližih i da im donese zdravlje i veru u bolje sutra.

Većina ivanjičkih domaćina okupila se jutros kako bi badnjak pre sunca bio i ispred njihovih vrata. Po hrišćanskim shvatanjima badnjak je simbol drveta koje je Josif uneo u vitlejemsku pećinu i založio kako bi ugrejao Bogorodicu i tek rođenog Isusa.Običaj je da se na Badnji dan se ljudi mire ako su u svađi,kako bi Božić, najradosniji praznik, dočekali u miru.

Putar, Boško Vujović iz Prilika kod Ivanjice neguje tradiciju božićnih praznika na potpuno jedinstven način. Ono što ovaj šezdesetčetvorogodišnji čovek radi već pune tri decenije govori o istinskim ljudskim vrednostima. Naime, dok drugi domaćini seku badnjak za svoje domaćinstvo Boško to čini za sve nas.

Na deonici puta kroz Klisuru, koja spaja Arilje i Ivanjicu, Boško svake godine postavi do stotinu badnjaka na znakove, bankine, stubove, lampione, kako bi isti čuvali vozače i prolaznike i doneli im mir i blagostanje tokom godine.

• Ovo ću raditi dok sam živ. Ako me pitate zašto, badnjaci će odgovoriti umesto mene.-kaže Boško.

Još nije osvanuo Badnji dan, a ivanjički domaćini već se okupljaju kako bi badnjak bio i ispred njihovih vrata pre sunca.

Kako su ivanjičani posebni i po proslavi Božića, tako se i u vezi sa ovom tradicijom poslednjih godina u Ivanjici ustalio običaj da se u badnjak ide organizovano, neretko u grupama od dvadesetak ljudi. Pucanjem iz puške ili petardama najavljuje se polazak. Pored nezaobilazne sekire, žita i pogače obavezno se nadje i neka politarka domaće prepečenice. Izostanak kondicije na usponu i lek protiv mraza rešava često nazdravljanje.

Za badnjak se bira mlado i pravo stablo cera ili hrasta, toliko da ga domaćin može do neti na ramenu. Pre nego ga poseče, okrenut ka istoku domaćinu mu se obraća kao živoj osobi. Potom badnjak zasipa žitom. Prvi udar sekirom je sa istoka, i treba ga iseći iz tri udarca. Iver koji prilikom sečenja odskače od stabla ima poseban značaj. Ranije je stavljan među karlice da kajmak bude debeo kao iver ili među pčele da budu zdrave i da donose meda, a sada se koristi gde se očekuje napredak i berićet. Po sečenju, kod nas je običaj da se na panj stavlja deo pogače dok se ostatak pojede prilikom odlaska kući. Opet se nazdravi i čestitaju srećni badnjaci. U povratku prema kući grupa zapeva i oglasi se sa po nekim pucnjem. Na rastanku opet sledi zdravica, a badnjak se prisloni uz kuću, gde će sačekati prvi sumrak kada će se uneti i ritualno spaliti.

Ono što se poslednjih godina ustalilo kao običaj je odlazak grupe mladića u kafanu gde radosno proslavljaju Badnje jutro uz kuvanu rakiju i narodno veselje.

Badnje veče u crkvama  Arhangela  Mihaila u Prilikama i Sv. cara Konstantina i carice Jelene u Ivanjici.Hristos se rađa – slavite! Hristos s nebesa – u susret mu izađite! Hristos na zemlji – uznesite se!

Pevaj Gospodu sva zemljo!

Badnji dan se prema Julijanskom – pravoslavnom – srpskom kalendaru proslavlja 6. januara i deo je sveukupnih božićnih običaja. Naziv je dobio po badnjaku koji se na taj dan seče i pali. Poslednji je dan Božićnog posta, a prethodi mu Tucindan.

Većina običaja vezanih za Badnji dan u hrišćanstvo su preneti iz paganskog perioda odnosno vremena mnogonoštva. Srbi za badnjak seku mlado hrastovo drvo ili njegovu granu, jer je ono za njih oduvek bilo sveto drvo, posvećeno božanstvu Svetovidu.
Badnji dan je pun rituala i simbolike, živopisnih radnji i svi su oni povezani sa porodičnim kultom i kultom ognjišta. Narodni običaji su jako stari, razlikuju se od mesta do mesta, ali je suština proslavljanja Božića ostala ista. Većina ovih izvornih i različitih običaja u novije vreme se u gradovima izgubila.

Prema narodnom običaju u selu Osonica, nadomak Ivanjice, meštani u ranu zoru, pre izlaska sunca odlaze u obližnje šume po badnjake. Sa sobom se nosi najčešće vunena torba, a u njoj pored rukavica, razne vrste žita (pšenica, raž, ječam, kukuruz), kolač od kukuruznog brašna specijalno ispečen za ovu priliku, i flašica domaće šljivove rakije. Badnjake seku isključivo muškarci, najčešće otac i najstariji sin, ali i deda i unučići. Seče se isključivo mlad hrast, po tri komada za svaku porodicu.

• Mladim hrastovima se pre seče poželi dobro jutro, čestita im se praznik, a zatim pristupa sečenju. Veoma je važno da na rukama imate rukavice, po mogućstvu vunene. Nakon što se prekrstite i pomolite bogu za zdravlje, sreću i napredak, odabrani badnjaci se zasecaju sa istočne strane i seku se iz tri poteza. Prilikom drugog zasecanja, onaj ko je sa domaćinom došao po badnjake, prihvata prvi iver, koji ne sme da dodirne tlo, odlaže se u torbu i vraća kući. Pridaje mu se magična moć, pa ga domaćice najčešće ostavljaju u mlekare pored karlica, jer se veruje da će kajmak biti deblji i masniji, a ukupna godina berićetnija. Treće zasecanje mora oboriti hrast odnosno badnjak na istočnu stranu. Zatim se lomi kolač, prekrsti, ponovo pomoli za napredak i berićet uz rakiju, a na panjiće koji ostaju iza posečenih badnjaka ostavlja se žito i komadi izlomljenog kolača. To je za ptice kojima je hrana u ovo doba godine itekako potrebna, kaže Nikola Bošković iz Osonice, koji badnjake seče gotovo sedamdeset godina.

Zatim se oni prebacuju preko ramena i nose kući. Naslanjaju se na zid porodičnog doma, poređani od većeg ka manjem, i tu ostaju do uveče, kada se dva badnjaka unose u kuću na ognjište. Treći uza zid kuće ostaje do Srpske Nove godine, odnosno Vasiljevdana. Pre nego se badnjaci poseku, iz kuće se sklanjaju stolice, igle, makaze, noževi…

Dok se čekaju običaji za samo Badnje veče, pristupa se pečenju pečenice, odnosno žrtve koja se prinosi novom Bogu. Najčešće je to prase „božitnjače”, koje je zaklano prethodnog dana, na Tucindan. Završetak pečenja oglašava se prangijama.

Najveći deo običaja vezan je za Badnje veče

• Pred samo veče, domaćin unosi badnjake i slamu u kuću. Kuca na vrata, ulazi i pozdravlja ukućane govoreći: “Dobro veče i čestit Božić!”. Ukućani odgovaraju sa: “Dobro došao i čestit Božić”, istovremeno ga posipajući pšenicom, raži, kukuruzom, orasima, lešnicima, a u situ odakle se uzima, može se u novije vreme naći i po neka bombona. Svi obavezno nose rukavice. Domaćin se nakon odlaganja badnjaka pored ognjišta vraća po drugi, a onda po slamu. Ritual se ponavlja, s tim što on prilikom unošenja slame “kvoče”, a ostali ukućani “pijuču” kao pilići pored kvočke, čupkajući slamu svuda po prostoriji. Slama se zatim spušta na pod, obično blizu trpezarijskog stola, i na njoj će se kasnije večerati. Iz kuće se slama iznosi na drugi dan Božića, odnosno ponedeljak, i odnosi na kaleme voća, u štale, kokošinjce ili pčelinjake. Kad su badnjaci položeni pored ognjišta, medju njih se stavlja poseban kolač od kukuruznog ili pšeničnog brašna, so, razne vrste suvog i svežeg voća, šećer, med, orasi, prvi iver… i pristupa molitvi i celivanju badnjaka od strane svih ukućana”, kaže Nikola. 

Zatim sledi paljenje badnjaka, koji predstavlja središnji čin obeležavanja Badnje večeri, kao element simbolike rađanja novog sunca. Tom prilikom deca sa polomljenim grančicama badnjaka raspaljuju vatru, izazivajući pregršti varnica, govoreći: „koliko varnica, toliko pilića, jagnjića, prasića, telića, košnica…”.

Posle završetka ovog čina, domaćin pali sveću i kadionicu sa tamjanom, okadi ceo dom i hranu, a zatim pristupa badnjoj večeri. Obedovanje se obavlja na slami prekrivenoj stolnjakom. Ukućani oko ovakve sofre sede na podu. Na trpezi je bogata posna hrana sa puno suvog i svežeg voća, kolač od kukuruznog brašna, pasulj, riba, kiseli kupus, turšija, sarma, vodnjika, jabučara, orasi…

• Večera protiče u miru i tišini. Ne sedi se na stolicama i ne koriste viljuške i noževi. Domaćin prvi kašikom uzima zalogaj po izboru, govoreći: „jedna ptičica na svu ljetinu dosta”. Zatim ostali ukućani ritual ponavljaju koristeći istu kašiku. Večeranje na podu, slama u kući i raznošenje oraha po kući, deo su kulta mrtvih”, priča Nikola.

Tokom večeri se obično prepričavaju priče o životu i stradanju Hristovom, a u neko doba se i zapeva po izboru, ili: „Oj Božiću trinožiću. Prvi peče pečenicu, drugi seče sečenicu, treći lomi česnicu…”

• Na Badnje veče porodica je na okupu, ne ide se nikuda. U ranu zoru, po želji, odlazi se na Božićnu liturgiju u crkvu, zaključuje priču o običajima za Badnji dan i veče, Nikola Bošković iz Osonice.

Sutradan, na Božić, nakon ranog ustajanja i umivanja na izvoru po mogućstvu, domaćica mesi česnicu u koju na različitim mestima stavlja novčić, pasulj, delove drveta koji označavaju različite stvari: novac, jaram za volove, ovce, živinu, svinje… Ko prilikom lomljenja česnice za božićnim porodičnim ručkom pronađe ova obeležja, znači da će se tokom godine time baviti i biti odgovoran za napredak.

Pre porodičnog doručka ili ručka, ukućani očekuju prvog gosta u domu – položajnika. On simbolički predstavlja one mudrace koji su pratili zvezdu sa Istoka i došli na poklonjenje novorođenom Hristu. Smatra se da položajnik u kuću donosi veliku sreću za celu nastupajuću godinu.

Od Božića do Bogojavljenja, 19. januara, Srbi se međusobno pozdravljaju sa: Hristos se rodi! Vaistinu Hristos se rodi!

Ko jutros zbog mraza i snega nije mogao da odseče badnjak, isti može kupiti u glavnoj ulici u Ivanjici na nekoliko prodajnih mesta. Cene su uglavnom iste, badnjaci u zavisnosti od veličine, kreću se od  100 do 300 dinara, dok  je za slamu dovoljno izdvojiti 50 dinara. Ukoliko ste raspoloženi za neku raskošniju dekoraciju u ukrasnim korpicama tu se cene kreću od 500 pa do 800 dinara.