Povodom jubileja, 150 godina od rođenja akademika Nedeljka Košanina, medjunarodno priznatog srpskog naučnika,  u Domu kulture Ivanjica održana je Svečana akademija gde su posetioci mogli da se upoznaju sa  likom i delom akademika čije je poreklo iz ivanjičkog kraja, ali i da saznaju koliko  je Košanin, svojim naučnim radom, doprineo  razvoju srpske botanike i društva.U holu Doma kulture otvorena je i izložba ’’Košaninovo doba’’čiji je autor naša sugrađanka mr Milena Ristić, profesorka Škole za dizajn u Beogradu, a koautori izložbe su: Emilijan Protić, publicista i novinar i dr Snežana Vukojičić, naučni savetnik ( Biološki fakultet Univezitet u Begoradu).

U okviru izložbe “Košaninovo doba” publika ima priliku da vidi i vizuelne prikaze ispitivanja vode Daićkog jezera, koje su sproveli istraživači “Instituta za molekularnu genetiku i genetička istraživanja-IMGGI“ , kao i radove učenika Škole za dizajn iz Beograda.

Saradnici u radu na izložbi “Košaninovo doba” su: dr Marjan Niketić, dopisni član Srpske Akademije nauka i umetnosti, dr Branko Rakić, redovni profesor (Pravni fakultet – Univerzitet u Beogradu), mr Ana Ržaničanin, stručni saradnik (Biološki fakultet – Univerzitet u Beogradu), dr Brana Pantelić i Vukašin Janković, istraživači saradnici Instituta sa molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo – IMGGI, Tijana Dinić i mr Branislav Fotić, Miroslava Lazarević Petrović, profesori Škole za dizajn u Beogradu, kao i dr Žarko Ilić, naučni saradnik (Filozofski fakultet – Univerzitet u Beogradu).

Na svečanoj akademiji “Košaninovo doba”govorili su: Prof. dr Gordana Tomović, redovni profesor (Biološki fakultet – Univerzitet u Beogradu) i koautor izložbe ‘Nedeljko Košanin – začetnik moderne srpske botanike’, Galerija nauke i tehnike SANU kao i prof.dr Dmitar Lakušić, prof. dr Gordana Subakov Simić, prof. dr Srećko B. Ćurčić, redovni profesori Biološkogfakulteta –  Univerziteta u Beogradu

Organizacioni tim za realizaciju svečane akademije i izložbe činili su: Emilijan Protić, publicista i novinar, počasni član organizacionog tima, dr Branko Rakić, redovni professor (Pravni fakultet – Univerzitet u Beogradu), Milan Krunić, (Dom kulture Ivanjica), Miloje Ostojić (Turistička organizacija Ivanjica), Dragoljub Šekler (Park prirode ‘Golija’) Ljubodrag Košanin, potomak Nedeljka Košanina, ma Branka Pavlović (Slobodni univerzitet u Berlinu) i mr Milena Ristić, profesorka Škole za dizajn u Beogradu i autor izložbe „Košaninovo doba“.

Izložba i Svečana akademija KOŠANINOVO DOBA u Ivanjici realizovana je uz podršku i saradnju sa:Srpskom akademijom nauka i umetnosti, Botaničkom baštom „Jevremovac“, Biološkim fakultetom, Institutom za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo, Turističkom organizacijom Ivanjica, Parkom prirode Golija i opštinom Ivanjica.

Prolećne temperature nisu izmamile samo ljude na ulice već su i Radun i Mališa, markirani medvedi na ivanjičkoj teritoriji, izašli na sunčanje. Po rečima profesora sa Biološkog fakulteta, Duška Ćirovića, koji prati njihovo kretanje Mališa se trenutno nalazi ispod Jankovog kamena na Goliji, a Radun je izašao iz svog brloga i svakodnedno menja lokacije.

„Medvedi širom Srbije koriste ovo februarsko sunce kako bi upili što više energije. Kako ova zima nije bila oštra mnogi medvedi nisu uopšte spavali, ali to ne utiče negativno na njih. Zimski san inače nije obavezan za medvede i zavisi od pola, uzrasta i vremenskih prilika. Mi upravo radimo prve analize sna medveda tokom zime i pokušavamo da vidimo ima li tu nekog obrasca, odnosno zašto i kako neki medvedi uopšte ne spavaju tokom zime.“- rekao je za InfoLIGU profesor Ćirović, koji od 2007. godine, kroz različite projekte obeležava i prati medvede u Srbiji.

Inače, prema narodnom verovanju ako medved na Sretenje, kada se susreću zima i leto, izađe iz brloga i vidi svoju senku, znači da će zima trajati još šest nedelja, a ukoliko se ne vrati na spavanje, znači da nam je proleće na pragu.

Ivanjica –  Neočekivano visoke temperature za ovo doba godine uticale su i na medvede na Goliji koji iako je sredina januara još uvek nisu utonuli u zimski san. To je potvrdio i tim sa Biološkog fakulteta na čelu sa profesorom Duškom Ćirovićem, koji od 2007. godine, kroz različite projekte obeležava i prati medvede u Srbiji.

Prema procenama upravljača šumskog gazdinstva i lovaca, na Goliji ima preko dvadeset medveda, a za sada su markirana dva- Radun i Mališa.

Iako su u Kovilju kod Ivanjice prošle godine uspešno uhvatili i markirali medveda Raduna ove godine im to nije pošlo za rukom. I pored ogromnom truda tima koji je napravio stazu do hranilišta očigledno je da su medvedi uživali u obilju plodova u prirodi, pa su od ovih životinja u zamci ostali samo tragovi.

Najavljena izgradnja auto-puta koja će delom  obuhvatiti i ovu teritoriju, može stvoriti probleme medvedima, ali i drugim divljim životinjama, pa profesor Ćirović ističe da je zaravan blizu ivanjičkih sela idealno mesto za zeleni most.

Praćenjem kretanja mrkih medveda po strmim vrletima Golije dobijaju se neprocenjive informacije o ponašanju, navikama, brojnom stanju, polu i starosnoj strukturi ovih životinja, a ostavljanjem hrane sprečava se šteta kod lokalnog stanovništa, jer su upadi medveda u ivanjička sela poslednjih godina sve učestaliji.