Od 418 zaposlenih u ivanjičkoj fabrici čarapa “Proleter“ na bolovanju je svakog meseca u proseku oko 120 ljudi. Zbog ovakvog stanja sve je teže organizovati proizvodnju, kaže zamenik izvršnog direktora Milan Todorović, pa se dovodi u pitanje celokupan opstanak firme.

-Tolerisali smo ovo stanje tokom čitavog leta, dali smo i kolektivni odmor zbog malina, računajući da će se nakon toga vratiti svojim radnim obavezama. Onda je usledilo letovanje, radnici Proletera na bolovanju a na društvenim mrežama slike sa mora. I to smo pokušali da razumemo, ali evo sada je septembar i situacija ne ide na bolje. Najgora varijanta je da se Proleter ugasi, sa trenutnim stanjem, verujte, blizu smo toga jer nema načina da organizujemo proizvodnju i gazdi objasnimo zašto je ogroman broj radnika na bolovanju. Sigurno je da smo u Srbiji vodeća firma u bolovanjima. – kaže Todorović.

On je istakao da u okviru firme postoji i dobar deo radnika koji vrlo savesno i odgovorno obavljaju posao pa će se politika Proletera od januara znato menjati.

-Iako je veoma teško u vreme korone organizovati prodaju mi se ne možemo požaliti da za naše proizvode nema interesovanja, naprotiv. Ali nemamo radnu snagu da ispunimo obaveze prema klijentima i moramo često da snosimo sankcije za to. Zato ćemo početkom godine napraviti novi sistem funkcionisanja koji će podrazumevati optimalan broj ljudi u odnosu na učinak i trudićemo se da one koji rade zadržimo i nagradimo novčano.- istakao je Todorović dodajući da će i ovog meseca biti novčani bonus radnicima koji su prisutni na poslu.

Dodatne muke rukovodstvo Proletera ima sa radnicima koji se oslobađaju norme i treće smene. Ima ih oko 25 i to su, kako navode, zasposleni sa desetak godina staža.

-Shvatili bismo da je reč o radniku koji je u Proleteru proveo 30,35 godina, pred penzijom je i treba da bude oslobođen norme, ali u pitanju su mlađi ljudi koji nekako dobiju papir i vi ste prosto nemoćni da reagujete a prozvodnja trpi.-dodaje Todorović.

On je uputio apel i molbu određenoj grupi ljudi koji su mesecima na bolovanju da se odgovornije ophode prema radnim obavezama kako bi politika poslovanja težila ka napretku i višim ličnim dohotcima a ne prema smanjivanju kapaciteta i krajnjem zatvaranju.