Košarkaš „Čačka 94“ Petar Grojić sa 20 poena predvodio je svoj tim do velike, iznenađujuće pobede, nad Borcem u 1/4 finalu Kupa Radivoja Koraća u Nišu (73:64).

„Kao što sam rekao na konferenciji, ne bih da preuzmem tu ulogu da sam bio najbolji. Ne mora da znači to što sam dao najviše poena, dosta drugih igrača je dalo doprinos, mnogo veći. Skokovi, meni blokade što su postavljali… Ovo je možda jedan od najboljih dana i mom životu, pogotovo što ćemo sada da igramo protiv pobednika, Zvezde ili FMP-a. Nestvarno, predivan osećaj“

Kolika je motivacija bilo to što se igralo protiv Borca?

„Pa, jeste, bila je velika motivacija. Gradski derbi, i to prvi. Izgubili smo tri utakmice u ligaškom delu, ali smo se podigli i čestitam momcima koji su pokazali karakter“.

O energiji ekipe.

„Izašli smo 100 odsto spremni, nismo došli da samo odigramo Kup, radi reda, došli smo da pobedimo ovu utakmicu i to smo uspeli. Idemo dalje“.

Izvor B92/InfoLiga

Od kada je fudbalska igra izmišljena postala je najvažnija sporedna stvar na svetu. Nije bilo dela naše planete gde se nije igrao fudbal, a narod sa oduševljenjem navijao za svoje ljubimce. Taj trend raširio se i po Srbiji pa samim tim zarazio je i našu Ivanjicu. U odnosu na današnja vremena fudbalske utakmice bile su mesto gde su se rađala prijateljstva koja su postala dugovečna.Rođeni su rivaliteti između brojnih klubova,pa je tako nastao i večiti rivalitet Crvene Zvezde i Partizana. I upravo ono što je rivalitet beogradskih klubova bio rođen je rivalitet između Javora i Borca.Tih pedesetih godina prošlog veka utakmice ova dva tima bile su praznik za Čačak i Ivanjicu.Bilo da se igra u Čačku ili Ivanjici, gledalište je bilo prepuno. Pobede su se danima slavile, a porazi dugo tugovali. U velikom broju su navijači jednog i drugog grada putovali na utakmice kada njihov tim gostuje. Na tribinam su zajedno sedeli i Borčevi i Javorovi navijači.Bez ijednog ekscesa,što je danas nezamislivo na fudbalskim utakmicama,navijali su za svoje ljubimce.Upravo tu na tribinama rođena su brojna prijateljstva Čačana i Ivanjičana od kojih mnoga i danas traju. Bilo kojim rezultatom da se završi utakmica nastavljalo se „treće poluvreme“ u kafani.Jedni su pili od radosti zbog pobede,drugi pili od tuge zbog poraza, ali u vedroj atmosferi. Na rastanku zagrljaji sa željom da se što pre ponovo sretnu.

Iako je na terenu sve prštalo i među igračima ova dva tima vladalo je veliko drugarstvo. I oni su posle svake utakmice imali treće poluvreme gde su se zaboravljali oštri startovi i faulovi. Jedan od primera velikog prijateljstva Javora i Borca je čuvena utakmica 1957. godine koja je odigrana u Čačku. Pobedniku ovog duela bio je namenjen verovatno najveći trofej u svetskom fudbalu. Naime, pobedniku ovog meča kao nagrada bio je namenjen autobus. Neopisiva euforija te nedelje vladala je u Čačku, a veliki broj Ivanjičana krenuo je tamo. Iza jednog gola bio je parkiran beli autobus koji je čekao pobednika.

Na terenu bespoštedna borba, meč za dugo pamćenje. Igrači Borca prosto su kidisali ka golu Javora, ali junak te utakmice Dobrosav Šarčević-Šargin pravi čuda.U jeku najvećih napada Čačana, lepu akciju Javora koju Zoran Bjelogrlić-Pekinac kruniše golom. Ispostavilo se da je taj gol odlučio pobednika i autobus je postao vlasništvo Javora. Na kraju utakmice dogodio se još jedan primer velikog prijateljstva navijača. Naime, oni su zajednički napravili špalir i aplauzom pozdravljali fudbalere Javora koji su im radosni mahali iz autobusa. Aleksandar Cukavac-Ćelo, desno krilo Javora po struci automehaničar i vozač seo je za volan i povezao autobus u Ivanjicu. A u Ivanjici sve živo izašlo je u centar grada da dočeka svoje heroje i vidi beli autobus. Upravo zbog te boje taj autobus je brzo dobio nadimak „Beli labud“, koji je nekoliko sezona vozio igrače Javora, a kada je prestao da funkcioniše prenet je na Goliju i u njemu napravljena vikend kućica u koju su igrači Javora rado dolazili.

Ovo veliko sportsko prijateljstvo Borca i Javora prekinuto je 1960. godine. Naime, te godine prvi put formirana je Druga savezna liga u Jugoslaviji, a utakmica Borca i Javora u Čačku odlučujuća koja će od ove dve ekipe postati član Druge lige.Na tom meču Javor je poveo golom Branka Nešovanovića-Šošinca, a onda kao da su igrači Javora stali. Šargin je primao smešne golove, Miki Stojanović namerno napravio penal i to sve Borac koristi i beleži ubedljivu pobedu. Godinama su navijači Javora bili ubeđeni da je ta utakmica prodata tim pre što je tada trener Javora bio Mišo Davidović-Prase, Čačanin, koji je kao veterniar radio u Ivanjici. Da su navijači bili u pravu potvrda je i podatak da su veoma brzo Baćko Luković, Miki Stojanović, Andrija Ranđić, a nešto kasnije i golman Miko Rajović, prešli u Borac. Upravo njihovim dolaskom u Čačak, Borac je krenuo uzlaznom linijom, a sa druge strane Javor se našao na velikoj nizbrdici. Koliko su Ivanjičani vredeli Borcu govori slogan navijača „Nema Borca,bez tri Javorca“.

Od te utakmice gubi se svaki trag starom dobrom prijateljstvu navijača dva kluba, a rivalitet gubi na intezitetu pa su kasnije utakmice više bile ratničke nego fudbalske. Danas kada na utakmice dolaze huligani naoružani ratničkim rekvizitima, kada su tuče redovna pojava pre i posle utakmice, ova priča o prijateljstvu dva kluba ostaje samo lepa uspomena.

Autor teksta: Raško Nešovanović

Pedesetih godina prošlog veka fudbalski susreti „Javora“ iz Ivanjice i „Borca“ iz Čačka bili su „više od igre“.Tog dana, kada utakmicu igraju dva velika rivala sve bi stalo. Stadioni i jednog i drugog grada uvek su bili puni, a igra, po tradiciji, za uživanje. Navijači oba kluba, posle utakmice,punili su kafane i zajednički evocirali događaje sa derbija. Jedni su pili da ublaže bol zbog poraza, a drugi praznili čaše od radosti. Rastajali bi se kasno u ponoć sa porukom „vratićemo milo za drago“.

„Javor“ i „Borac“ odigrali su mnogo utakmica, ali jedna, iz 1957., večno će se pamtiti, jer je transportno preduzeće „Auto-prevoz“ odlučilo da pobedniku daruje autobus. Upravo taj poklon je bio poseban izazov za aktere velikog duela.

-„Ljudi, ako pobedimo moraćemo da trčimo počasni krug sa trofejom.Iskilavićemo se načisto!“-uzviknuo je defanzivac „Javora“ Miro Šakić-Kajevac.

Upravo ta sjajna atmosfera,bila je glavni adut Ivanjičana. I dok su se igrači marljivo pripremali za veliki duel, navijači su pravili spisak putnika za derbi.

Kada je osvanuo dugo očekivani dan, na igralištu „Borca“ ni igla nije mogla da padne od brojnih navijača, a činilo se da „Javor“, iako gost, ima više pristalica na tribinama.Na terenu bespoštedna borba- „Borac“ silovito napada, ali i Javor uzvraća, i u najvećoj ofanzivi Borca ivanjički klub postiže gol. Lucidni Zoran Bjelogrlić Pekinac manirom rasnog strelca postiže gol. Tada „Borac“ kreće u totalnu ofanzivu, ali je golman „Javora“ Dobrosav Šarčević Šargin činio čuda. Vidno iscrpljen od silnih napada „Borca“, Šargin je u jednom trenutku dobacio saigračima -„Pređite malo na polovinu protivnika da se i ja odmorim!“.

Ovaj prekor kao da je stimulisao igrače „Javora“, pa su silovito krenuli  i saterali protivnika da se grčevito brani. Kako se utakmica bližila kraju pogledi navijača „Javora“ bili su uprti prema autobusu koji je čekao pobednika.

Pobeda „Javora“ donela je neopisivo oduševljenje navijača i nagrada odnosno autobus krenuo je ka Ivanjici.  Igrači, junaci ove pobede,sa radošću  su dočekani u svom gradu, a slavlje se prenelo u kafane gde se ludovalo do zore.

Igrači Javora nekoliko godina su koristili pobednički autobus, koji se zbog puteva od makadama često kvario.

Jednom prilikom je Aco Cukavac Ćelo, koji je bio desno krilo, ali i vozač autobusa, ljutito rekao saigračima: „-Sledeće godine moramo da igramo za helikopter,dosta je drndanja po ovim njivama od puteva!“.

Ipak, Ivanjičani su iz milošte autobus nazvali „beli labud“ i posle nekoliko sezona, sav ishaban,  autobus je prenet na Goliju i od njega je napravljena kamp kućica. To mesto na Goliji dugo su posećivali igrači Javora i evocirali uspomenu na istorijski meč u kome su kao nagradu dobili svoje omiljeno prevozno sredstvo.

Ovaj najveći trofej u istoriji srpskog fudbala osvojila je generacija „Javora“ koja je nastupila u sastavu Šarčević, Šakić, Đurić, V.Luković, Stojanović, Karaklajić, Ranđić, Nešovanović, B.Luković, Bjelogrlić, Cukavac-to su imena koja su zlatnim slovima upisana u anale FK „Javora“.

AUTOR TEKSTA: RAŠKO NEŠOVANOVIĆ

Poslednji dan prelaznog roka Javor Matis je iskoristio da pojača odbrambene redove. Četvorogodišnji ugovor sa ivanjičkim superligašem potpisao je dvadesetogodišnji Veljko Filipović.

Ovaj mladi talentovani fudbaler prve sportske dane proveo je u Slobodi iz Čačka, da bi potom prešao u Borac. Nastupao je za mlađe kategorije čačanskog kluba, a sa 18 godina priključen je prvom timu. U sezoni 2017/18. debitovao jeza Borac, i to protiv Crvene zvezde u Kupu Srbije. Potpuno se afirmisao u drugom delu prošle sezone, kada je odigrao 16 utakmica i postigao  gol.

Javor Matis  otvoriće prolećnu sezonu utakmicom protiv Borca. Komšijski derbi igra se u Ivanjici u sredu 27 februara u 14 časova. Trener ivanjičkog prvoligaša, Milovan Milović, kaže da spremno dočekuju protivnika. Ivanjičani žele da u ovom derbiju osvoje sva tri boda i zbog toga  su se vrlo temeljno pripremali za ovu utakmicu.

Podrška publike Javoru će biti neophodna pa se očekuje da tribune Javorovog stadiona u sredu 27.februara u 14 časova  budu ispunjene.

U petak 1.9.2017 godine sa početkom u 17.30 minuta na stadionu FK Javor Matis u Ivanjici odigraće se prijateljska fudbalska utakmica između Javor Matisa i Borca iz Čačka.

Žreb je hteo da se već u prvom kolu Superlige sastanu komšije Javor Matis i Borac.

Javor Matis je skromno, bez puno pompe i glamura ušao u pripreme za novo prvenstvo. Nije bilo velikih transfera ni dolaznih ni odlaznih, ali ko prati ivanjičkog superligaša zna da je to deo politike kluba.

Srđan Vasiljević, koji je ekipu preuzeo u poslednjem kolu preliminarnog dela i uveo je u plej of, kaže da su uslovi za pripreme bili izvanredni i da je zadovoljan urađenim. Po rečima  Vasiljevića svi u klubu željno iščekuju početak prvenstva. Nema prejakih obećanja sa napomenom da se prvo mora imati poštovanja prema samom sebi a nakon toga i  prema protivniku.

• Tim je spreman fizički, psihički i motivaciono naročito što nam je prva utakmica praktično derbi zapadne Srbije. Očekujem da moj tim pokaže maksimum, da uđu u meč odgovorno i disciplinovano sa samopouzdanjem kako bi pokušali da ostvarimo pozitivan rezultat. To bi nam značilo, posebno jer je reč o prvom kolu. Nikoga nećemo potcenjivati niti precenjivati jer jasno znamo koju su naši dometi i šta je cilj ove ekipe.-rekao je Vasiljević.

Napadač Filip Ivanovski bivši igrač Rabotničkog i Aliija Krnić, dvadesetogodišnji Crnogorac pojačanja su Javor Matisa za ovu sezonu na koje stručni štab najozbiljnije računa, a ukoliko se ukaže prilika za dovođenje još nekog kavlitetnog igrača klub će pravovremeno reagovati.

Oslonac ekipe i dalje je kapiten Milovan Milović

• Prvo kolo, komšijski derbi, tako da su iznenađenja moguća. Ekipe su sličnog kvaliteta, Borcu je otišlo dosta igrača ali je stigla nova uprava, nova energija i sugurno će u Ivanjicu doći po što bolji rezultat. Sa druge strane, mi moramo pokazati borbenost i hrabrost i biti bolji od Borca na domaćem terenu.-rekao je Milović.

U prvoj kontrolnoj utakmici koja je odigrana u sredu u na pomoćnom terenu Borca u Čačku, Javor Matis je bio bolji od domaćina, ostvarišivi pobedu od 2-1 gde su golove za Javor Matis postigli Sević i novajlija u dresu belih Obadović.

Zbog veoma niskih temperatura i nepovoljnih vremenskih uslova fudbaleri Javor Matisa neće sprovesti drugi deo priprema na Ohridu, kao što je to ranije najavljeno. Od 20. januara nastaviće da trenirujau u Kući fudbala u Staroj Pazovi gde su trenutno najpovoljniji uslovi za rad.

U okviru ovog dela priprema biće odigrane i kontrolne prijateljske utakmice na veštačkom terenu u ovom kompleksu.

• 21-1-2017 Javor Matis – Metalac (GM)
• 28-1-2017 Javor Matis – BSK Borča
• 31-1-2017 Javor Matis – Radnik
• 3-2-2017 Javor Matis – Bačka
• 4-2-2017 Javor Matis (B tim) – ?

Po povratku u Ivanjicu zakazane su i utakmice  u Lučanima i Lazarevcu

• 10-2-2017 Mladost – Javor Matis (B tim)
• 11-2-2017  Kolubara – Javor Matis

Na terenu sa veštačkom travom u sklopu kompleksa Gradskog stadiona u Čačku danas su kontrolnu utakmicu odigrale ekipe Borca i Javor Matisa. Utakmica starih sportskih prijatelja i rivala je okončana bez pobednika 1:1. Borac je došao u prednost u 15.minutu kada se posle gužve u kaznenom prostoru gostiju najbolje snašao Tiago. Gosti su do izjednačenja stigli na sličan način u 70.minutu, a strelac je bio Karaklajić.

Treneri Dodić i Veselinović su iskoristili priliku da provere forme svojih timova pred nastavak prvenstva.

Dušan Đorđević (20), nekadašnji fudbaler čačanskog Borca napustio je fudbal, a razlog je gotovo neverovatan – otišao je u manastir Zočište kod Orahovca na Kosovu.

Roditelji mladog desnog beka nisu zadovoljni sinovljevom odlukom i smatraju da je iguman ovog manastira, otac Stefan uticao na Dušanovu odluku. Pre nego što je doneo odluku o odlasku u manastir, Dušana je pogodio raskid s devojkom, a nije dobijao previše šanse u prvom timu Borca.

Otac Slaviša kaže da je njegov sin Dušan oca Stefana upoznao upravo preko svoje bivše devojke Mirjane.

Slaviša Đorđević

– Išao je od decembra prošle godine nekoliko puta s njom u manastir Zočište na KiM. On se vraćao, trenirao u Borcu iz Čačka, i sve je bilo u redu do pre dva meseca, kada je otišao i postao iskušenik u tom manastiru – priča Slaviša Đorđević.

Neposredno pre toga, u klubu su, prema rečima roditelja, primetili da se nešto dešava s Dušanom, ali su mislili da je to zbog raskida s devojkom.

– Dušan je bio nezadovoljan  prostorom koji je dobio u timu. Odveo sam ga u Borac i pitali smo da li možemo da potražimo drugi klub, ali su nam rekli da na njega računaju u budućnosti – priča otac.

Nedugo zatim Dušan je otišao u manastir.

– Posetili smo ga pre dva dana. Nisam prepoznao svog sina. Mnogo je smršao, rekao nam je da smo mi đavoli, a i sestru je izvređao. Strašno! Supruga i ja smo svakog dana na lekovima za smirenje. Očajan sam. U tom manastiru su tri sveštenika i Dušan kao jedini iskušenik – rekao nam je Slaviša.

Slaviša  Đorđević, koji se 1999. godine sa svojom porodicom iz Obilića doselio u Tavnik kod Kraljeva, kaže za „Blic“ da su njihove sumnje da im je sin vrbovan od igumana produbile poruke koje su pročitali u Dušanovom telefonu.

Manastir Zočište svetih vrača Kozme i Damjana

– Kada smo ga posetili pre mesec dana, dao nam je telefon i rekao da mu više ne treba. Kada smo se vratili kući, počeli smo da čitamo poruke i ostali smo bez teksta.  Dušana je taj otac Stefan vrbovao!  Poruke sam odmah odneo u policiju u Kraljevu i prijavio slučaj. To sam isto uradio i u kosovskoj policiji. Međutim, dobio sam odgovor da je on punoletan i da može samostalno da odlučuje – kaže Dušanov otac, koji ne može da se pomiri sa činjeniciom da mu je sin izabrao drugi put.

Više puta smo pokušali da kontaktiramo sa ocem Stefanom, ali se on nije javljao.

Bivša devojka povezana s crkvom

Kako je ispričao  Slaviša Đorđević, bivša Dušanova devojka Mirjana, poznavala je nestalu studentkinju iz Mataruške Banje, Biljanu Đorić,  jer su bile docimerke u Studentskom domu u Kosovskoj Mitrovici. Biljanini roditelji su za „Blic“ ispričali  da sumnjaju da je njihova ćerka u nekom manastiru, ali ni posle skoro godinu dana nisu saznali šta se s njom desilo.

Izvor: Blic-N. Božović