Ivanjica – Rodoljub Roćko Bugarčić iz Ivanjice osam decenija uspešno razvija svoje poljoprivredno domaćinstvo , od volova i rabadžijanja postao je  vodeći domaćin u selu, ali ipak njegov najveći uspeh je što je ljubav prema rodnoj zemlji i ognjištu preneo na potomke.  Danas se sve generacije Bugarčića ozbiljno bave proizvodnjom krompira, malina, šljiva, imaju krave, volove, konje, ovce, svinje, kokoške i svu potrebnu mehanizaciju za poljoprivredne poslove.

Deda Roćko  je veliki radnik, vredan i pošten čovek kažu u selu a ništa manje reči hvale meštani nemaju ni za njegove potomke. Čak su i unuci Rade (18) i Milan (20) odlučili da uporedo sa školovanjem i fakultetskim obavezama nastave da se bave poljoprivredom i razvijaju porodičnu tradiciju.

Ljubav prema ognjištu i rodnoj zemlji koju je Roćko preneo na porodicu toliko je jaka da ne postoji razlog zbog koga bi najmlađi Bugarčići napustili dedovinu.

Bugarčići nemaju radno vreme ali ne bi menjali zemlju za fotelju ni pod kakvim uslovima. Jedino što im ne odgovara i što voleli da se promeni u Srbiji je tržište koje je veoma nestabilno. Deda Roćko je imao priliku da posluje i u Nemačkoj gde, kako kaže, sve što proizvedeš odmah bude otkupljeno po dogovorenoj ceni, a kod nas je plasman robe uvek neizvestan.

Zlatna svadba Vere i Lazara Bugarčića digla je na noge celo selo. U mestu Darijevića reka igralo se i pevalo do zore a  ’’zlatni mladenci’’ su bili srećniji nego ikada. Čitavu feštu organizovao je podmladak, šestoro unučadi, sin, snaja, ćerka i zet. Gosti su stizali sa svih strana a po staroj svadbarskoj tradiciji dočekivao ih je harmonikaš.

Uživali su svi, slaveći ljubav, a onda je usledilo iznenadjenje koje je Veri i Zoranu izmamilo suze radosnice. Unuci uz podršku starijih članova porodice darovali su ’’zlatnim mladencima’’ auto a na mestu gde stoje tablice pisalo je : Lazar i Vera.

• Pre pola veka nakon jednog sabora odlučio sam da ukradem Veru. Brzo smo se dogovorili, ona je krišom pokupila najosnovnije stvari i pošla mojoj kući. Sećam se da smo pregazili reku i pod okriljem noći pobegli.– seća se slatke krađe Lazar.

Vera je bila mlada, tek napunila 17 godina, maloletna ali puna ljubavi za svog Lazara. Ona stara narodna izreka ’’ljubav je jača od mača’’ i ovde je dokazana na delu. Uspeli su zajedničkim snagama da prebrode sve nedaće i danas srećno žive.

• Otac se nije mnogo bunio, ali majka je bila jako ljuta. Na kraju i ona se pomirila sa sudbinom. A ja? Pa kada bih se opet rodila učinila bih isto.-priča Vera.

Vera i Lazar poznati su poljoprivredni proizvođači u ovom kraju. Vredni su i radni a u tom maniru vaspitavali su decu pa i unučiće. Oni su ’’zlatnim mladencima’’ najveća sreća.

A podmladak je znao i da se oduži za ljubav i razumevanje koje su Vera i Lazar imali prethodnih godina. Šestoro unučadi uz pomoć roditelja darivali su babi i dedi novog džipa sa tablama: Vera i Lazar.

• Lazar i ja imamo “šest milijardi“ dolara, evra, ma i više od toga, neprocenjivu vrednost, to je naših šest unučića.-priča Vera kroz suze radosnice.

Složna porodica Bugarčić primer je ljubavi, topline i poštovanja. A zlatna svadba oduševila je mladence i sve goste. Igralo se kolo do zore, dok su se na mestu kolovođe smenjivali Vera i Lazar.

• Ljubav ne zna za godine, ne poznaje granice. Ako je negujete može da vam uzvrati najvećom srećom, potomstvom i domom punim sloge i topline.-zaključuje Lazar.