Na vrhu planine Čemerno, u petak 1. avgusta, održaće se istorijski čas posvećen sećanju na stradanja srpskih ratnika i vojsku Kraljevine Srbije iz Prvog svetskog rata.

Program počinje u 10 časova dolaskom učesnika i okupljanjem na vrhu Čemerna. U 12 časova sledi zvanično otvaranje skupa i obraćanje predsednika Gradskog odbora Radoja Tomaševića. Istoričar Rade Vukosavljević zatim će govoriti o stradanju Vojske Kraljevine Srbije na Čemernu u novembru 1915. godine.

U nastavku programa planirane su:

• 12:25  – Parastos stradalim srpskim ratnicima, uz učešće sveštenstva i monaštva Eparhije žičke,

• 12:40 – Predstavljanje projekta vojne spomen-kapele na planini Čemerno, koje će izložiti arhitekta Jelena Marković,

• 12:45  – Obraćanje predstavnika Grada Kraljeva,

• 12:50  – Kulturno-umetnički program,

• 13:05  – Zajednička trpeza za sve prisutne.

Planirani povratak za Kraljevo i ostala mesta iz kojih su učesnici pristigli predviđen je za 13:40 časova.

Organizatori pozivaju sve građane da se pridruže ovom značajnom događaju, koji čuva sećanje na herojske podvige srpskih vojnika i neguje istorijsko pamćenje.

Episkop žički gospodin Justin doneo je odluku da se vojnička spomen kapela na planini Čemerno posveti Svetom Stefanu Lazareviću, despotu srpskom, koji se prema crkvenom kalendaru praznuje svake godine 1. avgusta (19. jula po starom kalendaru).

Na obeležavanju učestvuju:

• Članovi Gradskog odbora za koordinaciju aktivnosti na izgradnji vojničke spomen kapele na planini Čemerno,

• Potomci palih ratnika iz Studeničkog, Ivanjičkog, Ariljskog, Lučanskog, Požeškog, Kosjerićkog i Užičkog kraja,

• Meštani okolnih sela: Ušće, Brezova, Đakovo, Savovo, Ponore, Tolišnica, Maglič, Bogutovac, Konarevo, Vrdila, Roćevići, Osonica, Luke, Budoželja, Gornji i Donji Dubac, Kaona, Dragačevo,

• Predstavnici 2. brigade KoV,

• Predstavnici MUP-a Kraljevo,

• Predstavnici Društava i Udruženja koja neguju tradiciju oslobodilačkih ratova Srbije i udruženja ratnih veterana i vojnih invalida,

• Predstavnici ŠIP „Stolovi“ Kraljevo,

• Predstavnici planinarskih društava iz Kraljeva i okolnih gradova

„Evo, posle 110 godina, konačno je došlo vreme da se 2025. godine na planini Čemerno izgradi vojnička spomen kapela posvećena vojnicima i starešinama Vojske Kraljevine Srbije, koji su tokom novembra 1915. godine najviše stradali u borbama sa austrougarskim i nemačkim trupama upravo na Čemernu i planinskim masivima Jelice, Troglava, Goča i Stolova.

Izgradnja ove spomen kapele predstavlja ostvarenje višedecenijskih nastojanja potomaka slavnih srpskih ratnika i udruženja koja neguju tradiciju oslobodilačkih ratova Srbije iz Kraljeva i okoline, da se na dostojanstven način obeleži mesto najvećeg stradanja. Biće to monumentalna kapela posvećena hrabrim ratnicima, koji su na oltaru otadžbine položili svoje živote za slobodu i čast domovine Srbije.“- major u penziji Rade Vukosavljević (član Gradskog odbora za izgradnju  vojničke spomen kapele na Čemernu)

U nedelju 12. novembra na planini Čemerno održaće se litija-krstonosni hod predvođena sveštenstvom eparhije Žičke SPC praćena molitvom za stradale srpske ratnike na ovoj planini novembra 1915. godine.

Litija kreće sa Berberovog polja u 13 časova trasom novog puta do planine Smrdljuča, mesta gde će naredne godine biti sagrađena vojnička spomen kapela.

Mole se svi predstavnici udruženja i društava, koji budu dolazili na litiju, da sa sobom ponesu ikonu krsne slave svog udruženja, koju će nositi u svečanoj povorci.

Okupljanje vernog naroda – učesnika litije biće od 12 do 13 časova na Berberovom polju.

Tokom litije biće služen pomen stradalim srpskim ratnicima, i nakon toga biće održan istorijski čas.

Za ostale informacije pozvati na broj telefona: 065/2911-958.

U Gradskoj upravi Grada Kraljeva održana je konstitutivna sednica Odbora za koordinaciju aktivnosti na izgradnji vojničke spomen kapele na planini Čemerno. Za predsednika odbora izabran je Radoje Tomašević, pukovnik u penziji, a njegovi članovi su:

– Vladan Vranić, član Gradskog veća Grada Kraljeva,

– Miloš Milišić, pomoćnik gradonačelnika,

– Marica Mijailović, v.d. direktora JP za uređivanje građevinskog zemljišta „Kraljevo“,

– Mirko Vuković, direktor JKP „Putevi Kraljevo,

– Vesna Milojević, direktor Istorijskog arhiva Kraljevo,

– Darko Gučanin, istoričar, direktor Narodnog muzeja Kraljevo,

– Katarina Grujović Brković, direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture Kraljevo,

– Dragan Reljić, direktor ŠG „Stolovi“ Kraljevo,

– Rade Vukosavljević, istoričar, artiljerijski major u penziji,

Radovan Peković, predsednik Društva guslara „Žiča“,

Ljubinko Korićanac, protojerej stavrofor, prota Kaonski, i

– Aleksa Maričić, dipl. Inž. Arhitekture.

Tokom sednice usvojen je Plan rada odbora i dogovorene naredne aktivnosti.

Na predlog direktora JP Putevi iz Kraljeva i direktora ŠG Stolovi prihvaćena je trasa puta koja će biti uređena za pristup motornim vozilima do najvišeg vrha ove planine, a to je pravac Kraljevo – Bogutovac – Tolišnica – Berberovo Polje – Smrdljuč – Ponore – Savovo – Studenica.

Prema rečima Rada Vukosavljevića, člana odbora, kada se otopi sneg i vremenski uslovi dozvole uslediće izviđanje ovog putnog pravca, izlazak na Čemerno, omeđavanje parcele površine 4,36 hektara i prostorno planiranje ostalih celina koje će biti izgrađene pored kapele, a to su pre svega česma, amfiteatar i planinska kuća sa istorijskom postavkom.

Na predlog direktorke Zavoda za zaštitu spomenika kulture Katarine Grujović Brković, dogovoreno je da u najkraćem roku arhitekte projektanti posete ovu instituciju i pripreme plan izmene i dorade projekta vojničke kapele, kako bi ista dobila na značaju i monumentalnosti i kao takva već od njenog završetka bila upisana u evidenciju kulturnih dobara.

U prvu fazu izgradnje vojničke spomen kapele na najvišem vrhu Čemerna spadaju i izviđanje terena i podnošenje predloga za rešavanje snabdevanja strujom i vodom.

Ivanjica – U prostorijama Gradske uprave Grada Kraljeva, juče je potpisan ugovor o prenosu javne svojine na nepokretnost sa Republike Srbije na Grad Kraljevo. U pitanju je parcela površine 4,36 hektara, u katastarskoj opštini Savovo, odnosno sam vrh planine Čemerno. Ovim činom konačno je otklonjena i poslednja prepreka za početak izgradnje vojničke spomen-kapele na ovoj planini.
Dokument su potpisali gradonačelnik Kraljeva Predrag Terzić i direktor Republičke direkcije za imovinu, Jovan Vorkapić.

Vojnička spomen-kapela sa pratećim sadržajima biće podignuta u spomen heroja srpske kraljevske vojske iz Prvog svetskog rata, koji su tokom novembra meseca 1915. godine na Čemernu položili svoje živote štiteći odstupnicu Prvoj srpskoj armiji prilikom povlačenja dolinom Ibra prema Raški, Kosovu i Metohiji i Crnoj Gori.

– To je naš dug prema herojima iz kraljevačkog, ivanjičkog, užičkog i dragačevskog kraja koji su se hrabro borili na Čemernu, a gotovo 2.000 njih i ostavilo svoje kosti na ovoj planini, udarivši temelje srpske državnosti – rekao je ovom prilikom istoričar Rade Vukosavljević, jedan od inicijatora projekta.

Ideja za izgradnju spomen obeležja poginulim na Čemernu nastala je pre nekoliko godina, kako bi se ova važna bitka sačuvala od zaborava. Kapela bi prema planskoj dokumentaciji do kraja ove godine treba biti izgrađena na parceli koja je već pretvorena u zemljište u građevinskom području.

– Očekujem da će kapela biti izgrađena do kraja ove godine, a potom ćemo se posvetiti uređenju enterijera. Planirano je da na zidovima budu ispisana imena svih stradalih boraca u ovoj, nepravedno zapostavljenoj bici, a želimo da napravimo i kriptu u koju ćemo sahraniti kosti naših stradalnika – kaže major Vukosavljević.

Na planinskim masivima Čemerna i danas nakon 107 godina, vidljivi su ostaci rovova, oko kojih se vodila krvava bitka tokom novembra 1915. godine.

Na ulaznim vratima buduće vojničke spomen kapele, stajaće natpis: “Vrata spasa”.

Vojni objekat Veze na brdu Vrhovi iznad Osonice bio je meta NATO avijacije 1999. godine tokom agresije ove vojne alijanse na Srbiju. Na njega i neposrednu okolinu ispaljeno oko 50-tak razornih bombi od kojih, prema svedočenju meštana, nekoliko nije eksplodiralo. Zbog toga su predstavnici Centra za raminiranje Srbije bili na teerenu pokušavajući da lociraju sporne mine.

Duže od dve decenije meštani koji gravitiraju ka ovom području žive u strahu jer nema zvaničnih podataka o tome da li postoje i gde su neeksplodirane avio bombe. Po prvi put, za vikend, Centar za razminiranje vidno je obeležio sporne lokacije a u narenom periodu biće urađen projekat vađenja bombi.

Na planini Čemerno, iznad ivanjičkog sela Osonica, na vrhu Mali Kom u nedelju održan je parastos poginulim borcima srpske vojske  1915. godine. Ovaj događaj organizovao je grad Kraljevo u saradnji sa sveštenstvom Srpske pravoslavne crkve, a povod je 105. godišnjica od nekoliko bitaka vođenih na ovoj planini u Prvom svetskom ratu protiv austrijske vojske. Pomenu srpskim herojima prisustvovalo je dvadesetak potomaka i poštovalaca oslobodilačkih ratova Srbije.

Najveći okršaj dogodio se tokom novembra meseca 1915. godine tik ispod najvišeg vrha Smrdljuč na 1579 metara nadmorske visine, i bio je odsudna bitka za spas srpske vojske, kralja, vrhovne komande i naroda koji se u tom trenutku nalazio u Raški i dolini Ibra, u povlačenju prema Albaniji i Jadranskom moru.

Prema nepotpunim podacima, u bici na Čemernu poginulo je više od 2.000 srpskih vojnika i oko 650 Austrijanaca. Žrtva je bila velika, ali je bitka uspela da zaustavi neprijatelja u prodoru. U suprotnom, kralj, vrhovna komanda i glavnina vojske bili bi uvučeni u opasan obruč.

Tek sto godina posle, zahvaljujući pojedincima i potomcima ratnika, iz istorijskih izvora izranja ova bitka kao jedna od važnijih u Velikom ratu koju je srpska vojska vodila da zaštiti odstupnicu prilikom povlačenja prema Krfu. Bila je gotovo zaboravljena, kao i tela poginulih vojnika koja su razasuta ostala na ovoj planini, bez kosturnice, dostojnog obeležja i dužnog pijeteta. Poslednjih godina objavljeno je više knjiga koje svedoče o ovom važnom događaju.

Na takozvanom jugozapadnom frontu, koji se protezao od Aleksandrovca do Ivanjice, bile su Prva i Druga armija srpske vojske sa oko 36.000 ljudi. Na Čemernu je bilo stacionirano 17.600 vojnika, a oko 4.500 volova i konja vuklo je topove. U okršajima sa neprijateljem borili su se Užička vojska, Studenički odred, drugo i trećepozivci iz Užica, Kosjerića, Požege, Arilja i Ivanjice. Najveći broj poginulih bio je u rovovima ispod najvišeg vrha ove planine.

Bitka na Čemernu bila je poslednja odbrana glavnine vojske i vrhovne komande na čelu sa kraljom Petrom, kojoj je prethodilo nekoliko manjih sukoba na Troglavu, Jelici, Vranovcu i drugim mestima na potezu od Kraljeva ka Studenici. Na Čemernu su i danas vidljivi ostaci rovova, u obliku potkovice koji svedoče o stradanju srpskih odreda.

“Dobar deo istoričara danas se slaže u oceni da je bitka na Čemernu bila važna koliko i čuvena Mojkovačka bitka. Spomen kompleks koji planiramo da gradimo biće smešten na oko četiri hektara površine. Poljoprivredno zemljište koje pripada KO Savovo a kojim upravlja JP „Srbijašume“, odlukom Vlade Srbije, preneto je bez naknade Kraljevu i pretvoreno u građevinsko. Srbijašume su se žalile na ovu odluku, pa sada čekamo razrešenje čitave situacije.  Inače, ovde planiramo da sagradimo vojničku kapelu sa krstom i memorijalni centar. Organizacioni odbor čiji sam ja koordinator intenzivno radi na prikupljanju građe i istorijskih činjenica. Cilj je da na spomen kapeli budu objavljena imena poginulih. Dosta podataka već imamo i čak više od 1.500 imena stradalih. Taj obiman posao na prikupljanju dokumenata i istorijskih činjenica vodi artiljerijski major Rade Vukosavljević. Kapela će stajati na mestu sa kojeg se vide dve naše najveće svetinje, manastiri Studenica i Žiča. Ovo mesto postaće svetilište na kome će se buduće generacije učiti negovanju tradicije oslobodilačkih ratova i uzdizati naša nacionalna svest”, kaže za Info Ligu Radoje Tomašević, pukovnik u penziji i dugogodišnji komandant aerodroma Lađevci kod Kraljeva.

“Kao mladi, na ovoj planini smo čuvali stoku. Ja još uvek u blizini ovog vrha imam svoje imanje. U tom periodu, dakle pedesetak godina nakon bitke, mi čobani smo iz rovova izvukli na hiljade neeksplodiranih metkova raznih kalibara. I danas se čudim činjenici da niko od nas nije povređen, iako smo svaki metak aktivirali i ispucali. Na sve strane bilo je kostura koji su ležali naokolo, ispod krševa, smrča i drugog drveća. Strašna je sudbina tih vojnika, i moramo ih se sećati sa dužnim poštovanjem, jer nam slobodu doneše”, kaže Miladin Mićo Bukumira iz obližnjeg sela Ponore.

Prema projektu izgradnje spomen kapele sa krstom, koji obuhvata i dovođenje struje i vode, ukupan posao koštaće oko 5.000.000 dinara. Iz više pravaca prema Čemernu biće popravljeni i seoski putevi koji su u prilično lošem stanju.

Severoistočni deo ivanjičkog sela Osonica u srednjem veku bio je rudnik. I to ozbiljan, za uslove onog vremena.

Pripadao je rudnicima Čemerno i Troglav, kojima je gazdovala otomanska Turska, a tokom 16. i 17. veka ovde se vadila i topila ruda srebra i olova. Sam lokalitet na kome je eksploatisana zove se Belandor (Belan Do), a na njemu se i danas mogu videti desetine okana, odakle su vađeni ovi metali do 12 metara dubine, ali i nekoliko troskišta sa velikom količinom šljake (Kolište u Boškovićima, Samokovo u Belandoru…). U neposrednoj blizini postoje ostaci najverovatnije rudničkog naselja Hanište, koje su Turci tokom svoje vladavine koristili i kao odmorište na putnom pravcu između Kraljeva i Novog Pazara.

Usmeno predanje kaže da su rudu u Osonici vadili prvo Rimljani, zatim Sasi u vreme Uroša I Nemanjića, ali se za eksploataciju u vreme turske okupacije ništa nije znalo. Geološki institut iz Beograda je u nekoliko navrata tokom prošlog veka vršio opsežna istraživanja i bušenje zemljišta, u potrazi za rudom.

Prvi pisani podatak o tome da je u Osonici vađena ruda u srednjem veku pronašli smo u radu Srđana Katića, višeg naučnog saradnika Istorijskog instituta u Beogradu „Rudarstvo Čemerna i Troglava“ (16. i 17. vek), koji je objavljen na web stranicama kraljevačkog muzeja 2015. godine. Ovaj rad je rezultat istraživanja na projektu Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

Njegov rad se bavi do sada malo poznatom rudniku srebra, olova i gvožđa Čemerno, nazvanom po istoimenoj planini. Na osnovu novih osmansko-turskih izvora koje je Katić preveo, utvrđeni su položaji glavnih rudišta, vreme kada je rudnik počeo sa radom i godišnja proizvodnja. Posebna pažnja posvećena je okolnim selima koja su pripadala rudniku, kao i onim nešto udaljenijim, koja su takođe imala ulogu u organizaciji poslovanja. U prilogu ovog rada je i popis radničkog hasa iz 1592. godine, zbog jedinstvene strukture i važnih podataka koje sadrži.

• Rudnik Čemerno predstavlja nepoznanicu za istoriografiju. Vasilije Simić ga u najopširnijem pregledu istorije rudarstva na ovim prostorima uopšte ne pominje. To je prvi posredno uradio Milan Vasić koji je baveći se martolosima, u defterima Smederevskog sandžaka iz druge polovine 16. veka pronašao zapise o martolosima rudnika Čemerno i tom prilikom sačinio kartu rudnika Čemerno i Troglav, međutim i ona sadrži značajne propuste koji mogu navesti na pogrešne zaključke, kao što je da se u tim rudnicima vadila samo ruda gvožđa“, navodi Katić.

Na osnovu analize Simićeve karte, jasno je da se glavna rudarska i topioničarska delatnost odvijala na zapadnim obroncima Čemerna, odnosno u selu Osonica.

Formiranje odreda martolosa (poseban vojni red u Osmanskom carstvu sastavljen od hrišćana, koji je od 15. do 18. veka bio obavezan da vrši vojnu službu u zamenu za privilegovan status), upućuje na eksploataciju plemenitih metala. Pošto su stari rudari pratili srebrom bogate žile galenita, koje su bile prisutne na olovno-cinkanim rudištima, u topionicama je pored srebra, kao sekundarni proizvod, dobijano i olovo. To znači da su okna na Čemernu bila na olovno-cinkanom rudištima, kao i da su topionice na Osoničkoj i Jasenskoj reci proizvodile srebro i olovo. Na Troglavu je bilo olovno-cinkanih, a možda i bakarnih rudišta, koja su prvobitno opsluživale topionice na reci Lopatnici.

• O rudarstvu Čemerna i Troglava u predosmanskom periodu nema pomena u istorijskim izvorima, nema arheoloških nalaza, kao ni saskih naziva u lokalnoj toponimiji. Poznato je samo da je rudnik radio krajem pedesetih godina 16. veka, kada je popisivan Smederevski sandžak i kada su u vilajetski defter prvi put zavedeni martolosi koji su ga obezbeđivali. Rudnik Čemerno ne pominje se u finansijskim defterima iz četrdesetih i većem delu pedesetih godina 16. veka, koji sadrže podatke o zakupima nekoliko desetina rudnika širom Rumelije“, navodi Katić.

Prema njegovom istraživanju, rudnik Čemerno počeo je sa radom 21. marta 1558. godine, na Nevruz, persijsku Novu godinu. Čemerno je otvoreno u vreme velikog poleta osmanskog rudarstva, koji je bio posebno izražen u Smederevskom sandžaku. Tokom pedesetih, šezdesezih i sedamdesetih godina 16. veka, u toj provinciji, pored Čemerna otvoreni su veoma značajni rudnici: Kučajna (zlato, srebro i olovo), Majdanpek (bakar) i Bah (gvožđe), kao i manji rudnici olova i srebra Avala i Rudište. S proizvodnjom su počele i kovnice novca u Kučajni i Beogradu, kao i velika postrojenja za izradu gvozdene municije u Bahu i olovne u Rudniku, Kučajni i Beogradu.

U 15. i 16. veku, primarni rudarski proizvod bilo je srebro. U nekim rudnicima ono je obračunavano u topionicama kao nerafinisano, a u drugim tek nakon rafinacije u čistiljama kao čisto srebro. U Čemernu se radilo o čistom srebru, čija proizvodnja nije bila velika. Do 1570. godine njen godišnji prosek bio je oko 41 kilogram, a od tada pa do kraja veka oko 51 kg čistog srebra, od kojih je desetina pripadala državi. U carstvu je sve proizvedeno srebro odnošeno u kovnice novca, a u slučaju Čemerna to je bila kovnica u Kučajni.

U Osmanskom carstvu svaki značajniji rudnik imao je svoj radnički has. Sela radničkog hasa rudnika Čemerno uživala su osnovne povlastice. Bila su oslobođena od svih uobičajenih nameta i vanrednih davanja, a harač i ovčarina su im umanjeni i razrezani otsekom. Plaćali su ušure na poljoprivredne proizvode i neke od taksi.

Ubikacija naselja koja su ulazila u sastav radničkog hasa Čmerno važna je zbog utvrđivanja lokacije glavnog i pripadajućih rudnika, kao i puteva korišćenih za transport. Prvobitni has činila su četiri sela Smederevskog sandžaka: Osonica, Gornja Luka, Kaona i Guberevci. U nekoliko dokumenata iz šezdesetih godina 16. veka, izričito se navodi da se rudnik nalazi kod sela Osonica. Gornja Luka (danas Luke), nalazila se pored Osonice, dok su sela Kaona i Guberevci bila udaljena od nje 15-20 kilometara u pravcu severoistoka.

Po rasporedu naselja, može se zaključiti da su se stanovnici sela Osonica, Luke, Lisa, Vučkovica, Milatovići, Kotraža, Ćiće, Bogutovac i Okolac najverovatnije bavili rudarskim poslovima, dok su ostala bila zadužena za snabdevanje i transport. Ta sela su se prostirala u dva pravca, prema severozapadu putem prema Požegi (Lopaš i Pilatovići) i u pravcu istoka i severoistoka, prema dolini Zapadne Morave (Goričani, Dragosinjci, Vraneši i Saovci).

Pored prethodno pomenutog radničkog hasa u Smederevskom sandžaku, rudnik Čemerno dobio je tokom 1570. godine još jedan radnički has u Bosanskom sandžaku, koji je sačinjavalo 10 sela Nahije Stari Vlah u Novopazarskom kadiluku. Sedam sela hasa bilo je u gornjem toku reke Moravice. Od izvorišta i obližnjeg sela Herčik (Erčege), koje se nalazilo na levoj pritoci Nošnici, naselja su se nizala nizvodno: Gleđica, Kosovica, Rožce (Rokci), Budoželja, Prilike i Radaljevo. Od Gleđice u pravcu severozapada nalazila su se još tri sela: Deretin, Brezova i Močioci. Većina sela gravitirala je ka rudištima oko Osonice, dok se samo za Herčik, Brezovu i Močioce sa sigurnošću može reći da su bila zadužena za transport. Položaj sela Brezova i Močioci ukazuje na korišćenje bočnog puta koji je povezivao Čemerno i Dubrovački drum. Nahija Stari Vlah i njenih deset sela izvesno su pripadali rudniku Čemerno i krajem 16. veka.

• Rudnik Čmerno je bio mali rudnik srebra, ali je imao značajnu prateću proizvodnju olova, kao i posebne rudnike gvožđa a možda i bakra. Za osmansku administraciju rudnik je očito bio vredan ulaganja, jer su mu dodeljena dva radnička hasa, obezbeđeni martolosi i status samostalne mukate, što su uslovi koje je imalo svega 25-30 rudnika toga vremena u Rumeliji“, navodi u svom radu Srđan Katić.

Do kada je rudnik Čemerno radio, ne možemo tačno da utvrdimo. Činjenica je da je bio aktivan u prvim decenijama 17. veka, ali zbog nedostatka relevantnih izvora, ne znamo da li je zatvoren pre ili tokom bečkog rata (1683-1699), tek u zakupima iz ratnog i poratnog perioda Čemerno se više ne pominje kao rudnik, već samo njegov has, tj. prihodi od sela. O prisustvu Austrijanaca na Čemernu sveoči toponim Belendor(f) (Belandor – Belan Do) u zaseoku Boškovići sela Osonica, na kojem su uočeni ostaci rudarskih i topioničarskih radova.

Rudnik gvožđa u podnožju Troglava kod Lopatnice verovatno je obnovljen u vreme austrijske uprave (1718-1738), ili nakon ponovnog uspostavljanja osmanske vlasti i radio je do pred kraj 18. a možda i početkom 19. veka.

Dr Srđan Katić je viši naučni saradnik Istorijskog instituta u Beogradu. Rođen je 1963. godine. Studije istorije na Filozofskom fakultetu u Beogradu završio je 1988. Na stručnom usavršavanju u Turskoj proveo je dve godine (1990-1992). Magistrirao 1996. radom Jegen Osman-paša, a doktorsku disertaciju Istorija rudarstva i metalurgije u Osmanskom carstvu (na primeru Smederevskog sandžaka) odbranio 2005. godine. U Istorijskom institutu radi od 1990, sa prekidom od1995-2002. kada je bio asistent na Katedri za nacionalnu istoriju novog veka Filozofskog fakulteta u Beogradu. Oblast istraživanja: istorija srpskog naroda pod Turcima od 16. do 18. veka.       

Vojnička spomen kapela sa krstom na najvišem vrhu planine Čemerno posvećena izginulim borcima srpske kraljevske vojske u bici na ovoj planini, novembra 1915. godine, počeće da se gradi u narednih dvadesetak dana. Ovu informaciju redakciji Info LIGE potvrdio je pukovnik Radoje Tomašević, koordinator Odbora za izgradnju kapele. Investitor je grad Kraljevo koji je za ove namene u budžetu izdvojio 2.000.000 dinara. Nedostajuća sredstva se prikupljaju i u vidu donacija i humanitarnih priloga, a kako saznajemo finansijska pomoć se očekuje i od opština Ivanjica, Lučani, Gornji Milanovac i grada Čačka. Večeras će u kraljevačkom pozorištu biti organizovana humanitarna donatorska predstava „Pidžama za šestoro“. Sav prihod ide za izgradnju kapele.

Kapela se gradi na parceli ustupljenoj od strane JP „Srbijašume“, na mestu gde se i odigrala velika bitka protiv Austrougarske vojske koja je u ogromnoj meri određivala sudbinu vrhovne komande, kralja, vojske i civilnog stanovništva, koji su se u tom trenutku nalazili u Raški, na putu prema Crnoj Gori i golgoti Albanije.

Izgradnja vojničke kapele biće završena do kraja jula, a njeno osvećenje planirano je za 4. avgust.

• Kapela se gradi na lokaciji sa koje se vide dve naše najveće svetinje, manastiri Studenica i Žiča. Ovo mesto postaće svetilište na kome će se buduće generacije učiti negovanju tradicije oslobodilačkih ratova i uzdizati naša nacionalna svest. Veliki broj istorijskih podataka o samoj bici, njenim učesnicima i stradalima, intenzivno se prikupljaju u Vojnom arhivu Srbije, a očekuju se i određeni podaci iz Beča i drugih lokalnih arhiva“, kaže pukovnik Tomašević.

Prema nepotpunim i još uvek nezvaničnim podacima, u bici na Čemernu poginulo je više od 1.000 srpskih vojnika i 625 Austrijanaca. Žrtva je bila velika, ali je bitka uspela da zaustavi neprijatelja u prodoru. U suprotnom, kralj, vrhovna komanda i glavnina vojske bili bi uvučeni u obruč i uništeni.

Tek sto godina posle, iz istorijskih izvora izranja bitka na Čemernu kao jedna od važnijih u Velikom ratu koji je srpska vojska vodila, ovoga puta da zaštiti odstupnicu prilikom povlačenja preko Albanije i dalje na Krf. Bila je gotovo zaboravljena, kao i tela poginulih vojnika koja su razasuta ostala na ovoj planini, bez kosturnice, dostojnog obeležja i dužnog pijeteta.

Na takozvanom jugozapadnom frontu, koji se protezao od Aleksandrovca do Ivanjice, bile su Prva i Druga armija srpske vojske sa oko 36.000 ljudi. Na Čemernu je bilo stacionirano 17.600 vojnika, a oko 4.500 volova i konja vuklo je topove. U okršajima sa neprijateljem borili su se Užička vojska, Studenički odred, drugo i trećepozivci iz Užica, Kosjerića, Požege, Arilja i manjim delom iz Ivanjice. Najveći broj poginulih bio je u rovovima ispod najvišeg vrha ove planine.

Bitka na Čemernu bila je poslednja odbrana glavnine vojske i vrhovne komande na čelu sa kraljom Petrom, kojoj je prethodilo nekoliko manjih sukoba na Troglavu, Jelici, Vranovcu i drugim mestima na potezu od Kraljeva ka Studenici. Na Čemernu su i danas vidljivi ostaci rovova, koji svedoče o stradanju srpskih odreda.

Na planini Čemerno odstreljen je vuk koji je duže vreme pravio probleme meštanima ovog kraja. Nakon više izlazaka na čeku, koja pripada teritoriji Lovačkog udruženja Kraljevo-sekcija Savovo, lovac Ratko Zojić uspeo je da nadmudri ovu krupnu i opasnu životinju.

• Mi smo nekoliko puta izlazili na čeku, smenjivali smo se a to veče zadesio sam se ja. Sat vremena iza ponoći pojavio se vuk a ja sam imao sreću da ga odstrelim, kako se kaže, iz prve.-kaže Zojić.

U selima Savovo, Ponore i Rastište vukovi prave ogromne štete. Kako svedoče meštani zaklali su više desetina  ovaca, koza i pasa. U svakodnevnom strahu su i čobani koji vode stada na ispašu. Kažu da vukova ima puno i ne prezaju da napadnu stada u bilo koje doba dana pa se čobani više raduju odstrelu vuka od samih lovaca.

Na najvišem vrhu planine Čemerno, juče je služen parastos izginulim borcima srpske kraljevske vojske u bici na ovoj planini, novembra 1915. i poginulima u oslobodilačkim ratovima Srbije od 1912. do 1918. godine. Postavljen je vojnički krst i kamen temeljac buduće spomen kapele i memorijalnog kompleksa koji će graditi narednih godina. Osim sveštenstva Srpske pravoslave  crkve  i predstavnika vojske,  ovom događaju  prisustvavli su, predsednik opštine Ivanjica, Zoran Lazović i njegov zamenik Momčilo Mitrović, predstavnici grada Kraljeva  kao  i čelni ljudi opštine Berane u Crnoj Gori. Okupio se i značajan broj meštana.

Obeležavanje važnog datuma u istoriji srpskih ratova protiv neprijatelja organizovao je grad Kraljevo, koji je od JP “Srbijašume” na korišćenje dobio parcelu od četiri hektara, baš na mestu gde se i odigrala velika bitka protiv Austrougarske vojske koja je u ogromnoj meri određivala sudbinu vrhovne komande, kralja, vojske i civilnog stanovništva, koji su se nalazili u Raški, na putu prema Crnoj Gori i golgoti Albanije.

• Gradsko veće grada Kraljeva na čelu sa gradonačelnikom dr Predragom Terzićem, bezrezervno podržavaju ovu aktivnost i nema nikakve sumnje da će vojnička spomen kapela biti sigurno izgrađena, upravo na ovom mestu sa kojeg se vide dve naše najveće svetinje, manastiri Studenica i Žiča. Ovo mesto postaće svetilište na kome će se buduće generacije učiti negovanju tradicije oslobodilačkih ratova i uzdizati naša nacionalna svest. Svi mi koji smo danas došli ovde na ovo sveto mesto, iskazujemo preko potrebno nam narodno, crkveno i državno jedinstvo. Obećavam da ćemo dogodine parastos služiti u izgrađenoj vojničkoj spomen kapeli– rekao je pukovnik Radoje Tomašević, koordinator Odbora za izgradnju kapele i član Gradskog veća grada Kraljeva.

Prema projektu izgradnje spomen kapele sa krstom, koji obuhvata i dovođenje struje i vode, koštaće oko 5.000.000 dinara. Iz više pravaca prema Čemernu biće popravljeni i seoski putevi koji su u prilično lošem stanju.

Prilikom služenja parastosa, juče su prvi put pročitana i imena poginulih iz ovih krajeva u bici na Čemernu. Do sada su izvršena obimna istraživanja borbi na ovim prostorima, a jedan od istraživača je i artiljerijski major u penziji Rade Vukosavljević koji je održao predavanje o borbama na Čemernu i okolini. Tom prilikom on je govorio o tadašnjem položaju naše i neprijateljske vojske i naporima da se Austrougari zaustave u prodoru prema ibarskoj dolini.

Projekat za izgradnju vojničke spomen kapele je urađen i odobren od nadležnih institucija, a na Čemernu ga je juče prezentovao njegov autor, arhitekta. Aleksandar Maričić.

Prema nepotpunim i još uvek nezvaničnim podacima, u bici na Čemernu poginulo je više od 1.000 srpskih vojnika i 625 Austrijanaca. Žrtva je bila velika, ali je bitka uspela da zaustavi neprijatelja u prodoru. U suprotnom, kralj, vrhovna komanda i glavnina vojske bili bi uvučeni u obruč i uništeni.

Tek sto godina posle, iz istorijskih izvora izranja bitna na Čemernu kao jedna od važnijih u Velikom ratu koji je srpska vojska vodila da zaštiti odstupnicu prilikom povlačenja prema Krfu. Bila je gotovo zaboravljena, kao i tela poginulih vojnika koja su razasuta ostala na ovoj planini, bez kosturnice, dostojnog obeležja i dužnog pijeteta.

Na takozvanom jugozapadnom frontu, koji se protezao od Aleksandrovca do Ivanjice, bile su Prva i Druga armija srpske vojske sa oko 36.000 ljudi. Na Čemernu je bilo stacionirano 17.600 vojnika, a oko 4.500 volova i konja vuklo je topove. U okršajima sa neprijateljem borili su se Užička vojska, Studenički odred, drugo i trećepozivci iz Užica, Kosjerića, Požege, Arilja i manjim delom iz Ivanjice. Najveći broj poginulih bio je u rovovima ispod najvišeg vrha ove planine.

Bitka na Čemernu bila je poslednja odbrana glavnine vojske i vrhovne komande na čelu sa kraljom Petrom, kojoj je prethodilo nekoliko manjih sukoba na Troglavu, Jelici, Vranovcu i drugim mestima na potezu od Kraljeva ka Studenici. Na Čemernu su i danas vidljivi ostaci rovova, koji svedoče o stradanju srpskih odreda.

U nedelju 6. avgusta na planini Čemerno, iznad ivanjičkog sela Osonica, biće održan parastos poginulim borcima srpske vojske od 1912. do 1918. godine. Tom prilikom biće osvećen kamen temeljac sa krstom za vojničku kapelu, a biće upriličeno tematsko predavanje i prezentacija urbanističkog projekta budućeg memorijalnog centra.

Ovaj događaj organizuje grad Kraljevo, a povod je 102. godišnjica od nekoliko bitaka vođenih na ovoj planini u Prvom svetskom ratu protiv Austrijske vojske. Najveći okršaj dogodio se tokom novembra meseca 1915. godine tik ispod najvišeg vrha Smrdljuč, i bio je odsudna bitka za spas srpske vojske, kralja, vrhovne komande i naroda koji se u tom trenutku nalazio u Raški u povlačenju prema Albaniji i Jadranskom moru.

Prema nepotpunim i nezvaničnim podacima, u bici na Čemernu poginulo je od 1.000 do 2.000 srpskih vojnika i oko 650 Austrijanaca. Žrtva je bila velika, ali je bitka uspela da zaustavi neprijatelja u prodoru. U suprotnom, kralj, vrhovna komanda i glavnina vojske bili bi uvučeni u obruč i uništeni.

Tek sto godina posle, iz istorijskih izvora izranja ova bitka kao jedna od važnijih u Velikom ratu koju je srpska vojska vodila da zaštiti odstupnicu prilikom povlačenja prema Krfu. Bila je gotovo zaboravljena, kao i tela poginulih vojnika koja su razasuta ostala na ovoj planini, bez kosturnice, dostojnog obeležja i dužnog pijeteta. A slobodno se može reći da je spasila Srbiju.

Na takozvanom jugozapadnom frontu, koji se protezao od Aleksandrovca do Ivanjice, bile su Prva i Druga armija srpske vojske sa oko 36.000 ljudi. Na Čemernu je bilo stacionirano 17.600 vojnika, a oko 4.500 volova i konja vuklo je topove. U okršajima sa neprijateljem borili su se Užička vojska, Studenički odred, drugo i trećepozivci iz Užica, Kosjerića, Požege, Arilja i manjim delom iz Ivanjice. Najveći broj poginulih bio je u rovovima ispod najvišeg vrha ove planine.

Bitka na Čemernu bila je poslednja odbrana glavnine vojske i vrhovne komande na čelu sa kraljom Petrom, kojoj je prethodilo nekoliko manjih sukoba na Troglavu, Jelici, Vranovcu i drugim mestima na potezu od Kraljeva ka Studenici. Na Čemernu su i danas vidljivi ostaci rovova, koji svedoče o stradanju srpskih odreda.

• Dobar deo istoričara danas se slaže u oceni da je bitka na Čemernu bila važna koliko i čuvena Mojkovačka bitka. Spomen kompleks koji planiramo da gradimo biće smešten na oko četiri hektara površine. Poljoprivredno zemljište koje pripada KO Savovo a kojim upravlja JP „Srbijašume“, biće preneto na grad Kraljevo i pretvoreno u građevinsko. U nedelju će biti održan parastos poginulima i postavljen kamen temeljac za vojničku kapelu sa krstom, dok će memorijalni centar biti građen narednih godina. Organizacioni odbor čiji sam ja koordinator intenzivno radi na prikupljanju građe i istorijskih činjenica. Cilj je da na spomen kapeli budu objavljena imena poginulih. Dosta podataka već imamo, a u narednom periodu biće objavljeno i nekoliko knjiga o ovoj bici koje su u pripremi. Taj obiman posao na prikupljanju dokumenata i istorijskih činjenica vodi artiljerijski major Rade Vukosavljević koji će u nedelju na Čemernu održati i prigodno predavanje, rekao je za portal InfoLIGA  Radoje Tomašević, pukovnik u penziji i dugogodišnji komandant aerodroma Lađevci kod Kraljeva.

Prema projektu izgradnje spomen kapele sa krstom, koji obuhvata i dovođenje struje i vode, ukupan posao koštaće oko 5.000.000 dinara. Iz više pravaca prema Čemernu biće popravljeni i seoski putevi koji su u prilično lošem stanju.

Na parastos i polaganje kamena temeljca pored istoričara, potomaka poginulih ratnika i stanovnika okolnih mesta pozvani su gradonačelnici predsednici opština Užice, Kosjerić, Gornji Milanovac, Požega, Ivanjica, Arilje, Lučani, Čačak, Raška, Vrnjačka Banja i Berane u Crnoj Gori.

Parastos je zakazan za 13 časova.