U skladu sa odredbama člana 83 Zakona o javnom informisanju i medijima (“Sl. glasnik RS”, br. 83/2014 i 58/2015) koje se odnose na pravo na objavljivanje odgovora na informaciju, zahtevam da ovaj odgovor objavite bez odlaganja, neposredno nakon njegovog prijema, na istom delu medija, u istoj rubrici, te u okviru iste internet stranice na kojoj ste objavili netačne i nepotpune informacije koje se tiču mene lično. Sporne informacije su objavljene dana 16. maja 20024. godine u okviru vašeg medija na društvenim mrežama.

Goran Đaković je master inženjer poljoprivrede za voćarstvo i vinogradarstvo. Diplomirao je na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu kao jedan od najboljih studenata u svojoj generaciji. Učestvovao je na brojnim naučnim i stručnim skupovima u zemlji i inostranstvu i član je Izvršnog odbora Međunarodne federacije novinara koji prate poljoprivredu (IFAJ). Takođe, Đaković je predsednik nacionalnog Udruženja novinara za poljoprivredu AGROPRESS, koje postoji više od 20 godina.

Gospodin Đaković se usavršavao i učestvovao na međunarodnim skupovima iz oblasti voćarstva i vinogradarstva u SAD, Čileu, Južnoafričkoj Republici, Kanadi, Japanu, Nemačkoj, Ujedinjenom Kraljevstvu, Švajcarskoj Konfederaciji, Portugaliji i brojnim drugim zemljama. Autor je pet naučnih radova koji su objavljeni u inostranim naučnim časopisima najvišeg ranga. Dva puta je, na predlog ministra poljoprivrede, biran za savetnika za odnose sa javnošću kao nestranačka ličnost. Nagrađen je međunarodnim priznanjem „Mladi lider agrarnog novinarstva u svetu“. Objavio je više od 5000 članaka i TV priloga o poljoprivredi, za šta je više puta nagrađivan.

Kolega Đaković krajem meseca putuje u Roterdam gde će biti počasni gost Svetskog kongresa semenara, što je čast koja je pripala samo 15 novinara iz celog sveta. Đaković je glavni i odgovorni urednik Agrobiznis magazina i autor i koautor brojnih projekata, a portal AGROPRESS je jedan od najcitiranijih medija iz Srbije u oblasti poljoprivrede.

U navedenom prilogu su iznete netačne i maliciozne informacije. Interpretacije koje su date predstavljaju delove izjave date drugom mediju, odnosno Agenciji Tanjug, i to je trebalo jasno naglasiti. Potrebno je bilo kontaktirati osobu koja se pominje u izjavi, da bi se proverila tačnost navoda i tražio komentar u skladu sa važećim zakonima i novinarskim kodeksom.

Postavlja se pitanje da li poljoprivredni proizvođač, uz pretpostavku da je to gospodin koji je dao izjavu, može biti kompetentan da oceni stručnost i znanja međunarodno priznatog stručnjaka? Moje ocene stanja na tržištu nisu upućene nijednoj konkretnoj osobi. Objasnio sam kakva je trenutna situacija i izneo svoje procene. Te procene se nekom mogu dopasti ili ne, ali su svakako tačne i proverene, bez namere da ulazim u to ko je u pravu.

Naravno, svi želimo da zaradimo, ali ponekad postoje problemi sa kojima moramo da se suočimo. Izjavu možete pogledati na linku koja je u sladu sa Zakonom preneta sledećem linku.

Ministarstvo proljoprivede je ove godine na vreme počelo da se bavi malinama, rekla je ministarka Jelena Tanasković na Kopaonik biznis forumu za Tanjug i naglasila da se u novu otkupnu sezonu ulazi sa nešto više od 20.000 tona maline, da su uradili proračun o ceni proizvodnje i da može da kaže da malinari neće biti u problemu.

„Ono što je bitno je da ćemo u novu otkupnu sezonu maline ući sa nešto više od 20.000 tona. To je dobar podatak“, rekla je Tanasković i radi poređenja dodala da smo prošle godine u isto vreme imali preko 40.000 tona maline. Prema njenim rečima, to je pokazatelj da se tržište polako vraća na svoje.

„Cenovno je i dalje niža cena maline nego što je bilo u prethodnom periodu, ali moramo da se privikavamo na kvalitetne usluge“, rekla je ona i naglasila da je država održala još jedno obećanje dato malinarima, a to je da izračuna proizvođačku cenu. „Druga stvar koju smo obećali primarnim proizvođačima maline, da ćemo uraditi u ovom periodu, pre nego što oni ulaze u proizvodnju maline, je to da institut Za voćarstvo u Čačku izračuna koliko proizvođača u 2024. godini košta proizvodnja maline“, rekla je ministarka. Prema dobijenim podacima, onaj koji ima prinos na 15 tona, njega proizvođačka cena košta 160 dinara, za prinos na 12 tona 200 dinara, na 30 tona 240 dinara, rekla je ministarka i dodala da to pokazuje da je proizovđačka cena niža što je prinos maline veći. “To je ono gde se krećemo u 2024. godini, imamo male zalihe“, rekla je Tanasković i dodala da su sve prilike da malina ove godine neće biti u problemu.

“Našim proizvođačima bih rekla da nastave da se bave svojom malinom i našim crvenim zlatom, da otvorimo nova tržišta“, rekla je ona i dodala da će potražnja za malinom biti veća.

Izvor: Tanjug

Obaveštavamo sve poljoprivredne proizvođače koji se bave uzgojem maline da je udruženje Vilamet izabralo novo rukovodstvo na čelu sa predsednikom Udruženja, Miletom Pilčevićem, koje će se truditi da se bori za što bolji položaj primarnih proizvođača maline.

Kao što vam je poznato prošle, 2023. Godine, bili smo suočeni sa određenim poteškoćama kako na svetskom tržištu usled rata, pojave viškova i male potražnje naše maline, tako i na domaćem tržištu gde je bila niska otkupna cena, pre svega zbog toga što je većina naših izvoznika (čast izuzecima) prevalila ceo teret poremećaja svetskog tržišta na primarnog proizvođača.

Naš najveći problem jesu otkupljivači, tačnije hladnjačari koji, konstantno, u nama ne vide ravnopravne partnere.

Kako bismo preventirali potencijalne gubitke i mogućnost manipulacije cenama tokom sezone, mi ovim putem otvoreno i transparentno tražimo informaciju od hladnjačara koja će biti otkupna cena, odnosno sa kojom kalkulacijom o proizvođačkoj ceni za 2024. godinu oni sada izlaze, najkasnije do 5.marta.

Molimo predstavnike Ministarstva poljoprivrede takođe da izađu sa stanjem prenetih zaliha neprodate maline iz 2023. godine takođe do 5. marta.

Udruženje Vilamet Arilje

I pored toga što su mnogi malinari ove godine ostali bez zarade, zahvaljujući inovativnim metodama uzgoja ovog crvenog voća porodica Radosavljević iz Kotraže nadomak Ivanjice uspeva da svoj proizvod plasira po dosta višoj ceni.

Grane u njihovim malinjacima i dalje se savijaju od krupnog i bogatog ploda jer su Slavica i njen suprug Ivan pre dve godine odlučili su da probaju uzgoj ovog crvenog voća u zaštićenom prostoru i sada imaju 35 ari malina u tri plastenika. Prvu berbu ove godine imali su od sredine maja do početka jula, a pre par dana započeli su drugu. Sočne maline izuzetnog kvaliteta prošle godine brali su čak do polovine decembra.

Malina uzgajana u plasteniku ne samo da daje više prinosa po aru, već je i zbog kontrolisanih uslova kvalitetnija, zbog čega nemaju nikakav problem sa plasmanom. I pored mnogostrukih prednosti ovakvog gajenja malina, mnogi poljoprivrednici i dalje se ne odlučuju na ovakav korak jer početna ulaganja nisu mala.

Prateći evropske trendove u malinarstvu, gajenju dve sorte i plasmanu u svežem stanju, Radosavljevići planiraju da dodatno ulože kako bi prve plodove ubirali već početkom maja.

S obzirom na to da su Radosavljevići zadovoljni prinosom, cenom i plasmanom malina iz plastenika u skorijoj budućnosti oprobaće se i u uzgoju drugog crvenog voća u kontrolisanim uslovima.

Berači malina u sezoni mogu da zarade i do 700 evra ali ovaj posao ni malo nije lak jer su višečasovno izloženi izuzetno visokim temperaturama a posao im dodatno otežava činjenica da ove godine moraju nositi zaštitne maske i rukavice.Zbog toga su malinari bili na mukama da obezbede radnu snagu a mnogi su iz straha da ne ostanu bez radnika nudili više od realnog.Tako, naprimer, u jednom ivanjičkom domačinstvu trenutno ima 16 radnika, a kako kažu gazde, rod je podbacio i nema potrebe za toliko berača. Medjutim, da bez istih ne bi ostali u jeku sezone pristali su na sve njihove uslove. Sa druge strane ima i odličnih malinjaka gde uvek fali po radnik više.

Otkupna cena malina ove godine je dosta visa u odnosu na prethodnu, ali još uvek ne zadovoljava potrebe malinara.Vredni berači u Ivanjicu stižu sa svih strana. U malinjaku Darka Petrovića su i tri fudbalerke čija se dobra kondicija ogleda u količini ubranih malina.Teško im je pod jakim suncem, ali vredne devojke ne odustaju.

Nakon vremenskih neprilika koje nisu zaobišle ni malinare, korone i drugih nedaća, i ova godina za proizvođače ‘’crvenog zlata’’ neće biti sjajna.

Malina, kao osnovni izvor prihoda većinskog stanovništva u Zapadnoj Srbiji, prošle godine potpuno je podbacila sa cenom ali i kvalitetom pa su proizvođači ostali ‘’kratkih rukava’’. Asocijacija malinara Srbije najavljuje da će ovih dana biti održan sastanak Nacionalnog saveta za malinu na kojem će govoriti o otkupnoj ceni maline za ovu godinu.

Dobrivoje Radović, predsednik ‘’Asocijacije malinara Srbije’’, kaže da se pre berbe mora znati cena malinei i kupine i da se nikako ne sme ponoviti scenario iz 2018. godine.

• Konstantno smo u pregovorima i tražili smo od nadležnih institucija da se zna koja će cena biti kako bi proizvođači mogli da donesu odluku hoće li i na koji način ove godine obrađivati malinjake. Za određivanje cene uvek je barometer bio kilogram nabrane sveže maline u gajbici za kilogram griza (samlevena zamrznuta malina) za izvoz. Pre 25. decembra 2018. godine u Srbiji cena griza kretala  se od 1,15 do 1,17 evra a rolenda 1,80 do 1,90 evra. Prosečna cena za kilogram maline nabrane u gajbici, koju mi tražimo za 2019. godinu,  ne sme biti ispod 1,45 do 1,60 evra. Što se tiče kupine, ako uzmemo u obzir 2017. i 2018. godinu, cena kilograma ovog voća ne sme biti niža od 1,25 evra za čačansku a za malo bolje sorte za 10 do 20 evro centi više. – kaže Radović i dodaje da se cena maline može razgraničiti po sortimentu i da bude jednaka na nivou cele Srbije.
• Prošle godine cene su varirale od 50 do 140 dinara. U Ivanjici je na pojedinim otkupnim mestima isplaćivano 125 – 130 dinara, a na drugim 80 do 100 dinara.– navodi Radović.

Malinar, Sreten Milutinović, iz valjevskog sela Brezovice nada se da će ova godina biti bolja jer vremenski uslovi pogoduju malini.

• Dobro je da se već početkom godine priča o ceni jer dosadašnje iskustvo govori da je svaka godina u kojoj se na vreme razgovaralo o ključnim stvarima, bila dobra. Jasno nam je da cenu niko neće precizno znati do početka berbe, ali ako se na vreme pokrene ta tema i udje u ozbiljne pregovore o ceni, to može doneti samo nešto pozitivno za nas proizvođače. Mislim da bi se svi malinari složiti da se krene sa cenom od 1,50 evra za kilogram pa u zavisnosti od uslova da se ide naviše. – smatra Milutinović, koji sorte ‘’vilamet’’ i ‘’miker’’ gaji na 1,30 hektara.

Predsednik Asocijacije malinara Srbije, Dobrivoje Radović, tvrdi da će ove godine biti ubrano i do 40 odsto manje malina jer su mnogi zasadi propali, ostali neobrani ili su prosto maline izvađene. Kada se uzme u obzir i bolest koja je zahvatila mnoge malinjake te generalna prognoza o 8 odsto manjim prinosima voća na nivou Srbije, činjenica je da hiper produkcije neće biti.

• 2017. godine u našoj zemqi proizvedeno je izme|u 60.000 i 70.000 tona maline. Analitika je pokazala da je 2018. godine nabrano 48.000 do 56.000 tona maline, a podaci Privredne komore Srbije govore da je to 100.000 tona, što je ustvari rod sa uvezenom malinom. Došli smo do zaključka da je ovde nažalost najveći problem Privredna komora Srbije. To je jedan sabir izvoznika i nladnjačara koji su 99 odsto članovi komore. Tražili smo da se ove godine vidi šta je sa uvezenom malinom koja često dominira na našem tržištu. Uveze se malina iz Bosne i Hercegovine, Poljske prepakuje se kod nas i kao srpski brend ide na tržište Evrope. Priča bi bila potpuno drugačija kada bismo smanjili uvoz.– kaže Radović dodajući da raspolažu podatkom kako je pre dvadesetak dana za Švedsku izvezeno 240 kutija rolenda sorte ‘’vilamet’’ u pakovanju 10/1,  po ceni od 2,47 evra za kilogram.
• Što se kupine tiče, takođe imamo saznanja da je sav rod izvezen po šest puta većoj ceni od one koja je isplaćena proizvođaču. – tvrdi Dobrivoje Radović.