Đeneral Dragoljub Draža Mihailović srpski i jugoslovenski oficir rođen je u Ivanjici 27. aprila 1893.godine. Mihajlović je bio armijski general i načelnik Štaba Vrhovne komande Jugoslovenske vojske u otadžbini, ministar vojske, mornarice i vazduhoplovstva Kraljevine Jugoslavije u Drugom svetskom ratu.

Rodjen je u porodici sreskog pisara Mihaila i majke Cmiljane, devojački Petrović, domaćice iz podjavorskog sela Tisovica. Dražini roditelji su sahranjeni na ivanjičkom groblju gde im se i danasa nalazi spomenik.

„Evo groba neizbežna dvora đe se odmara tjelo od umora. Cmiljana udovica pokojnog Mihajla Mihajlovića bivšeg sreskog pisara ovdašnjeg, ovde počiva, predstavi se 10. maja 1900. godine u 25. godini svoga najlepšeg života, ostavi decu Dragišu i Jelu, oca, braću, sestre i ostalu rodbinu koji je večito žale. Bog da joj dušu prosti. Spomen ovaj podigoše joj iz velikog poštovanja njena deca i sestra Kata, supruga Obrada Radonjića trgovca ovdašnjeg, za večnu uspomenu. Sa leve strane strane saranjen je i Mihailo muž Cmiljanin umro u 23. godini 15.12.1894. godine.“-uklesano je na spomeniku.

Tačno mesto rodne kuće Dragoljuba Draže Mihailovića nije poznato ali se pretpostavlja da može biti negde u današnjoj ulici Miće Matovića ili još izvesnije na samom ulazu u ivanjičku pijacu.

Suđenje Draži i njegovim pristalicama je održano od 10-15. jula 1946. godine. Streljan je 17. jula iste godine, a nije poznato gde se nalazi njegov grob.

Pokret obnove Kraljevine Srbije danas je na simboličan način obeležio 130 godina od rođenja Đenerala Draže Mihailovića. Oni su položili vence na Čiča Dražin spomenik u centru Ivanjice i tom prilikom najavili pokretanje inicijative za organizovanje manifestacije pod nazivom “Čiča Dražini dani”.

Za oba dana manifestacije pored navedenih tematskih sadržaja organbizovao bi se i vašar, gde je potrebno obezbediti proctor za tezge, na kojima bi se prodavali suveniri.

Istoričar Dragan Krsmanović, pukovnik avijacije u penziji, posetio je Ivanjicu u znak podrške inicijativi da glavna ulica ponese naziv generala Draže Mihailovića. Ovom prilikom za InfoLIGU pričao je od kog značaja je da se istorija sagleda iz pravog ugla, jer je general Draža jedan od najoklevetanijih junaka srpske istorije.

Ovakve inicijative još uvek su bazirane na entuzijazmu pojedinaca, ali bez celovitog sistema nema promene u društvu.  Za sada peticija ima oko 2000 potpisa, ali poklonici ove ideje očekuju još pristalica, kako bi Ivanjica dobila ulicu Čiče Draže.

https://www.peticije.online/287088

Istraživač i publicista Mladomir Ćurčić iz Ivanjice pokrenuo je peticiju da glavna ulica u Ivanjici ponese ime po našem Čiči. Ovom prilikom pozivamo sve zainteresovane da istu podrže i time daju doprinos u konačnoj pobedi istine i pravde.

Više podataka o peticiji i načinu potpisivanja na:

https://www.peticije.online/287088

Film „ GENERAL DRAŽA MIHAILOVIĆ“ biće prikazan premijerno 25.10.2019.godine u 18 časova u sali Doma kulture u Ivanjici.

Životopis jednog od najpoznatijih Ivanjičana i komadanta sprskih četnika u Drugom svetskom ratu stao je u 116 minuta ovog filma. Po prvi put biće prikazani dokumenti koji do sada nikada nisu objavljeni, eksluzivni intervji i snimci koji daju sliku o tome ko je bio i kako je završio svoj životni vek general Draža Mihailović.

Ulaznice možete nabaviti u kafe restoranu „Pivnica“ kao i na brojeve telefona:

Mladomir Ćurčić 063 272 936

Nebojša Totović 061 170 72 66

Dragan Pešić 064 01 11 003

Raško Milutinović 066 555 75 00

U Ivanjici je u prisustvu više desetina članova Ravnogorskog pokreta iz zemlje i inostranstva, služen pomen đeneralu Draži Mihailoviću, povodom 73. godišnjice njegovog streljanja u Beogradu 17. jula 1946. godine, od strane tadašnjih komunističkih vlasti.

Parastos je služilo sveštenstvo ivanjičke crkve Svetih cara Konstantina i carice Jelene.

Vence ispred spomenika rođenom Ivanjičaninu, najodlikovanijem oficiru srpske vojske u istoriji,  položili su predsednik Ravnogorskih pokreta Srbije Predrag Bogićević, a nešto kasnije i predsednik srpskog pokreta “Dveri” Boško Obradović.

O liku  delu prvog gerilca porobljene Evrope u Drugom svetskom ratu, su pored Bogićevića, govorili i predstavnici Ravnogorskog pokreta iz Ivanjice, Beograda i sa Kosova i Metohije.

Postrojeni Ravnogorci su nakon završetka parastosa prošetali glavnom ivanjičkom ulicom.