U prisustvu više stotina vernika i predstavnika lokalne samouprave, ivanjička crkva danas je svečano proslavila svoju slavu – Svetog Cara Konstantina i Caricu Jelenu.

Svečanu liturgiju služio je episkop žički, gospodin Justin, uz sasluženje sveštenstva ivanjičke crkve, a nakon bogosluženja obavljeno je i tradicionalno sečenje slavskog kolača.

Za domaćina slave u 2026. godini određen je predsednik opštine Ivanjica, Aleksandar Mitrović.

Liturgijom i svečanom litijom, danas je i u crkvi Sv. cara Konstantina i carice Jelene u Ivanjici, obeležen jedan od najznačajnijih hrišćanskih praznika- Svete Trojice. Mnogi vernici, sveštenstvo, predstavnici lokalne samouprave i gradski hor „Iva vocalis“ prošetali su danas u litiji, koja je išla od crkve, preko ulica Miće Matovića i Milinka Kušića.

Ovaj praznik naziva se još i Duhovi i Silazak Svetog duha na apostole, praznuje se tri dana, a prvi uvek pada u nedelju, pedesti dan od Uskrsa. Običaj je da se danas kuće i crkve ukrašavaju zelenilom – travom, cvećem i grančicama.

Tokom molitve narod plete venčiće od trave, da bi ih Gospod zaštitio od raznih nesreća. Crkveno praznovanje nastavlja se čitave sedmice, tokom koje se nijedan dan ne posti, jer je to takozvana trapava nedelja. Potom sledi Petrovski post, koji ove godine počinje na Vidovdan, 28.juna.

РАСПОРЕД  БОГОСЛУЖЕЊА

ВЕЛИКИ ЧЕТВРТАК:

СВЕТА ЛИТУРГИЈА у 08 часова

ЧИТАЊЕ СТРАДАЛИХ ЈЕВАНЂЕЉА у 18 часова

ВЕЛИКИ ПЕТАК:

ЦАРСКИ ЧАСОВИ у 08 часова

ВЕЧЕРЊЕ (изношење плаштанице) у 17 часова

СТАТИЈЕ ( Христово опело) у 21 час

ВЕЛИКА СУБОТА:

СВЕТА ЛИТУРГИЈА у 08 часова

ВАСКРСЕЊЕ ХРИСТОВО – ПАСХА У ПОНОЋ

ЈУТРЕЊЕ И У ПРОДУЖЕТКУ СВЕТА ЛИТУРГИЈА

ДРУГА СВЕТА ЛИТУРГИЈА у 08 часова

ВАСКРСНИ ПОНЕДЕЊАК И УТОРАК

СВЕТА ЛИТУРГИЈА у 08 часова

Bliži se jedna od najraspostranjenijih srpskih slava Djurdjevdan, a vernici će zbog epidemiološkog stanja u zemlji ove godine morati da ga proslave pod posebnim uslovima. U ivanjičkom hramu kolači će se seći u utorak od pola 9 do 17 časova, i u sredu nakon Svete Liturgije, koja će početi u 5 ujutru. Starešina crkve Svetog cara Konstantina i carice Jelene, Siniša Radenković, rekao je da u skladu sa preporukama Vlade  i epidemiologa Đurđevdan ove godine, ipak, treba proslaviti u najužem porodičnom krugu.

Pretpostavlja se da će policijski čas za Đurđevdan trajati od 18 časova do 5 ujutru narednog dana.

U ivanjičkoj crkvi „Sv. cara Konstantina i carice Jelene“ danas je održan Moleban Presvetoj Bogorodici za spas naroda. Starešina hrama u Ivanjici, Siniša Radenković, apelovao je na narod da u ovim kriznim vremenima pokažu čovekoljublje  i obrate pažnju na potrebe naših starijih sugrađana, kao i da svaki dom postane mala crkva u kojoj će se porodice moliti Bogu.

Ivanjička crkva se drži odluka Sinoda i Blagoslova Episkopa žičkog, ali prati i uputstva lokalne samouprave. Hram je za vernike otvoren svakog dana od 8 do 15 časova, a njima su na raspolaganju i parohijski sveštenici koji telefonskim putem mogu dati informacije  i savete.

Nakon svečane liturgije u ivanjičkoj crkvi “Svetih cara Konstantin i carice Jelene“ usledilo je lomljenje česnice, novčiće su izvukli najmladji. Vukan Ristić ima godinu dana a novčić iz česnice našao se u njegovim rukama. Krstić je u česnici pronašao sedmogodišnji Mihajlo Đikić.

Sretne ruke ovog puta nisu bili petogodišnji Đorđe i desetogodinja Katarina  ali to nije poremetilo njihovo raspoloženje.

U duhi Božića obavljena je i sveta tajna pričešća a najmladji su darivani slatkišima.

Ove godine po prvi put Mesna zajednica Prilike organizovala je lomljenje česnice na platou pored igrališta. Okupio se veliki broj meštana, atmosferu su upotpunili trubači iz orkestra Veljka Ostojića a domaćice su postavile bogatu trpezu za meštane i goste.

Najsrećniji su u česnici pronašli novčić, krstić ili pšenicu, dok su ostali uživali u prazničnoj atmosferi.

Božić je najradosniji hriščanski praznik pa su ga Ivanjičani na taj način i proslavili.

Dan uoči Božića, 6. januar zove se Badnji dan. Naziv je dobio po tome što se toga dana seče badnjak i unosi u kuću. Sa ovim danom već počinje Božićno slavlje. Badnjak simbolično predstavlja ono drvo koje su pastiri doneli i koje je pravedni Josif založio u hladnoj pećini kada se Hristos rodio. Badnjak nagoveštava i drvo Krsta Hristovog.

U pravoslavnim hramovima na Badnje veče služi se liturgija nakon koje se vernici i sveštenstvo okupljaju oko vatre i pale badnjak.

U ivanjičkoj crkvi ’’Svetih cara Konstantina i carice Jelene’’ okupio se veliki broj vernika koji su nakon polaganja badnjaka na vatru svečano obeležili dolazak Hrista.

U priličkoj crkvi ’’Svetog Arhangela Mihaila’’ nakon večernje službe i nalaganja(paljenja) badnjaka priređen je prigodan kulturno-umetnički program.

Već tradicionalno na Badnji dan u Prilikama se svoj novorođenoj deci uručuju paketići. Ovo je jedna od retkih mesnih zajednica koja se može pohvaliti pozitivnim prirodnim priraštajem.

Badnji dan je pun rituala i simbolike, živopisnih radnji i svi su oni povezani sa porodičnim kultom i kultom ognjišta. Običaje oko Badnjeg dana  su Srbi nasledili od svojih predaka i dalje ih održavaju. Badnje veče, praktično, spaja Badnji dan i Božić. Zato se u našem narodu kaže za osobe koje su prijateljski bliske i vezane da su „kao Božić i Badnjidan“.

Pravoslavni vernici, čija crkva poštuje stari julijanski kalendar, Božić, rođenje Isusa Hrista, proslavljaju 7. januara. Prethodi mu božićni post, koji traje od 28. novembra do 6. januara kada je Badnji dan.

Božić je najradosniji hrišćanski praznik. To je praznik rođenja novog života, dece i roditeljstva i kao takav obeležava se najlepšim verskim običajima.

Sama suština praznika svuda je ista. Slavi se Hristovo rođenje, ali se i neguju porodični odnosi, s obzirom da je tradicija da tog dana bližnji budu na okupu.

Simboli Božića kod pravoslavnih Srba su badnjak i česnica. Ove godine vernike za Božić u ivanjičkoj crkvi očekuje sjajno iznenadjenje u česnici.

Božić je porodični praznik i slavi se u kući. Smatra se da bi tog dana svi koji su tokom godine bili u svađi, trebalo da se izmire i oproste uvrede.

Aranđelovdan je dan koji je crkva posvetila u slavu svih anđela i prvog među njima, svetog arhangela Mihaila. Ovo je jedna od tri najčešće krsne slave među Srbima.

Prema verovanju smatra se da kakvo je vreme na Aranđelovdan, takvo će biti tokom cele zime i proleća, u nekim krajevima Srbije ovaj anđeo se slavi i kao zaštitnik stočara dok postoji i verovanje da se na ovaj dan ne sprema žito jer Mihaila smatraju živim svetiteljem.

Koliko su običaji pretekli veru i da li je pomodarstvo  u drugi plan stavilo istinske hrišćanse običaje razgovarali smo sa starešinom crkve u Ivanjici, Sinišom Radenkovićem.

Arhangel Mihailo je na ikonama  predstavljen u vojvodskom odelu, u jednoj ruci drži mač, a u drugoj terazije. On se smatra čuvarem pravoslavne vere i borcem protiv jeresi.