Crveni krst je međunarodna humanitarna organizacija koju sačinjavaju nacionalna društva u svim zemljama i međunarodni organi. Jedna je od najmasovnijih i najuniverzalnijih organizacija u svetu. Oznaka je krst crvene boje sa četiri jednaka kraka na belom pravougaoniku. Ustanovljen je na Međunarodnoj konferenciji u Ženevi 1863. godine, kao i Ženevskom konvencijom iz 1864. Znak Crvenog krsta u vreme oružanog sukoba garantuje zaštitu sanitetskoj službi oružanih snaga, civilnim bolnicama i sanitetskim jedinicama društva Crvenog krsta. Istu upotrebu ima znak Crvenog polumeseca u muslimanskim zemljama i Crveni lav i sunce u Iranu.
Ideju za osnivanje Crvenog krsta dao je Anri Dinan iz Ženeve, nosilac Nobelove nagrade za mir.

Žan Anri Dinan (Ženeva, 8. maj 1828 – Hajden, 30. oktobar 1910)

Osnovni principi Crvenog krsta su: humanost, nepristrasnost, neutralnost, nezavisnost, dobrovoljnost, jedinstvo i univerzalnost. Svetski dan Crvenog krsta se slavi 8. maja (datum rođenja osnivača Dinana).

Nedugo po osnivanju međunarodne organizacije Crvenog krsta osnovane su nacionalne. U našoj okolini prva se organizovala Crna Gora (1875), zatim Srbija (1876), Hrvatska (1878) i Slovenija (1879). Crveni krst Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca (kasnije preimenovan u Crveni krst Jugoslavije) osnovan je 1921. godine.

Na inicijativu dr Vladana Đorđevića [Hipokrat (Vladan) Đorđević (Beograd, 21. novembar/3. decembar 1844 – Baden, 31. avgust 1930), lekar, oficir, političar, diplomata, književnik i akademik], uglednog vojnog lekara, 25. januara po starom, odnosno 6. februara po novom kalendaru, u Dvorani beogradske opštine osnovano je Srpsko društvo Crvenog krsta. Za prvog predsednika izabran je mitropolit Mihailo Jovanović [Mihailo Jovanović, svetovno ime Miloje Jovanović (Sokobanja, 19/31. avgust 1826 – Beograd, 5/17. februar 1898), mitropolit beogradski (1859–1881. i 1889–1898), prvi predsednik Crvenog krsta Srbije], a Upravu je činilo nekoliko uglednih građana tadašnje Srbije.

U godini osnivanja, Srpsko društvo Crvenog krsta okupilo je oko 2.000 članova i osnovalo 35 podobora u zemlji. Jedan od njih bio je Sreski pododbor Crvenog krsta u Čačku. Iste godine, 24. marta, na inicijativu Srpskog društva Crvenog krsta, Kneževina Srbija je pristupila Ženevskim konvencijama, a 11. juna 1876. Međunarodni komitet Crvenog krsta priznao je Srpsko društvo Crvenog krsta.

Srpsko društvo Crvenog krsta održalo je 25. decembra 1921. godine svoj poslednji godišnji skup i svoje tekovine prenelo je na svog naslednika – Društvo Crvenog krsta Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Crveni krst je i kasnije menjao ime u zavisnosti od imena države u kojoj je postojalo. Tokom Drugog svetskog rata organizacija je delovala pod imenom Društvo Crvenog krsta Kraljevine Jugoslavije, a krajem 1944. godine u svim republikama osnovani su glavni odbori Crvenog krsta. Danas je Crveni krst Srbije nacionalno društvo koje se sastoji od dve pokrajinske organizacije i 183 organizacije u gradovima i opštinama naše države. Misija Crvenog krsta Srbije je da olakšava ljudsku patnju, spašava ugrožene živote i zdravlje ljudi i širi znanja o međunarodnom humanitarnom pravu, da preventivno deluje i prosvećuje građane u oblasti zdravstvene i socijalne zaštite i unapređuje humanitarne vrednosti u društvu i, ukoliko je potrebno, pruža socijalnu zaštitu i zbrinjavanje.

U dosadašnjih 150 godina postojanja trojica rođenih Ivanjičana nalazila su se na čelu Crvenog krsta Srbije: dr Miloš Borisavljević, Obren Stišović i dr Aleksandar Nikolić.

MILOŠ BORISAVLJEVIĆ Miša, učitelj, vojni lekar, sanitetski pukovnik, predsednik Crvenog krsta Srbije, rođen je u Ivanjici 28. januara 1855. godine (otac Toma, majka Staka). Osnovnu školu završio je u Ivanjici, pet razreda gimnazije (1871) i trogodišnju Učiteljsku školu u Kragujevcu (1874), a Medicinski fakultet u Moskvi (1883). U ivanjičkoj Osnovnoj školi radio je kao učitelj od 1874. do 1878. godine. U srpsko-turskim ratovima bio je pisar u štabu Užičke brigade na Javoru (1876–1878). Zbog sukoba sa lokalnim vlastima prekinuo je učiteljsku karijeru i na preporuku Milana Đ. Milićevića otišao u Moskvu da studira medicinu. Po završetku studija (13. 10. 1883) vratio se u zemlju i bio trupni lekar pri inženjerijskoj komandi i delovođa u Sanitetskom odeljenju Ministarstva vojnog u Beogradu (1883), šef vojnih bolnica u Kruševcu (1884–1887), Kragujevcu (1887–1889), Nišu (upravnik Niške vojne bolnice 1893–1897. i 1898–1900) i Zaječaru (1897–1898), zatim referent saniteta Komande Moravske divizijske oblasti (1900–1901), načelnik Sanitetskog odeljenja Ministarstva vojnog Kraljevine Srbije (1901–1904), predsednik Vojno-sanitetskog komiteta, pa načelnik Invalidskog odeljenja pri Ministarstvu vojnom (1904–1911). Na sopstveni zahtev penzionisan je 1911, da bi na početku Drugog balkanskog rata (1913) bio reaktiviran, a 1914. ponovo penzionisan. Od 21. januara 1916. ponovo je vraćen u aktivu, da bi konačno bio penzionisan 1921. godine. Kao vojni lekar učestvovao je u Srpsko-bugarskom ratu (1885), Balkanskim ratovima (1912–1913) i Prvom svetskom ratu (1914–1918). Napredovao je od vojnog lekara do načelnika saniteta u Prvom svetskom ratu. Major je postao 1891, u čin sanitetskog potpukovnika unapređen 1896, a u čin pukovnika 1900. godine. Posebno se afirmisao u Srpskom društvu Crvenog krsta (član od 1885), u kome se od 1901. do 1921. nalazio na odgovornim dužnostima: sekretara, potpredsednika i predsednika (od jula 1914. do decembra 1921). U aprilu 1916. uputio je proglas „Istorija sveta ne pamti veću tragediju od one koju je doživeo srpski narod…“, nakon čega je pomoć počela da stiže iz celog sveta. Kao predstavnik Crvenog krsta uspeo je da na međunarodnoj konferenciji u Švajcarskoj (1918) dogovori razmenu teško obolelih zarobljenika i sanitetskog osoblja. Glavni je inicijator podizanja najstarije beogradske medicinske škole opšteg profila (Deligradska 31, otvorena 1923 – Škola za nudilje). Veoma je aktivno učestvovao u radu Sokolskog pokreta. Bavio se zdravstvenim prosvećivanjem naroda i pitanjima fizičkog i moralnog vaspitanja omladine. Govorio je i pisao na ruskom, francuskom i nemačkom jeziku. Izabran je za doživotnog počasnog predsednika Društva Crvenog krsta (1926). Objavio je desetak stručnih radova i studija u časopisima (najviše u „Ratniku“). Tokom 1921. bio je urednik časopisa Srpskog društva Crvenog krsta „Glasnik“. Odlikovan je francuskim Ordenom Legije časti (vitez), Zvezdom Tunisa, odlikovanjem Crvenog krsta SAD, Ordenom Karađorđeve zvezde sa mačevima III reda, Ordenom Karađorđeve zvezde bez mačeva IV reda, Ordenom Belog orla III reda, Ordenom Takovskog krsta, Ordenom Svetog Save III reda, Ordenom Crvenog krsta i drugim medaljama, spomenicama i priznanjima. Bio je oženjen Darinkom Tešić, sa kojom je imao četvoro dece: Milutina, Đorđa, Nadeždu i Dušana. Preminuo je u Beogradu 22. oktobra 1934. godine i sahranjen na Novom groblju.

OBREN V. STIŠOVIĆ, pukovnik, španski borac, narodni poslanik, rođen je u Šareniku 1. februara 1911. godine. Osnovnu školu završio je u Brezovi (1923), nižu gimnaziju u Ivanjici (1927), a više razrede gimnazije u Čačku (1932). Studije prava završio je u Beogradu posle rata. Kao student uključio se u komunistički pokret (član SKJ od 1937). Godine 1937. iz Pariza se prebacio u Španiju, gde je kao pripadnik internacionalnih brigada učestvovao u Građanskom ratu (1937–1939). Po završetku rata prešao je u Francusku, gde je bio u logorima do juna 1941. Nakon nemačke okupacije Francuske odveden je u logor Espenhajm kod Lajpciga (jun–avgust 1941), odakle se povezao sa antifašistima i uspeo da se prebaci u Ljubljanu, potom u Zagreb, a zatim u partizansku vojsku (avgust 1941). Bio je politički komesar i komandant Kozaračkog NOP odreda, komandant vojnog područja za Podgrmeč, komesar Trinaeste krajiške brigade, rukovodilac u Ribničkom NOP odredu i oficir za vezu sa stranim misijama u Operativnom štabu NOVJ. Rat je završio u činu pukovnika. Radio je u JNA do 1952, tri puta biran za narodnog poslanika, bio sekretar Veća naroda Savezne skupštine, član CK SKS, rukovodilac u boračkoj organizaciji, deset godina predsednik Crvenog krsta Srbije i aktivista Udruženja španskih boraca. Nosilac je „Partizanske spomenice 1941“, Ordena bratstva i jedinstva I reda, Ordena za hrabrost i drugih odlikovanja. Umro je u Beogradu 1997. godine i sahranjen u Aleji zaslužnih građana.

ALEKSANDAR T. NIKOLIĆ, lekar, direktor doma zdravlja, pomoćnik ministra, rođen je u Ivanjici 11. decembra 1921. godine (otac Tihomir, majka Natalija). Osnovnu školu završio je u rodnom mestu (1932), a gimnaziju u Čačku (1940). Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu završio je 1950. godine. Radio je kao lekar i direktor Doma narodnog zdravlja u Ivanjici (1953–1972). Specijalizovao je socijalnu medicinu (1965), boravio na specijalizaciji u Moskvi (1969) i stekao zvanje primarijusa. Dao je izuzetan doprinos unapređenju zdravstvenih i životnih uslova u ivanjičkom kraju, naročito u oblasti vodosnabdevanja, higijene i prevencije zaraznih bolesti. Bio je narodni poslanik, potpredsednik Socijalno-zdravstvenog veća Skupštine Srbije, pomoćnik ministra zdravlja i socijalne politike (1972–1983) i u dva mandata predsednik Crvenog krsta Srbije. Autor je više stručnih radova, koautor knjige Zdravstveno zadrugarstvo (1982) i fotomonografije Ivanjički album (2004). Nosilac je brojnih odlikovanja i prvi je počasni građanin Ivanjice (1982). Preminuo je 11. jula 2016. godine u Ivanjici.

Autor: Svetislav Lj. Marković

Crveni krst Ivanjica je, u periodu od 15. septembra do 31. oktobra, uspešno realizovao tradicionalni konkurs „Krv život znači“ Crvenog krsta Srbije. Na adresu Crvenog krsta pristiglo je pregršt prelepih radova predškolaca, ali i učenika osnovnih i srednjih škola.

Dana 05. Decembra, upravo na Svetski dan volontera, organizovan je svečani prijem u Crvenom krstu Srbije u okviru kojeg su uručivane nagrade najbolje plasiranima u celoj zemlji.Među njima su se našli i volonteri Kluba 25 Crvenog krsta Ivanjica zauzevši prvo mesto u kategoriji video spotova. Njihova pobeda je snažna potvrda aktivne uloge mladih u promociji dobrovoljnog davalaštva krvi, ali i humanosti uopšte.

Takođe, na lokalnom nivou, brojni učenici iz ivanjičkih vrtića i škola osvojili su zaslužena priznanja za najbolje likovne, literarne i multimedijalne radove, čime su doprineli celokupnom uspehu i promociji dobrovoljnog davalaštva krvi.

Konkurs „Krv život znači“ izuzetno je važan jer doprinosi formiranju svesti o značaju dobrovoljnog, anonimnog i neplaćenog davanja krvi već od najranijeg uzrasta. Kroz umetničko izražavanje, deca i mladi postaju svesni odgovornosti prema zajednici i uče da je humanost ključna vrednost.

Ovaj konkurs nije samo takmičenje u kreativnosti, već temelj za buduće generacije dobrovoljnih davalaca krvi.

U znak zahvalnosti za doprinos i izuzetan uspeh, Crveni krst Ivanjica organizovaće svečanu dodelu nagrada i priznanja za najbolje radove u uzrasnim kategorijama: predškolci, učenici od I do IV razreda, učenici od V do VIII razreda i srednjoškolci.

Nagrađeni radovi za 2025. godinu su:

LIKOVNI RADOVI

Predškolci:

• Jovana Nikolić – PU „Bajka; vrtić „Zovčica“ – vaspitačice Ivana Radojević i Nađa Lišanin

Od I do IV razreda:

• Nina Botorić – OŠ „Kirilo Savić“ – učiteljica Snežana Aleksić
• Lena Mijailović – OŠ „Vučić Veličković“ – učiteljica Jelena Samardžić
• Irina Petrović – OŠ „Sreten Lazarević“ – učiteljica Olivera Ćojbašić
• Aleksa Bugarčić – OŠ „Sreten Lazarević“ – učiteljica Olivera Ćojbašić
• Tijana Tomić – OŠ „Sreten Lazarević“ – učiteljica Lela Ćurčić
• Iva Maričić– OŠ „Sreten Lazarević“ – učiteljica Lela Ćurčić
• Jana Proković – OŠ „Sreten Lazarević“ – učiteljica Lela Ćurčić
• Dunja Mijailović – OŠ „Vučić Veličković“ – učiteljica Danka Lišanin

LITERARNI RADOVI

Od I do IV razreda:

• Nikola Ranđić – OŠ „Major Ilić“ – učitelj Milan Parezanović
• Natalija Nikolić – OŠ „Major Ilić“ – učitelj Milan Parezanović
• Dijana Zarić – OŠ „Major Ilić“ – učitelj Milan Parezanović
• Danka Zarić – OŠ „Major Ilić“ – učitelj Milan Parezanović
• Lara Miloradović – OŠ „Milinko Kušić“ – učiteljica Dušica Savić
• Doroteja Nidžović – OŠ „Milinko Kušić“ – učiteljica Dušica Savić
• Milica Marković – OŠ „Milinko Kušić“ – učiteljica Dušica Savić
• Milica Vučićević – OŠ „Milinko Kušić“ – učiteljica Dušica Savić
• Lara Miloradović – OŠ „Milinko Kušić“ – učiteljica Dušica Savić

KRATKE PORUKE

Od V do VIII razreda:

• Anđela Jakovljević – OŠ „Mićo Matović“ – nastavnica Marina Cvetković
• Ivana Munitlak – OŠ „Mićo Matović“ – nastavnica Marina Cvetković
• Miloš Pantelić – OŠ „Mićo Matović“ – nastavnica Marina Cvetković
• Marina Tomić – OŠ „Mićo Matović“ – nastavnica Marina Cvetković

VIDEO SPOT

Učenici VII razreda OŠ „Vučić Veličković“ – nastavnik Rade Peruničić

• Aleksa Adžić
• Boško Đokić
• Zagorka Zlatić
• Nađa Jovanović
• Đorđe Mijailović
• Lazar Samardžić;

kao i Klub 25 Crvenog krsta Ivanjica

Ovim putem se još jednom zahvaljujemo svim obrazovnim ustanovama, prosvetnim radnicima, rmladim stvaraocima i volonterima Kluba 25, koji su pokazali da je humanost u Ivanjici snažna i inspirativna.

Poštovani sugrađani, pozivamo Vas na redovnu akciju Dobrovoljnog davanja krvi, koja će se održati 30.10. 2025. od 10 do 16 časova u Domu zdravlja – dečiji dispamzer
na spratu.

Potrebe za krvlju su svakodnevne. Molimo sve građane koji su i do sada bili odgovorni i davali krv da se odazovu pozivima Crvenog krsta i daju krv. Takođe i sve one koji do sada nisu davali krv, da dođu obave besplatan lekarski pregled i po odobrenju lekara daju krv. Svi učestvujemo u obezbeđivanju dovoljnih količina krvi za pacijente u bolnicama: zdravigrađani, koji imaju između 18 i 65 godina koji daju krv na akcijama koje organizuje Crveni krst, ovlašćena transfuziološka služba koja prikuplja, testira i priprema krv za primenu kod pacijenata kojima je potrebna radi terapije, lečenja ili izlečenja.

Neohodno je da ovaj krug nesmetano kontinuirano funkcioniše, jer svako odstupanje u ovoj odgovornoj oblasti može ugroziti nečiji život.Svako od nas poznaje ili nekoga kome je potrebna krv ili kome je krv spasila život. Neki od nas su davaoci krvi a deo građana je već bio među primaocima krvi ili komponenata krvi.Isključivo od učešća građana na organizovaneim akcijama dobrovoljnog davanja krvi zavisiće dovoljne rezerve krvi za sve pacijente . Molimo sve građane da se odazovu pozivima na akcije dobrovoljnog davanja krvi, da bismo bili solidarni jedni prema drugima i da ima rezervi krvi za sve kojima je to potrebno.

Pozivamo vas na akciju dobrovoljnog davanja krvi koja će biti održana u četvrtak, 25. septembra 2025. godine, od 10 do 16 časova, u sali Opštine Ivanjica.

Krv je dragocena i nezamenljiva, a potrebe za njom postoje svakodnevno. Zato pozivamo naše redovne davaoce, a one koji to do sada nisu bili, ohrabrujemo da dođu, obave besplatan lekarski pregled i pomognu nekome da sačuva život.

Davanje krvi je čin humanosti i solidarnosti. Svi zdravi građani od 18 do 65 godina mogu postati deo lanca koji povezuje davaoce, transfuziološku službu i pacijente. Taj lanac mora neprekidno da funkcioniše, jer upravo od njega zavisi nečiji život i ozdravljenje.

Mnogi među nama znaju nekoga kome je krv bila potrebna ili kome je zahvaljujući darovanoj krvi život spasen. Zato vas pozivamo da se pridružite ovoj akciji i doprinesete da rezerve krvi uvek budu dovoljne za sve kojima je potrebna.

Dajte krv – pokažite solidarnost i spasite život!

Vaš Crveni krst Ivanjica

U okviru programa Socijalne delatnosti, Crveni krst Ivanjica je uz podršku lokalnih donatora, sredstava opštine i sopstvenih resursa obezbedio i podelio 110 paketa školskog pribora deci korisnicima ove organizacije.

Tradicionalna akcija i ove godine je realizovana zahvaljujući velikom broju lokalnih donatora, čija podrška omogućava da mališani dobiju sve što im je potrebno za polazak u školu. Vrednost jednog paketa iznosi 3.500 dinara.

Pored školskog pribora, određen broj dece dobio je i rančeve, garderobu i obuću, kako bi novu školsku godinu započeli što spremnije.

Crveni krst Ivanjica uputio je zahvalnost svim donatorima koji su učestvovali u akciji i pozvao i ostale privrednike i građane da se uključe u naredne humanitarne aktivnosti, kako bi se zajedničkim snagama pomoglo porodicama koje same ne mogu da podnesu ovakve troškove.

Poštovani sugrađani,

pozivamo vas na akciju dobrovoljnog davanja krvi koja će biti održana u četvrtak, 28. avgusta 2025. godine, od 10 do 16 časova, u sali Opštine Ivanjica.

Krv je dragocena i nezamenljiva – potrebe za njom su svakodnevne. Zato pozivamo naše dobrovoljne davaoce, a one koji do sada nisu davali krv ohrabrujemo da dođu, obave besplatan lekarski pregled i pomognu nekome da sačuva život.

Davanje krvi je čin humanosti i solidarnosti. Zdravi građani od 18 do 65 godina mogu postati deo lanca koji povezuje davaoce, transfuziološku službu i pacijente. Taj lanac mora funkcionisati bez prekida, jer upravo od njega zavisi nečiji život i ozdravljenje.

Mnogi od nas znaju nekoga kome je krv bila potrebna ili kome je upravo zahvaljujući davanju krvi život spasen. Zato Vas pozivamo da se pridružite ovoj akciji i doprinesete da rezerve krvi uvek budu dovoljne za sve kojima je potrebna.

Dajte krv – pokažite solidarnost i spasite život!

Vaš Crveni krst Ivanjica

Poštovani davaoci i sugrađani,

Pozivamo Vas na Letnju kampanju dobrovoljnog davanja krvi, koja će se održati 26. juna 2025. godine od 9 do 16 časova u sali Opštine Ivanjica.

Kampanja traje od 1. juna do 30. septembra, a u Ivanjici će se odvijati pod sloganom: „Nisi na odmoru od humanosti“.

Potrebe za krvlju su svakodnevne – optimalne rezerve treba da iznose 4% na broj stanovnika, kako bi krv uvek bila dostupna pacijentima.

U lancu dobrovoljnog davanja krvi važni su svi – građani koji daju krv na akcijama koje organizuje Crveni krst, transfuziološke službe koje je prikupljaju i zdravstveni radnici koji je primenjuju u lečenju.

Pozivamo sve koji su do sada davali krv da nastave, a one koji još nisu – da se priključe, obave besplatan lekarski pregled i daju krv.

Krv je lek koji nema zamenu – spasimo živote zajedno!

U Republici Srbiji danas se nizom manifestacija obeležava Svetski dan civilne zaštite 1. mart, s ciljem da se ukaže na značaj i ulogu službi civilne zaštite u slučaju svih tipova nesreća i katastrofa i suočavanju sa njima, kao i da im se oda priznanje za sve napore, žrtve i podvige.

Civilna zaštita predstavlja organizovani odgovor države na opasnosti koje ugrožavaju stanovništvo, materijalna dobra i životnu sredinu u slučaju vanrednih situacija, koje prevazilaze mogućnosti redovnog delovanja nadležnih organa.

Takođe, Sektor za vanredne situacije Ministrarstva unutrašnjih poslova intenzivno radi na jačanju civilne zaštite, a do sada je formirano 111 specijalizovanih jedinica.

Osnovnu obuku prošlo je oko 2.800 pripadnika koji su raspoređeni u specijalizovane jedinica civilne zaštite za  gašenje požara, spasavanje na vodi i pod vodom, pružanje prve pomoći, radiološko-hemijsko-biološku zaštitu, spasavanje iz ruševina, zbrinjavanje i slično.

Za specijalizovane jedinice civilne zaštite koje su prošle osnovnu obuku, svake godine se održavaju treninzi gde se uvežbavaju i obnavljaju stečena znanja.

Međunarodna organizacija za civilnu zaštitu koja promoviše rad službi civilne zaštite širom sveta i ukazuje na značaj njihove saradnje i potrebe solidarnosti u zajedničkoj borbi, na Generalnoj skupštini 1990. godine ustanovila je 1. mart kao Svetski dan civilne zaštite. Tog dana, 1972. godine usvojen je statut ove organizacije kao okvir njenog delovanja.

Poštovani davaoci krvi,

Obaveštavamo Vas da će se redovna akcija dobrovoljnog davanja krvi, održati 28.06. 2022. godine u trajanju od 9 do 16 časova u  Domu kulture Ivanjica.

Letnji meseci su kritični za rezerve krvi zbog godišnjih odmora , a  potrebe su svakodnevne. Veliki broj  naših  sugrađana  svakodnevno ima potrebu za jedinicama krvi za operativno ili drugo lečenje za koje je primena krvi neophodna.

Pozivamo sve dobrovoljne davaoce krvi, a i sugrađane koji će to tek postati, da kao i u dosadašnjim akcijama budemo humani i spasimo nečije živote.

DAVANJE KRVI JE ČIN SOLIDARNOSTI !!! BUDIMO SOLIDARNI  !!!

Vaš Crveni krst

Crveni krst Ivanjica realizovaće redovnu  akciju dobrovoljnog prikupljanja krvi, u ponedeljeak 27.septembra, od 10 -16 časova u sali opštine Ivanjica. Ulaz u zgradu je iz pravca gradskog parka.

Zalihe krvi su na izuzetno niskom nivou u ovom periodu, a  potrebe su velike zbog povećanog broja operativnih zahvata  koji su bili na čekanju usled  aktuelne pandemije.

Apelujemo na sve sugrađane da se odazovu akcijama dobrovoljnog prikupljanja krvi, posebno na mlade koji to još nisu učinili! Tokom akcije biće ispoštovane sve mere zaštite od virusa COVID-19.

Sada nam je najvažnije da DODATNO razvijemo ODGOVORNOST, DISCIPLINU i SOLIDARNOST, osobine koje su neophodne da bi se sačuvali zdravlje i životi građana naše opštine ali i države.

Vaša krv znači život jer nema alternativu!

Ivanjički Crveni krst organizovao je redovnu akciju Dobrovoljnog davanja krvi na kojoj je prikupljeno 86 jedinica krvi.  Ivanjičani su i ovaj put iskazali veliku humanost i spremnost da i u ovim kriznim vremenima pomognu onima kojima je to najpotrebnije.

-Crveni krst Ivanjice se zahvaljuje svim humanistima, učesnicima ove akcije, u ime onih kojima će krv i krvni produkti biti neophodni za lečenje u narednom periodu.

Zahvaljujemo se brojnim volonterima i saradnicima, lokalnim medijima i lokalnoj samoupravi, koji su dali nemerljiv doprinos u organizaciji i realizaciji akcije, navodi se u saopštenju Crvenog krsta Ivanjica.