Posle Drugog svetskog rata Ivanjica je brojala oko dve hiljade stanovnika, malena varoš sa velikom dušom. I danas, stariji meštani se sa setom sećaju tih divnih dana i lepih uspomena. Po mnogo čemu to vreme se razlikuje od današnjeg. Svaki deo Ivanjice bio je specifičan po nekoj ’’svojoj priči’’, a posebna i jedinstvena bila je  Javorska ulica.  Par stotina metara duga, tada potkovana kaldrmom, ona je u neku ruku bila centar Ivanjice.

Posebno je interesantan podatak da je većina porodica iz ove ulice imalo više od troje dece. Svakako „perjanicu“ po broju dece nose bračni par Mile i Joka Đurić. Mile, poznati limar i njegova supruga doneli su na svet sedmoro dece. Imali su četiri sina i tri ćerke. U kući uz njihovu živeo je bračni par Drago i Ana Punišić. Oni su se ponosili sa petoro dece, dva sina i tri ćerke. Samo par metara dalje u kući Đola i Cane Spasović raslo je troje mališana, dva sina i ćerka. Uz kuću Spasovića lepila se kuća Živka i Dobrinke Maričić koji su izrodili dva sina i tri ćerke. Tu, u komšiluku,  živeli su krojač Milan Savić i njegova žena Milovanka. Oni su imali troje muške dece. Bogata decom bila je i kuća Milosava i Stojke Ranđić. U njihovoj kući su odgajena dva sina i dve ćerke. Milan i Mileva Petrović imali su  tri sina i dve ćerke, a Momčilo i Kosa Vasović, koja je dugo bila samohrana majka, izrodili su sina i dve ćerke.

I druga strana Javorske ulice nije oskudevala kada je reč o dečijoj graji. Ljubiša  i Radmila Stefanović odgajili su dva sina i ćerku. Odmah do njih stanovali su Ratomir i Milina Krivokuća koji su imali tri ćerke. U to vreme poznati pekar Svetozar Luković i njegova supruga Rada gajili su dva sina i tri ćerke. I na samom kraju Javorske ulice bilo je porodica sa dosta dece. Jovan i Magda Ivanović  imali su dva sina i ćerku, a poznati kovač Dragoslav Tapaljica Petrović sa suprugom Ginom izrodio je dva sina i dve ćerke.

Ostatak porodica u Javorskoj ulici uglavnom je imao dvoje dece. Interesantno je da su se sve porodice izuzetno poštovale i družile. Delile su i dobro i zlo, a posebno se vodilo računa o komšijskim odnosima koji su bili na nivou porodičnih. Pomagali su jedni drugima, svakodnevno se posećivali i radovali napretku svoje dece. I deca iz ove ulice, bez obzira na razlike u godinama, sjajno su se družila i iskreno volela.

Danas, u moderno doba, Javorska ulica ima sasvim novi izgled. Nikle su zgrade, kaldrmu je zamenio asfalt, otvoreno je dosta radnji ali nedostaje ona divna i nezaboravna atmosfera komšija i prijatelja ukrašena veselim dečijim smehom.

Autor teksta: Raško Nešovanović