Maloletni, ivanjički huligani, ne prestaju da tokom vikenda, u kasnim satima, demoliraju sve što im se nađe pod rukom, najčešće u  gradskom parku. Na meti su im teške betonske kante za smeće, lampioni duž staze za šetnju, klupe, ograde, stakla i fasada na objektu javnog wc-a, mobilijar u delu parka namenjen najmlađima… Neretko sve što se može podići i slomiti, završi u koritu reke Moravice. I gotovo po pravilu, nered i haos prave jedni te isti, pijani, bahati, nevaspitani…

Ovde nije kraj njihovoj bestijalnosti. Od ulaza u javni wc koji je iz neobjašnjivih razloga zatvoren, napravili su nužnik, a isti je slučaj i sa Spomenikom revolucije, platoom ispod zgrade opštine…

Gradski park je omiljeno mesto mladeži sklonoj alkoholu, a neretko se na travnjacima i stazama mogu zateći prazne flaše i još što šta, pa se običnom čoveku kosa digne na glavi kad u subotnje ili nedeljno jutro prošeta najlepšim delom grada.

Na tim istim površinama igraju se deca.

Stanovnici koji žive u kućama na obodu parka svedoci su neverovatnih scena koje se odvijaju pred njihovim očima. Teška pijanstva, padovi, povraćanje, uništavanje imovine, tuče, nemoralno ponašanje…

Imamo pregršt pitanja koja javno postavljamo društvu u celini, porodicama, prosveti, nadležnima koji sprovode zakone. Ko vaspitava ovakve delikvente kojima ništa nije sveto? Znaju li roditelji gde su im maloletna deca u 3 sata ujutru? Je li  država jača od njihovog destruktivnog ponašanja? Rade li svi  posao za koji su plaćeni? Ima li privilegovanih? Je li nas sve skupa stid, od ovoga što nam se pred sopstvenim očima događa? Može li se zaustaviti divljanje prestupnika, ili su nečija deca nedodirljiva?

Nažalost na većina ovih pitanja već duže vreme je bez odgovora…

Sa druge strane treba istaći da je veliki broj te omladine lepo vaspitan, ali mora se javno skrenuti pažnja na šačicu nevaspitanih, bahatih i bezobraznih. Njihovo ponašanje počinje da postaje uzor generacijama koje tek stasavaju, pa postoji opasnost da se sve otme kontroli, kažu gotovo u glas Ivanjičani koji ovu pošast više ne mogu da trpe.

• Ne možete da zamislite šta se noću dešava u gradskom parku. Često ne možemo da spavamo od buke i ludila koje prevazilazi svaku meru. Na naše oči svuda naokolo su nužnici, razbijena stakla, polomljen parkovski mobilijar. Nema u njima ni stida ni srama. Oni ovakvim ponašanjem ubijaju ovaj grad. Gde je policija, gde su inspekcije – očajni su  stanovnici najužeg centra Ivanjice.

Ni jednog opravdanja za ovakvo ponašanje nema i ne sme ga biti. Ni ekonomska kriza, ni nezaposlenost, ni nedovoljno vremena za vaspitanje dece. Ne važi ni tvrdnja prosvete da su im pred zakonom vezane ruke. Ni odgovori policije da su to samo izolovani slučajevi. Jesu, to je tačno. Sprečite ih onda, jer je više dosta čekanja na savest. Izgleda da neće proraditi.