Meštanima sela Pridvorica kod Ivanjice divlje svinje opet zadaju glavobolje praveći im ogromne štete u njivama. Nije prvi put da im ove životinje uništavaju letinu a rešenja još uvek nema. Osim što divlje svinje urnišu useve ljudi ih se plaše i sve su nesigurniji za sopstvenu bezbednost kada izadju iz kuće.

-Ja ne mogu da vam objasnim kako izgleda moja livada. Kao da je traktor preorao sve. Ko zna koliko ih je bilo kada su preko noći napravile ovoliku štetu. Nema načina da se branimo. Ako zagradiš, one pokidaju ogradu, žicu i uđu. Ja da izađem pred čopor da branim svoje, iskreno ne smem jer se plašim za svoju sigurnost. To nisu bezazlene životinje.- kaže Miladin Zlatić iz Prodvorice.

Ali on je samo,jedan od mnogih čija su imanja na meti divljih svinja.

-Haos prave. Uništavaju krompir i druge zasade a neretko napadaju i domaće životinje. Ne znaš ni kome da se obratiš za pomoć. Muka je postala živeti u ovim krajevima, em ti divlje svinje uništite sve em se medvedi šetaju okolo da pucaš ne smeš, kaže zaštićene vrste. A ko nas štiti?-pita se jedan od meštana Pridvorice.

LU ’’Čemernica’’ iz Ivanjice trudi se da preduzme sve zakonom propisane mere kako bi sprečili evidentne štete od divljih svinja. Još pre dve godine su zasadili žitarice na oko 3,5 hiljade hektara, na mestima gde je veća koncetracija ove vrste divljači u lovištu. Mešutim i pored svih mera koje se preduzimaju divlje svinje i dalje uništavaju letinu po selima ivanjičke opštine.

Stara je priča o divljim svinjama i štetama koje one izazivaju gotovo svake godine na poljoprivrednim kulturama u selima Ivanjice, međutim ono što je novo da su očigledno rešile da promene stanište pa se sve češće viđaju u okolini samog grada. Nedavno je čitava porodica divljih svinja viđena iznad Zadoda za rehabilitaciju na samo nekoliko kilometara od centra Ivanjice, a po štetama koje prave na njivama u okolini evidentno je da ih ima na više destinacija.

Jedan od razloga zašto divlje svinje više ne žele da budu divlje već su sve bliže civilizaciji je potraga za hranom ali i sve manje ljudi koji nastanjuju ruralno područje opštine.

Ranijih godina, zbog svinjske kuge, dešavalo se da broj ovih životinja nakon epidemije bude na biološkom minimumu, ali sada je bolest iskorenjena pa te probleme ima samo istok Srbije gde je aktuelna afrička kuga.

LU ’’Čemernica’’iz Ivanjice trudi se da preduzme sve zakonom propisane mere kako bi sprečili evidentne štete od divljih svinja. Proletos su zasadili žitarice na oko 3,5 hiljade hektara, na mestima gde je veća koncetracija ove vrste divljači u lovištu, i rezultati su bili dobri.,

Kako navode u LU ’’Čemernica’’ u poslednje vreme ljudi prijavljuju štete i od srna koje se spuštaju ka naseljenim mestima a na udaru su malinjaci.

Nezvanično Srbija je među tri zemlje u svetu po broju lokaliteta kvalitetnih tartufa. Berači ove skupocene podzemne gljive, za koju su Italijani i Francuzi spremni da plate i do 5.000 evra po kilogramu, najčešće idu put Fruške gore, slivova Save, Dunava i Morave, gde ih ima najviše. I Ivanjica bogata je tartufima o čemu svedoči Goluban Vratonjić, prvi lovac na tartufe iz ovog kraja. Ipak, prema rečima Milinka Nešovića, otkupljivača, ove gljive ne stižu do otkupnih mesta jer pre berača, kojih je ionako malo, dođu životinje.

Iako je Srbija veoma bogata najskupljim pečurkama, konzumno tržište je slabo. Ove gljive neopisivog ukusa i mirisa, i pored lekovitih svojstava, kod nas se tradicionalno ne koriste u ishrani.

Goluban je još pre pet godina počeo da se bavi tartufarstvom, on pređe 15 kilometara dnevno, i kako kaže svaki dan nauči nešto novo.Zbog ovog unosnog posla može da se izgubi i glava, o čemu svedoči sukob koji se pre mesec dana dogodio u Sremskoj Mitrovici.

Tartufi se u kuhinji koriste sirovi, u vrlo malim količinama, a jelima daju jedinstven ukus.

Očigledno prenamnožen broj divljih svinja, poslednjih dana pravi izuzetno velike štete na poljoprivrednim usevima u ivanjičkim selima. Gotovo da nema mesne zajednice u kojoj nisu uništena polja kukuruza, ovsa, raži, krompira… Jedu sve pred sobom. Veliki broj livada je preoran od strane ove divljači u potrazi za verovatno njima ukusnim crvima ili korenu pojedinih trava, pa nisu ni košene. Poljoprivrednici se istovremeno žale i na jazavace koji pustoše kukuruzna polja. Ljudi jednostavno nemaju rešenje za borbu protiv ove pošasti.

Poslednji primer totalnog uništenja njiva kukuruza od strane divljih svinja zabeleženi su u selima Luke i Osonica.

-Imam gotovo 75 godina, a ovakav način upada divljih svinja još nisam video. Pojeli su preko hiljadu struka belog kukuruza koje smo gajili šest meseci. Razumeo bih da su pojeli klipove gotovo zrelog žita, ali su pojeli i stabljike, isekli, počupali iz korena. Treće noći su preorali kompletnu njivu sa krompirom. I to samo na sto pedeset metara od kuće. Očito je da se ne plaše ničega i da u pohod za hranom idu u većim grupama, neretko i po njih dvadesetak.- kaže za Info Ligu poljoprivrednik Nikola Bošković iz Osonice.

U ovom selu, Milovanu Lukoviću divlje svinje su pojele krompir na deset ari površine, a Božidaru Simoviću uništile zob. Međutim, ovde se spisak štete ne završava.

-Pojele su mi elitni i konzumni krompir na desetak ari površine. Njiva je potpuno preorana. Krompira nema, ostala je samo zemlja. Pojele su čak i krompirovu lozu. Prijavio sam štetu lovačkom udruženju „Čemernica“ u Ivanjici, ali za sada još uvek nemam nikakav pouzdan odgovor od njih o naknadi štete.- kaže Luković.

Prošle noći veći broj divljih svinja uništio je pola njive pod kukuruzom Draganu Boškoviću.

-Meni su jazavci kao i većini drugih meštana u prethodnom periodu svake noći pustošili kukuruz. Morao sam da postavim električnu čobanicu pa sam tako uspeo da ih oteram. Međutim divljacima to nije bio problem pa su pred zoru jutros došli i napravili ovo što i sami vidite. Izgleda da je nemoguće odbraniti našu muku i uložen trud.

U lovačkom udruženju „Čemernica“ koje gazduje lovnim područjem od preko 74.000 hektara kažu da divlja svinja u ovom trenutku nije u lovostaju i može slobodno da se lovi.

-Jedno poglavlje Zakona o lovstvu i divljači tretira štete od divljači i štete na divljači. Za štete od divljači koje se tretiraju kao trajno zaštićene vrste odgovorna je država odnosno Ministarstvo za zaštitu životne sredine – Odsek za zaštitu prirode. Za divljač koja je na režimu lova i lovostaja u koju spadaju i divlje svinje i jazavci, pričinjenu štetu snosi korisnik lovišta pod uslovom da je korisnik poseda preduzeo odgovarajuće mere zaštite od divljači u saradnji sa korisnikom lovišta. Mi pozivamo vlasnike kojima je letina delimično ili potpuno uništena da nam se obrate odnosno prijave štetu. U praksi se mi najčešće dogovorimo sa vlasnicima parcela i nadoknadimo bar deo štete, jer smo potpuno svesni šta divljač može da učini. Lov na divlju svinju je otvoren i u poslednjih petnaestak dana odstrelili smo šest komada.- kaže Vukić Kostić, predsednik Upravnog odbora ovog udruženja u Ivanjici.

Lovci sa kojima smo razgovarali kažu da je evidentno veći broj divljih svinja prisutan u ovom trenutku na teritoriji ivanjičke opštine. Ono što je zanimljiva činjenica međutim, kažu, jeste da se njihov broj tokom zimskog perioda drastično smanjuje što navodi na zaključak da su promenile staništa, pa se u potrazi za hranom spuštaju u nizije, pa čak i u okolinu većih gradova.

Poljoprivrednim proizvođačima jedino što preostaje jeste da svoju letinu čuvaju u noćnim satima kako bi izbegli štete. Jedan deo njih to i čini, neretko i uz pomoć lovaca, dok oni drugi čekaju šta će ih snaći. U svakom slučaju kod dobrog dela njih, muka i znoj koje su uložili u uzgoj različitih poljoprivrednih kultura ove godine se neće isplatiti.