Posle Drugog svetskog rata pa sve do kraja pedesetih godina prošlog veka, tada gradić Ivanjica, bio je teritorijalno podeljen u četiri takozvane male. Donja mala prostirala se od ciganskog mosta do centra grada, Srednja mala od centra do početka Javorske ulice, Gornja mala imala je teritoriju od Javorske ulice pa sve do Doma invalida gde je bio i kraj grada, dok je Zemun mali pripadala teritorija preko reke Moravice, tačnije od kamenog mosta do Kušićana.

Ova podela stvorila je veliki rivalitet posebno među dečacima.Da sve bude na nivou prave podele teritorija, svaka mala imala je svoj štab ili kako se tada zvalo šatru.Tako su gornjomalci imali svoje prostorije na tavanu u dvorištu porodice Đurić, srednjomalci su svoj štab napravili u napuštenom objektu u dvorištu Cvela Mihailovića, dok su sa druge strane donjomalci  svoju šatru napravili na Ravani. Jedino Zemunci nisu imali šatru, ali njihovo glavno mesto okupljanja bilo je fudbalsko igralište, pa dok su se ostali igrali sa mačevima,puškama i pištoljima,zemunci su po ceo dan pikali loptu.

Kada je reč o lopti, susreti između mala u fudbalu bili su nešto najlepše za dečake tog vremena, a posebno se isticao derbi između Donje i Gornje male. Utakmice su uglavnom igrane u tada velikom parku kod kafića De Gol, a brojna publika navijala je za svoju ekipu. Stariji se sećaju kakva je to radost bila kada se pobedi veliki rival, ali i tuga zbog poraza. Jedva se čekao revanš da bi se osvetili za prethodno izgubljenu utakmicu.

Bez obzira na ovu podeljenost vladalo je veliko drugarstvo među članovima mala.Tako na primer kada se završi jurnjava po Ravani ili utakmica, u večernjim satima svi su hrlili na korzo ili u bioskop. Tada nije bilo podele i svi zajedno su se družili. Ali već sledećeg dana, kada je zakazana nova utakmica svi bi se patriotski okrenuli svojoj teritorili i spremali da “ispraše” protivnika.

Rivalstvo nije vladalo samo u fudbalu, i tokom zime su se mališani takmičili ko ima brži bob. Gornjomalci su u to vreme imali čuveni bob nazvan “turjat”, dok je bob donjomalaca nosio ime “Soko”.

Lepa dečija igra ostala je duboko urezana u sećanju onih koji su bili deo teritorijalne podele Ivanjice. Tako i danas kada se sretnu te sada već stare generacije sa ushićenjem se evociraju uspomene na davna lepa vremena.

Autor teksta : Raško Nešovanović