U Ivanjici su za vikend organizovani ’’Dražini dani’’ u znak sećanja na srpskog i jugoslovenskog oficira, armijskog generala i načelnika Štaba vrhovne komande Jugoslovenske vojske u otadžbini , ministra vojske, mornarice i vazduhoplovstva Kraljevine Jugoslavije u Drugom svetskom ratu, đenerala Dražu Mihailovića.

Parastosu ispred spomenika Mihailoviću u rodnoj Ivanjici, prethodilo je postrojavanje Ravnogorskog pokreta uz pozdrav „Za kralja i otadžbinu – živela Srbija“.

Na skupu su bili Ravnogorci iz svih krajeva Srbije i dijaspore a predsednik Ravnogorskog pokreta u Ivanjici, Milojko Jorović, zahvalio se svima koji su odali počast najvećem srpskom junaku dvadesetog veka, Čiča Draži.

Dragoljub Draža Mihailović rođen je u Ivanjici 26. aprila 1893. godine. Nakon Drugog svetskog rata nove komunističke vlasti su ga uhapsile i osudile na smrt za kolaboraciju i ratne zločine, posle čega je streljan na današnji dan i sahranjen na tajnom mestu. Godine 2015. Viši sud u Beogradu je usvojio zahtev za njegovu rehabilitaciju, te proglasio ništavnom presudu staru 69 godina.

Simbolično, ispred spomen obeležje Đeneralu Draži  Mihajloviću danas je zdravičar Milinko Gojković iz Gornje Trepče održao zdravicu Čiči i pukovniku Dušanu Puriću. Ovo je upriličeno u znak podrške peticiji koja je pokrenuta kako bi se dve ulice u Ivanjici zvale po navedenim ratnim herojima.

Mladomir Ćurčić pokrenuo je peticiju da se glavna ulica zove po Đeneralu Mihajloviću kao i da se ulici Boška Petrovića vrati predratni naziv ulice Marka Purića.

Online peticiju do sada je potpisalo oko 850 ljudi.

U Ivanjici je u prisustvu više desetina članova Ravnogorskog pokreta iz zemlje i inostranstva, služen pomen đeneralu Draži Mihailoviću, povodom 73. godišnjice njegovog streljanja u Beogradu 17. jula 1946. godine, od strane tadašnjih komunističkih vlasti.

Parastos je služilo sveštenstvo ivanjičke crkve Svetih cara Konstantina i carice Jelene.

Vence ispred spomenika rođenom Ivanjičaninu, najodlikovanijem oficiru srpske vojske u istoriji,  položili su predsednik Ravnogorskih pokreta Srbije Predrag Bogićević, a nešto kasnije i predsednik srpskog pokreta “Dveri” Boško Obradović.

O liku  delu prvog gerilca porobljene Evrope u Drugom svetskom ratu, su pored Bogićevića, govorili i predstavnici Ravnogorskog pokreta iz Ivanjice, Beograda i sa Kosova i Metohije.

Postrojeni Ravnogorci su nakon završetka parastosa prošetali glavnom ivanjičkom ulicom.

U prisustvu više desetina članova Ravnogorskog pokreta iz zemlje i inostranstva, danas je u Ivanjici služen pomen đeneralu Draži Mihailoviću, povodom 72. godišnjice njegovog streljanja u Beogradu 17. jula 1946. godine, od strane komunističkih vlasti.

Parastos je služilo sveštenstvo ivanjičke crkve uz sasluženje oca Prokopija, igumana manastira Ribjak iz Bara.

Vence i cveće na spomenik najodlikovanijem oficiru srpske vojske u istoriji položili su predstavnici Ravnogorskog pokreta iz Srbije, Nemačke i Australije, ali i drugi poštovaoci lika i dela prvog gerilca porobljene Evrope u Drugom svetskom ratu. 

• „Ni dan danas se ne zna grob našeg čiče, ali duh Dražin je u nama. Uvek je govorio, „ja kapitulaciju ne priznajem, takva reč ne postoji u vojnom rečniku“. Braćo i sestre ravnogorci, obruč oko Srba je sve veći. Moramo biti jedinstveni i složni. Republika Srpska je Srbija, Kosovo i Metohija su Srbija, dijaspora je Srbija. Brat za brata, ujedinjeni, jer ne smemo više biti bez sloge“, rekao je u svom obraćanju prisutnima Milojko Jorović, predsednik Ravnogorskog pokreta Ivanjice.

Nakon služenja pomena, pročitano je pismo pokreta iz Australije, koje je potpisao predsednik Dražo Cvijetić, u kome se traži osnivanje Svetskog četničkog kongresa koji će okupiti sva četnička udruženja i pokrete u zemlji i svetu.

Okupljenima su se obratili i predsednik Ravnogorskog pokreta Srbije Predrag Bogićević iz Kragujevca, književnik Milan Mladenović i starešina ivanjičke crkve Siniša Radenković.

• „Ravnogorski pokret godinama radi na istom cilju, a to je vaskrs Kraljevine Srbije, sa svim delovima koji su joj nekada pripadali. Mi od tog cilja nikada nećemo odustati“, rekao je Bogićević.

Postrojeni Ravnogorci su nakon završetka parastosa prošetali glavnom ivanjičkom ulicom.

Ravnogoraca iz svih krajeva Srbije, Crne Gore, Kosova i dijaspore okupili su se u Ivanjici, rodnom gradu đenerala Draže Mihajlovića, da obeleže 71. godinu od njegove smrti.
Parastosu ispred spomenika Mihailoviću prethodilo je postrojavanje Ravnogorskog pokreta uz pozdrav „Za kralja i otadžbinu – živela Srbija“.

Na skupu je bilo mladih i starih, prisistvovao je predsednik Nove Srbije Velimir Ilić,a predsednik Ravnogorskog pokreta u Ivanjici, Milojko Jorović, zahvalio se svima koji su došli da odaju počast najvećem srpskom junaku dvadesetog veka, dragom Čiči.

• Zalagaćemo se da u nakraćem roku ovaj dom koji je posvećen Čiči dobije karakteristike uglednog muzeja sa vrednim eksponatima. Imamo podršku lokalne zajednice i javnih institucija zahvaljujući kojima je danas ova divna česma iza spomenika puštena u rad i služiće svim građanima Ivanjice kao i turistima. Naravno, posebnu zahvalnost dugujemo svi ravnogorcima i ljudima koji su učestvovali u izgradnji spomenika našem Čiči. Poruka je jedna, da se mi Srbi što pre složimo, obožimo i umnožimo.- rekao je Jorović.

Predsednik Ravnogorskog pokreta, Predrag Bogićević, iz Kragujevca rekao je da Ivanjica s ponosom može reći da je iznedrila junaka Dražu Mihailovića, jednog od najodlikovanijih srpskih oficira.

• Današnji dan je za nas i tužan i radostan. Ime đenerala Mihajlovića ispisano je zlatnim slovima u istoriji Srbije i crkvenim knjigama jer se on držao svog oficirskog zvanja a sa druge strane i kosovskog zaveta koji kaže da je preče carsko nebesko od ovozemljaskog. Pokazao je to na svom primeru. Posle velikih borbi, kada je već bio izdan od strane saveznika i znao svoju sudbinu, nije hteo da napusti zemlju već je ostao da deli sudbinu svog naroda. Tada je rekao: Otadžbina se ne može poneti na đonovima cipela. Svesno se žrtvovao za svoj narod kralja i otadžbinu. – rekao je Bogićević.

Predsednik Nove Srbije, Velimir Ilić, rekao je da je vreme da se pokaže jedinstvo naroda i istakao da Srbija nije igračka u rukama Brisela, Vašingtona i Moskve, te da ova zemlja mora ostati svoja na svome.

Dragoljub Draža Mihailović rođen je u Ivanjici 26. aprila 1893. godine. Bio je armijski general i načelnik Štaba Vrhovne komande Jugoslovenske vojske u Otadžbini, kao i ministar vojske, mornarice i vazduhoplovstva Kraljevine Jugoslavije, u prvoj i drugoj vladi Slobodana Jovanovića, u međuvladi Miloša Trifunovića i vladi Božidara Purića, u toku Drugog svetskog rata. Tokom balkanskih ratova i Prvog svetskog rata Draža je bio oficir Srpske vojske u Kraljevini Srbiji. Posle Aprilskog rata, Mihailović je odbio da prizna kapitulaciju Jugoslovenske vojske i sklonio se na Ravnu goru, gde je osnovao pokret otpora protiv okupatora.

Nakon Drugog svetskog rata nove komunističke vlasti su ga uhapsile i osudile na smrt za kolaboraciju i ratne zločine, posle čega je streljan na današnji dan i sahranjen na tajnom mestu. Godine 2015. Viši sud u Beogradu je usvojio zahtev za njegovu rehabilitaciju, te proglasio ništavnom presudu koja je donesena 69 godina ranije. Mihailović je za svoje zasluge nagrađen brojnim odlikovanjima, pa se smatra najodlikovanijim oficirom u istoriji srpske vojske. Poslednje posthumno priznanje dodelio mu je američki predsednik Hari Truman marta 1948. godine. Odlikovao ga je ordenom Legija za zasluge prvog stepena za „organizovanje i vođenje snaga otpora protiv neprijatelja koji je okupirao Jugoslaviju“, kao i za „spasavanjeameričkih avijatičara“