EU PRO Plus je danas otvorio nagradni likovni konkurs za učenike i učenice srednjih škola i gimnazija iz 99 gradova i opština u regionima Šumadije i zapadne i Južne i istočne Srbije na temu „Stvaramo zeleniju budućnost”. Ovim konkursom Delegacija Evropske unije u saradnji sa Ministarstvom za evropske integracije nastavlja više od decenije dugu tradiciju i nagrađuje talentovane đake i podstiče ih da budu aktivni članovi zajednica u kojima žive.

Ovogodišnja tema treba da podstakne mlade da svoju kreativnost usmere ka oblikovanju zelenije budućnosti za sve. Kroz likovni izraz oni treba da predstave svoje veštine i buduća zanimanja u oblasti cirkularne ekonomije odnosno da prikažu kojim aktivnostima i inovativnim rešenjima mogu sami da doprinesu održivoj budućnosti i cirkularnosti u svojim zajednicama. Konkursom želimo da podsetimo mlade da su baš oni nosioci pozitivnih promena u budućnosti te da na radovima predstave aktivnosti koje će doprineti smanjenju otpada, reciklaži, ponovnoj upotrebi starih stvari ali i menjaju društvenih navika u cilju zaštite životne sredine i održivosti.

Đaci će kao i šira javnost, za najbolje radove moći da glasaju onlajn, na internet stranici programa EU PRO Plus, i tako odaberu 12 radova iz uže konkurencije od 20 radova, koje prethodno odabere interni žiri. Onlajn glasanje se otvara nakon zatvaranja konkursa i traje pet dana. Glas publike će biti peti član žirija koji će izabrati 12 najboljih radova koji će se potom naći na stranicama kalendara EU PRO Plus programa za 2024. godinu.

Za autore i autorke 12 pobedničkih radova pripremljene su vredne nagrade, laptop i tablet računari i mobilni telefoni, dok će škola koja bude najbolja u organizaciji internog školskog takmičenja, tokom koga će se izabrati radovi za učešće na konkursu, biti nagrađena laptopom i projektorom.

Konkurs je otvoren do 17. novembra 2023. godine, a sve informacije i propozicije su dostupne na internet stranici programa EU PRO Plus likovni konkurs za kalendar za 2024.

Radnici preduzeća “StabilPro” iz Užica poslednjih dana intenzivno rade na postavljanju polietilenskih vodovodnih cevi na kraku od NIS-ove benzinske stanice do naselja Sađavac u dužini od 1.186 metara.

Ovaj posao vredan 18.000.000 dinara deo je velike investicije u okviru koje se menjaju azbestnocementne cevi od fabrike za preradu vode na Lučkoj Reci, do fabrike Javor. Finansijska sredstva obezbeđuju Republička direkcija za vode i opština Ivanjica, dok je za jedan krak deo novčanih sredstva izdvojila i Evropska unija i Vlada Švajcarske preko Evropskog PROGRESA.

Do sada su polietilenske cevi ø 315 mm u više faza postavljene na potezu od mosta na Lučkoj Reci do Spomenika revolucije i od Zelenog venca do NIS-ove benzinske pumpe. Paralelno sa ovim profilom u zemlju je položena i manja cev preseka 110 milimetara, za hidrante i sekundarnu mrežu za privredu i domaćinstva.

• “Završetkom izgradnje magistralnog cevovoda od fabrike vode na Lučkoj reci do Javora na Sađavcu, značajno ćemo unaprediti i osigurati nesmetano snabdevanje vodom privrede i domaćinstava. Time se stiču uslovi da u narednom periodu potpuno izbacimo azbestno-cementne cevi, koje su u upotrebi od šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka“, rekao ja za portal InfoLIGA Vladimir Bojanović, direktor JKP „Ivanjica“.

Ukupna dužina magistralnog cevovoda koji se pruža levom stranom Moravice odnosno duž ulica Venijamina Marinkovića i Milinka Kušića je 5 kilometara, a za naredni period za zamenu ostaje samo deonica kroz centar grada i jedan kraći krak kod mosta na Lučkoj Reci koji treba da se spoji sa fabrikom za preradu.

Polaganje novih cevi od Spomenika revolucije do Zelenog venca, prema svemu sudeći sačekaće rekonstrukciju pešačke zone.

Stanovnici 34 opštine na jugoistoku i jugozapadu Srbije, među kojima je i Ivanjica,  zadovoljniji su radom lokalnih samouprava i kvalitetom života, pokazuju rezultati istraživanja koje su finansijski podržale Evropska unija i Vlada Švajcarske preko razvojnog programa Evropski PROGRES.

Kako je ovo treći istraživački ciklus realizovan u ovim opštinama, prva dva su sprovedena 2010. i 2013. godine, on pruža važne nalaze koji mogu da posluže kao smernice za dalje unapređenje rada lokalnih samouprava ali i za praćenje potreba stanovništva, istaknuto je na prezentacijama održanim u Vranju, Nišu i Novom Pazaru krajem januara.

Predstavljajući rezulatate istraživanja koje je sprovedeno uz podršku Centra za slobodne izbore i demokratiju (CeSID) u oktobru i novembru 2017. godine na reprezentativnom uzorku od 8.256 punoletnih građana i građanki, istaknut je trend porasta broja ljudi koji smatraju da lokalne vlasti vode računa o građanima i da pružaju usluge adekvatne njihovim potrebama. Taj broj je 2010. godine iznosio 22 posto, 2013. godine 26 posto, dok sada dostiže 37 posto.

Što se tiče procedura obavljanja poslova u opštinama, ona je prema rezultatima  unapređena u odnosu na prethodni period na šta ukazuju nalazi da je 2010. i 2013. godine broj onih koji su smatrali da se poslovi u opštini brzo mogu obaviti bio 27, odnosno 22 posto dok u ovom istraživanju taj procenat iznosi 35 posto.

Bojan Klačar iz CeSID-a je naveo podatak da 44 posto ispitanika u ovom delu Srbije smatraju da u pogledu razvoja najviše treba ulagati u poljoprivredu, a zatim u laku industriju (22 posto), dok za poboljšanje uslova života najviše građana i građanki smatra da bi trebalo ulagati u infrastrukturu, zdravstvo, kanalizaciju i vodovod, kao i pomoć socijalno ugroženim grupama. Kao najveći bezbednosni problemi na ovim prostorima navedeni su loša infrastruktura, napušteni psi i kriminal.

• Većina rezultata pokazuje pozitivan trend, te tako građani danas pozitivnije ocenjuju rad opštinskih službi, imaju više poverenja u lokalne institucije, bilo da se radi o gradonačelniku, skupštini opštine ili opštinskom veću, a brže završavaju poslove u opštini i svakako, bolje ocenjuju rad opštinskih službenika, rekao je Marko Vujačić, nacionalni menadžer programa Evropski PROGRES, ističući da stanovništvo prepoznaje da lokalna samouprava zaista postaje servis građana.

• Istraživanje je pokazalo da stanovništvo nešto bolje ocenjuje i životni standard, te danas 35 procenata ljudi kaže da živi dobro ili srednje, što jeste porast u odnosu na 2010. godinu kada je ta cifra iznosila 26 procenata. Ipak 6 procenata koji kažu da živi nepodnošljivo, jeste signal za lokalne i nacionalne vlasti ali i razvojne programe poput Evropskog PROGRESa, da nastave podršku opštinama, istakao je Vujačić.

• Vidimo trendove poboljšanja, ali svakako postoji  prostor za unapređenje rada lokalne samouprave. Primera radi, 27 posto ispitanika smatra da su procedure komplikovane, a čak 81 posto veruje da nisu adekvatno informisani o budžetu. Treba takođe uzeti u obzir da se ovo istraživanje zasniva na subjektivnim ocenama, a realni parametri poput plate koja je za 30 odsto manja od republičkog proseka pokazuju da je potrebno raditi i na poboljšanju životnog standarda, istakao je Ivo Čolović ispred CeSID-a prilikom predstavljanja rezultata.

U ivanjičkom hotelu „Park“ danas je održana treća radionica za izradu akcionog plana za razvoj Golije. Radionica je organizovana u okviru projekta „Golija – prelaz od planiranja ka razvoju“ koji finansiraju Evropska unija i Vlada Švajcarske preko razvojnog programa Evropski PROGRES zajedno sa Ministarstvom trgovine, turizma i telekomunikacija Vlade Republike Srbije, a u saradnji sa Regionalnom razvojnom agencijom Zlatibor.

Prepodnevni deo radionice bio je posvećen razmatranju predloga modela upravljanja razvojem područja Golije sa ključnim predstavnicima pet lokalnih samouprava koje se teritorijalno prostiru na ovoj planini. Tokom popodnevne sesije rad je bio usmeren ka konsolidaciji predloga projekata i akcionog plana za razvoj Golije, kao i razradi prioritetnih projekata po tematskim oblastima.

• Ovo je bila treća i poslednja radionica za izradu akcionog plana. U njen rad uključili smo predstavnike svih pet lokalnih samouprava koji su dali maksimalan doprinos za iznalaženje predloga o modelu upravljanja socioekonomskim razvojem Golije, gde smo u prethodnom periodu u saradnji sa Ministarstvom trgovine, turizma i telekomunikacija i Ministarstvom za zaštitu životne sredine došli do jednog optimalnog predloga koji bi trebao da definiše upravljački model i pravni subjekt koji bi trebao da se bavi socioekonomskim razvojem Golije“, rekao je za InfoLIGU Viktor Veljović, menadžer projekta „Golija – prelaz od planiranja ka razvoju“.

Prema Veljovićevim rečima, ideja je da JP „Srbijašume“ u skladu sa nadležnostima i obavezama bude na čelu upravljanja razvojem ove planine. U okviru ovog javnog preduzeća biće formiran poseban pravni subjekt koji će uključiti resorna ministarstva i pet lokalnih samouprava.

• Definisani akcioni plan treba sada da definiše prioritete i ključne projekte za naredni petogodišnji period. Neki od tih projekata imaju širu vremensku dimenziju pa će se oni realizovati fazno. Prioritet je putna infrastruktura, razvoj i osnaživanje lokalnog stanovništva, kako bi se ono zadržalo na ovom prostoru, jer je inicijator svih promena. Najkonkretnije, prva faza podrazumeva realizaciju određenih putnih pravaca koji su sada u jako lošem stanju, ali i novih koje treba izgraditi. Na taj način bi se povezala veća naselja na Goliji kao što su recimo Rudno i Devići. Zato je ključno uspostaviti mehanizme podrške, pre svega finansijske“, kaže Veljović.

Da bi se Golija razvijala u planiranom pravcu kao moderna turistička destinacija pre svega je neophodno važno realizovati projekte infrastrukture kao što je vodosnabdevanje, elektrifikacija i odvođenje otpadnih voda.

Akcioni plan koji sadrži predlog upravljačkog modela i projekte infrastrukture, biće publikovan od strane Evropskog PROGRESA i prezentovan na završnoj konferenciji 30. januara u Beogradu. Nakon toga, Ministarstvo za zaštitu životne sredine treba da razmotri pravne modalitete i pravni kontekst za upravljački model, dok poslednju reč o tome daje Vlada Srbije.

U današnjim radionicama učestvovali su predstavnici međuresorne radne grupe za Goliju, predstavnici pet lokalnih samouprava, zainteresovanih institucija, lokalni poljoprivredni proizvođači, turoperateri, ponuđači turističkih usluga i drugi.

Izradu upravljačkog modela radi konzorcijum sastavljen od jedne italijanske firme koja se bavi razvojem zaštićenih područja u ovoj zemlji, Društvo za razvoj ibarske doline (IDA) iz Kraljeva, Agenda 21 iz Italije kao konsultantska kuća i Fakultet za primenjenu ekologiju „Futura“ iz Beograda.

U Ivanjici je održana druga radionica za izradu akcionog plana za razvoj Golije posvećena definisanju vizije razvoja Golije i identifikovanju projektnih ideja, u okviru projekta „Golija – prelaz od planiranja ka razvoju“, koji finansiraju Evropska unija i Vlada Švajcarske, preko razvojnog programa Evropski PROGRES, i Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacije, sa ciljem da se postaviti strateški okvir za razvoj Golije.

Prisutne je na početku pozdravio predsednik opštine Ivanjica, Zoran Lazović, ističući da se mora istrajati sa planom održivog razvoja planinske lepotice Golije koja je ponos ovog kraja.

• Izuzetno je važno da stvorimo dobar ambijent kako bi lokalno stanovništvo  sa tog područja imalo kvalitetnije uslove za život i rad. To ćemo postići upravo dobrim planiranjem kada je reč o infrastrukturnim objektima ali i očuvanjem zaštićenog područja i prirodnog blaga koje poseduje ova planina.-rekao je Lazović.

Projekat ‘’ Golija – prelaz od planiranja ka razvoju“  pokrenut je da bi se uradila nedostajuća planska dokumentacija koja se odnosi na planove detaljne regulacije za koridore infrastrukture na području Parka prirode i izradu akcionog plana.

Nakon početnih analiza, definisanja strateških ciljeva i mera, održani su  okrugli stolovi i javni forumi šireg kruga aktera sa ciljem jasnije  zajedničke vizije razvoja Golije i identifikaciju određenih projektnih ideja koje bi trebalo da budu unete u akcioni plan razvoja Golije.

• Došli smo do ključnih elementa značajnih za valorizaciju samog područja Parka prirode Golija u smislu vrednovanja kulturnog i prirodnog nasleđa i određenih rešavanja infrastrukturnih problema važnih za stanovništvo tog kraja kao i same podrške pri  brendiranju i zaštiti njihovih tradicionalnih proizvoda. Konačno će sve biti verifikovano i razrađeno na trećoj radionici planiranoj za početak naredne godine.-rekao je menadžer projekta „Golija – prelaz od planiranja ka razvoju“, Viktor Veljović, dodajući: Kroz projekat striktno smo se fokusirali na  planove detaljne regulacije ključnih koridora infrastrukture koji obuhvataju turistički put Golije, sistem vodosnabdevanja i kanalizacije kao i elektrodistributivnu mrežu. Ova četiri ključna elementa pokrivaju 700 kilometara koridora na području Parka prirode a osim toga obuhvataju i niz seoskih sistema u celom paketu.  Sami planovi detaljne regulacije, urađeni na nivou pet lokalnih samouprava koje pokrivaju područje Golije,  treba da obezbede uslove za proglašenje javnog interesa i ekspropijaciju objekata javne namene i njihove izvođenje što je veoma bitno jer će aktivirati neke važne turističke segmente.  Zahvaljujući planovima detaljne regulacije u narednom periodu moći će da se radi i na tehničkoj dokumentaciji koja će omogućiti realizaciju krupnih  infrastrukturnih objekata.-zaključio je Veljović.

Veoma je važno da država prepozna da je ovaj projekat od nacionalnog značaja, istakao je Nenad Glavinić, pomoćnik predsednika opštine Ivanjica.

• Tada već možemo govoriti o samoj realizaciji. U suprotnom, ako  sve bude ostalo na lokalnim samoupravama, koje svojim budžetima ne mogu ispratiti zahteve ovog projekta, teško će doći do njegove implementacije.

Učesnici i učesnice radionice izabrali su  najbolje učeničke radove na konkursu „Moja Golija“ koji je trajao od maja do novembra 2017. godine. Pobednice konkursa su Kristina Filipović i Albina Kučević  iz Sjenice i Emina Ljajić iz Duge Polajne.

Crteži đaka sedmog i osmog razreda iz pet osnovnih škola lokalnih samouprava na čijoj teritoriji se prostire Golija, poslužiće kao inspiracija svima uključenim u razvoj akcionog plana prilikom izrade zajedničke vizije razvoja Golije.

Projekat „Golija – prelaz od planiranja ka razvoju” ima za cilj da stvori uslove za održivi razvoj područja  Parka prirode „Golija“ i pored definisanja modela opšteg upravljanja razvojem područja Parka koji će biti izrađen u skladu sa nacionalnim okvirom i lokalnim kontekstom, podrazumeva i izradu nedostajuće planske dokumentacije za izgradnju ključnih infrastrukturnih koridora neophodnih za razvoj ove planine.

Likovni radovi ivanjičkih srednjoškolaca, Lucije Bešević iz Tehničke škole i Milivoja Konstantinovića iz Gimnazije, našli su se na kalendaru Evropskog PROGRES-a za 2018. godinu koji je promovisan u Vranju i Leskovcu. Tom prilikom su dodeljene nagrade za najbolje radove koji su se našli na stranicama kalendara.

Čestitajući pobednicama i pobednicima, Štefen Hudolin, šef II sektora operacija Delegacije Evropske unije (EU) je istakao da je ovogodišnja tema konkursa „Moj omiljeni evropski projekat“, iako zahtevna, podstakla mlade sa juga Srbije da saznaju više o projektima koje je EU u partnerstvu sa Vladom Švajcarske podržala u njihovim mestima i upoznaju ljude koji su imali direktnu korist od te pomoći.

Milivoje Konstantinović bavio se tematikom „Uvođenja standarda Britanskog maloprodajnog konzorcijuma (BRC) u kompaniju „Flora“ iz Ivanjice“, dok je rad Lucije Bešević nosio naslov „Podrška festivalu „Nušićijada“.

Na stranicama kalendara Evropskog PROGRESa za predstojeću godinu pored prva tri nagrađena rada, Jovane Pavlović iz Leskovca, Viktorije Marković iz Aleksinca, Đorđa Milenkovića iz Surdulice i dvoje Ivanjičana, nalaze se i radovi Milana Veličkovića iz Surdulice, Nejle Čaušević iz Priboja, Radice Đokić iz Leskovca, Kerima Avdića iz Sjenice, Luke Boškovića iz Raške, Stefana Stamenkovića iz Vladičinog Hana i Marte Živković iz Bele Palanke.

Ivanjički krompir će se uskoro naći na listi domaćih proizvoda sa zaštićenom oznakom geografskog porekla. Njegova sertifikacija biće garancija jedinstvene kombinacije lokalnih prirodnih bogatstava i tradicije, pa će potrošači koji za ovaj poljoprivredni proizvod ivanjičkog kraja odavno znaju, ali retko do njega mogu doći, sada biti sigurniji u to šta i od koga kupuju.

Oznaka geografskog porekla je pravo kojim se štiti ime porekla i geografske oznake nekog proizvoda. Ona propisuje standard proizvodnje i kvaliteta, što za krajnji cilj ima bolje pozicioniranje na tržištu.

U procesu sertifikacije zainteresovani proizvođači će dobiti tehničku pomoć u izradi neophodnih studija koje prate proceduru zaštite ovog proizvoda. U pripremi neophodne dokumentacije proizvođačima će na usluzi biti Tatjana Savić Gavrilović iz Niša, stručni konsultant za zaštitu proizvoda sa geografskim poreklom.

Inicijalnu finansijsku podršku za započinjanje ovog složenog poduhvata, u iznosu od 14.000 evra obezbedio je Evropski PROGRES preko Evropske unije i Vlade Švajcarske. Ovaj najveći razvojni program u našoj zemlji, koji kroz proces evrointegracija podržava razvoj 34 opštine jugoistočne i jugozapadne Srbije, prepoznao je ivanjički kropmpir kao poljoprivredni potencijal ove opštine, koji će kada dobije zaštićenu oznaku geografskog porekla, stvoriti dodatnu vrednost koja će mu olakšati put do krajnjih kupaca.

Sam proces dobijanja oznake, međutim nije ni brz,a ni lak.

Nakon izrade takozvane specifikacije, udruženje proizvođača krompira iz Ivanjice, koje će biti formirano 2. marta, podnosi zahtev Zavodu za zaštitu intelektualne svojine za registraciju proizvoda sa zaštićenim geografskim poreklom, a istu specifikaciju na mišljenje dostavljaju i Ministarstvu poljoprivrede.

Sa dobijenim rešenjem o izvršenoj registraciji proizvoda, sa akreditovanom sertifikacionom kućom koju bira udruženje, kreće se u process razvoja kontrolnog plana, a prema podacima koji se nalaze u specifikaciji. Kontrolni plan mora odobriti resorno ministarstvo.

Udruženje proizvođača osniva se ciljem upravljanja nad zaštitom proizvoda i ima svoje kontrolne organe. Članovi udruženja, ali i oni koji to nisu, a zainteresovani su za sertifikaciju, prolaze svojevrsnu kontrolu od strane inspektora iz odabrane sertifikacione kuće.

Svako zainteresovano parvno ili fizičko lice koje želi da koristi oznaku porekla, Zavodu podnosi zahtev za priznavanje statusa ovlašćenog korisnika, nakon čega akreditovana sertifikaciona kuća vrši kontrolu i proverava usaglašenosti sa specifikacijom, prema kontrolnom planu. Sertifikacija i podnošenje zahteva za ovlašćenog korisnika mogu teći i paralelno, ali se status ovlašćenog korisnika dobija sa sertifikatom. Nakon toga dobija se rešenje o priznavanju statusa ovlašćenog korisnika, a priznati status se upisuje u Registar oznaka geografskog porekla.

Sama sertifikacija vrlo je bitna i neophodna, i ona je preduslov prepoznavanja zaštićenog proizvoda na tržištu Evropske unije.

Krompir se na teritoriji opštine Ivanjica gaji na nešto preko 1.000 hektara i posle maline nalazi se na drugom mestu. Velike oscilacije u otkupnim cenama zbog sezonskih poremećaja na tržištu i slabe konkurentnosti proizvodnje u odnosu na evropske zemlje, često međutim kolebaju proizvođače da li da nastave da se bave ovom inače prilično teškom proizvodnjom. Planinski reljef koji često isključuje neophodnu mehanizaciju, usitnjenost parcela, slaba ili gotovo nikakva udruženost za nastup na tržištima i nepostojanje podrške države u vidu subvencija, podiže proizvođačku cenu ivanjičkog semenskog i konzumnog krompira. To sa druge strane stvara barijere za njegov plasman, bez obzira na kvalitet koji je gotovo po pravilu na zavidnom nivou.

Iz razgovora sa nekoliko ozbiljnijih proizvođača sa teritorije opštine Ivanjica, stiče se utisak da su svi oni svesni prednosti zaštite imena i porekla, iako odavno znaju da je ovdašnji krompir biološki i nutritivno vredniji od konkurencije. Ovo će im kažu, pomoći da lakše dođu do kupaca i svoj proizvod prodaju po višoj ceni od današnje, ali se slažu i u oceni da u proizvodnji krompira treba popraviti mnoge stvari. Dugi niz godina je postojala ideja da se ivanjički krompir zaštiti kao robna marka, ali se na ideji sve i završavalo. Nije bilo ni ozbiljne organizacije niti finansijske podrške da se tako nešto uradi. To isto važi i za malinu i neke druge poljoprivredne proizvode ovoga kraja koji zavređuju pažnju.

Dobrivoje Karaklajić, diplomirani inženjer poljoprivrede, proizvodnjom semenskog i konzumnog krompira bavi se više od 25 godina, na površinama od 15-20 hektara. Za njega, kaže, oznaka geografskog porekla stiže kasno, ali je važna budućim generacijama koje će se ovim poslom baviti.

• „Raduje me započet proces sertifikacije i zaštite ivanjičkog krompira, koji je po kvalitetu već odavno naš brend. Kamo sreće da smo je imali i pre 30 godina, gde bi nam danas bio kraj. Ovo je veoma teška proizvodnja, to najbolje znaju oni koji se njom konkretno bave. Imamo bogom dano područje, ali su cene po pravilu uvek niske i radimo u neravnopravnim uslovima u odnosu na evropske proizvođače. Srbija često uvozi jeftin i nekvalitetan krompir, što obara cene domaćem. Morali bismo više raditi na zaštiti sopstvene proizvodnje. Dobijena oznaka geografskog porekla neće rešiti sve ove probleme ali je korak u dobrom pravcu”, rekao je za portal InfoLIGA Dobrivoje Karaklajić.

Prosečna proizvodnja po hektaru krompira u ivanjičkom kraju je oko 25, dok ona u pojedinim evropskim zemljama dostiže i 50 tona. Ovim poslom se prema našim nezvaničnim saznanjima bavi nekoliko stotina poljoprivrednika, mahom na području Javora i Golije. Profit koji se ostvari na godišnjem nivou kreće se oko 475 miliona dinara, odnosno 3,8 miliona evra.

U okviru projekta ’’Ne dozvoli da budeš rodno diskriminisan’’, danas je podeljeno 12  bicikala i šest sportskih lopti djacima, pobednicima likovnog konkursa na  temu  “Evropa i moj kraj – ravnopravni u svemu”.

Učestvovala su deca uzrasa od V do VIII razreda  iz svih škola sa podsručja ivanjičke opštine a pobednički radovi iskorišćeni su  kao mesečni motivi na  stonim kalendarima za ovu godinu. Na ovaj način istaknuta je transparentnost i značaj projekta. Bicikle je mališanima uručio predsednik opštine Ivanjica, Zoran Lazović.

Vrednost  celokupnog projekta je 365.140,00 dinara. Finansira ga Evropska unija, Vlada Švajcarske i Vlada Republike Srbije, a sprovodi opština Ivanjica.

• Ovim konkursom želeli smo da podstaknemo kreativnost kod najmlađih, kao i da ih usmerimo da počnu da shvataju značaj rodne ravnopravnosti. Odlučili smo se da deca budu nagrađena biciklama  kako bismo naše najmlađe podstakli i usmerili na sport i zdrav život.-kažu organizatori projekta.

Odobreni projekat ’’ Ne dozvoli da budeš rodno diskriminisan’’  sa kojim je opština Ivanjica u oktobru 2016. godine aplicirala na Javni poziv za podnošenje predloga projekata u oblasti rodne ravnopravnosti, raspisan od strane Evropskog progresa, za cilj ima doprinos unapređenju znanja o rodnoj ravnopravnosti kod seoskog stanovništva, kao i  podršku porodicama samohranih roditelja.

Jedna od aktivnosti projekta je i Edukacija o rodnoj ravnopravnosti za žene i muškarce i decu uzrasta od 14 i  15 godina koja će biti održana 23. februara u školi  “ Prof. Dr Nedeljko Košanin” u Devićima.  Uspešna realizacija odobrenog  projekta  će služiti  kao primer dobre prakse i model kako lokalna samouprava brine i pruža potrebnu podršku ugroženim grupama.

Deca koja su dobila bicikle

U cilju započinjanja  sopstvene delatnosti u pčelarstvu u okviru projekta  „Žena i matica – Lideri društva“, u skladu sa Javnim pozivom,  dodeljeno je  po 10 košnica za 15 korisnica. Projekat je vredan 2,5 miliona dinara a finansiran  je od strane EU PROGRES-a i delom opštine Ivanjica. Svaka od odabranih korisnica dobiće košnice u vrednosti od 44.000 dinara.

Komisija formirana rešenjem  predsednika opštine Ivanjica,  odlučila je da košnice dodeli sledećim kandidatkinjama.

1. Vratonjić Stojanka Dubrava
2. Šuluburić Mirjana Lisa
3. Pantović Milomirka Koritnik
4. Tankosić Milosava Bukovica
5. Marić Gordana Kosovica
6. Bojović Zorica Radaljevo
7. Ćurčić Milka Koritnik
8. Bošković Sanja Osonica
9. Petrović Verica Kušići
10. Ćurčić Gorgina Koritnik
11. Ćurčić Olivera Gradac
12. Ćurčić Miljana Brusnik
13. Jeremić Nevena Radaljevo
14. Grković Snežana Brezova
15. Topalović Rada Šume

Evropski PROGRES, sledbenik PRO Programa i EU Progresa, kao najveći razvojni program u našoj zemlji, do sada je kroz više od 40 različitih projekta u Ivanjicu uložio više od milion evra. Cilj njihove misije je da podrži održivi razvoj 34 lokalne samouprave na jugozapadu i jugoistoku Srbije. Sredstva za realizaciju programa obezbeđuju dva velika donatora – Evropska unija i vlada Švajcarske, zajedno sa Vladom Republike Srbije.

Korisnicima se u okviru Evropskog PROGRES-a pruža finansijska, tehnička i savetodavna podrška, a sprovode ih Kancelarija Ujedinjenih nacija za projektne usluge (UNOPS) i Sektor za ugovaranje i finansiranje programa iz sredstava EU (CFCU) pri Ministarstvu finansija Srbije.

Uz pomoć prvobitnog PRO Programa, u Ivanjici su izrađeni Generalni projekat sa prethodnom studijom opravdanosti za turistički put na Goliji, kao i plan turističkog razvoja planine. Finansijski su pomognute rekonstrukcija gradskog trga ispred Doma kulture, zelena pijaca, uslužni centar opštinske uprave i izgradnja javne rasvete na pravcu Prilike – Ivanjica. Ukupna sredstva opredeljena za pomenute projekte premašila su 200.000 evra.

PRO Program zatim nastavlja da živi kao EU PROGRES, a u toku njegove misije sa 35.000 evra je pomognuta izrada Planova detaljne regulacije za sela Kušići i Devići, čime su stvoreni uslovi za razvoj saobraćajne, energetske i komunalne infrastrukture, a time i razvoj turizma i poljoprivrede.

U okviru sektora Opštinsko upravljanje i planiranje razvoja, a kroz Sistem upravljanja kvalitetom i Sistem upravljanja životnom sredinom, osnovan je jedinstveni šalter za izdavanje građevinskih dozvola i priprema plana direktnih stranih ulaganja. U ovim oblastima razvojni program je Ivanjicu pomogao sa 55.382 evra.

U sektoru Infrastrukture, EU PROGRES je finansirao izradu nekoliko projekata: Glavni projekat za uređenje korita reke Moravice, izradu projektne dokumentacije i opremanje dečijeg vrtića na Bukovici i nabavku rendgen aparata za Dom zdravlja u Ivanjici. U ove namene uloženo je 176.398 evra.

Kroz oblast Dobro upravljanje podržano je pet projekata, sa ukupno 35.158 evra.

U bredndiranje Golije uložili su 15.000 evra, a u festival Nušićijada 20.310 evra.

• „Ivanjica je jedna od opština sa kojima smo imali zaista uspešnu saradnju u različitim oblastima. Za građane su svakako najvidljiviji infrastrukturni projekti poput izrade tehničke domentacije i opremanja vrtića u Bukovici, rekonstrukcije trga i pijace ili projekta unapređenja vodosnabdevanja koji je trenutno u toku, jer oni doprinose boljem kvalitetu života. Takođe, realizovane su aktivnosti koje su omogućile bolji kvalitet opštinskih usluga za građane i privredu, a posebno je zadovoljstvo bilo biti deo kulturnih manifestacija koje se održavaju u Ivanjici, poput festivala “Nušićijda“. U ovom trenutku je važno istaći da se nastavlja rad na razvoju planske doukumentacije za Goliju, koja je jedan od prioritetnih projekata Vlade Srbije, jer vodeći računa o zaštiti životne sredine, Golija predstavlja potencijal za razvoj jugozapadne Srbije”, rekao je za portal InfoLIGA Marko Vujačić, nacionalni menadžer Evropskog PROGRESA.

Kroz Evropski PROGRES, Evropska unija i Vlada Švajcarske na području opštine Ivanjica razvijaju Detaljne planove regulacije za turističko-rekreativnu zonu „Jakovića polje“ i Poslovno-proizvodnu zonu „Senjak“. Izrada dokumentacije finansirana je sa 14.700 evra.

Studija izvodljivosti i planska dokumentacija za planinu Goliju je projekat koji Evropski PROGRES razvija u partnerstvu sa Ministarstvom trgovine, turizma i telekomunikacija i lokalnim samoupravama čije teritorije zahvataju delove ove planine. Podrazumeva izradu Plana detaljne regulacije za infrastrukturne koridore, pripremu Modela za upravljanje Golijom kao i aktivnosti koje treba da doprinesu unapređenju znanja o upravljanju destinacijama. Za ove svrhe izdvojeno je 195.000 evra.

Za izradu Glavnog projekta dečijeg vrtića koji će uskoro biti građen u Crnjevu i koji će moći da primi 115 dece, Evropski PROGRES je uložio 16.065 evra.

U okviru pružanja tehničke pomoći i izrade neophodnih studija i elaborata za zaštićenu geografsku oznaku “ivanjički krompir”, Program učestvuje sa 14.000 evra, dok je za izradu Glavnog projekta sportske hale u dvorištu Gimnazije, opredeljeno 18.900 evra.

U rekonstrukciju kraka glavnog cevovoda Lučka Reka – Javor, odnosno zamenu azbestnih cevi na ovom pravcu, Evropski PROGRES ulaže 100.000 evra.

Kroz šest projekata: Stručna praksa, Podrška socijalnom uključivanju na lokalnom nivou, Usluge prevoza za osobe sa invaliditetom, Unapređenje terapeutsko-savetodavnih usluga u Dnevnom centru „Sunce“, Žene i matice – lideri društva, Evropski PROGRES je do sada plasirao 71.695 evra. Za projekte u Sektoru ojačanog upravljanja u ivanjičkoj opštini, odobreno je 34.000 evra.

• Odlična saradnja koju imamo sa Evropskim progresom kroz ovaj dugi niz godina doprinela je realizaciji kapitalnih investicija koje su u mnogo čemu unapredile život i rad žitelja naše opštine. Neprocenjiv je značaj pomenutih ulaganja ne samo u infrastrukturnom već i edukativnom smislu, podizanju svesti stanovništva o evropskim integracijama.-rekao je predsednik opštine Ivanjica, Zoran Lazović.

Evropski PROGRES, koji je pokrenut maja meseca 2014. godine i treba da bude sproveden za tri i po godine, ima početni budžet od 24,46 miliona evra, a sredstva su obezbedili: Evropska unija, posredstvom Delegacije EU u Srbiji (19,6 miliona evra) i Vlada Švajcarske, posredstvom kancelarije Švajcarske agencije za razvoj i saradnju (SDC) u Srbiji (4,86 miliona evra).

Od ovih sredstava, 17,46 miliona evra će se realizovati preko UNOPS-a, dok će 7 miliona evra biti neposredno usmereno na prioritetne infrastrukturne projekte preko Sektora za ugovaranje i finansiranje programa iz sredstava EU.

Vlada Srbije će obezbediti sredstva za sufinansiranje u skladu sa pravilima IPA, posredstvom resornih ministarstava i 34 partnerske lokalne samouprave, kao i organizacija civilnog društva.