U periodu od 15. do 17. novembra 2023. godine održana je studijska poseta predstavnika Opštine Gusinje i DOO “Komunalne djelatnosti” Gusinje Opštini Ivanjica u okviru projekta “Čista zajednica za održivo okruženje i prirodu – ČISTO”.

Predstavnici Opštine Gusinje su imali priliku da se upoznaju sa radom i dobrim praksama u upravljanju otpadom partnerske Opštine Ivanjica. Jedan dan studijske posete je bio posvećen predavanju na temu sistema upravljanja otpadom u Opštini Ivanjica, ali su dati i konkretni predlozi za unapređenje efikasnosti ovog sistema, a samim tim i pružanje kvalitetnih usluga svojim građanima.

Drugi dan je bio posvećen poseti Regionalnom centru za upravljanje otpadom Duboko koji se nalazi u Užicu, gde su učesnici imali prilike da se upoznaju sa funkcionisanjem Regionalnog centra, da obiđu postrojenje, ali i da prikupe važne informacije za pokretanje inicijative za uspostavljanje Regionalne deponije u severnom delu Crne Gore.

Poslednjeg dana studijske posete organizovan je radni sastanak sa direktorom Javno komunalnog preduzeća u Ivanjici, obilazak garaže JKP-a, upoznavanje sa mehanizacijom u sistemu upravljanja otpadom, upoznavanje sa sistemom pražnjenja kanti za reciklažu, obilazak podzemnih kontejnera koji su nabavljeni u okviru projekta, ali i praćenje procesa pražnjenja podzemnih kontejnera – lokacija  Kušića Han.

Projekat ČISTO sprovode pomenute dve opštine u okviru IPA Programa prekogranične saradnje Srbija – Crna Gora 2014-2020 koji sufinansira Evropska unija, odnosno Ministarstvo finansija Republike Srbije, Sektor za ugovaranje i finansiranje programa iz sredstava Evropske unije (CFCU).

Realizacija projekta je počela 24. decembra 2022. i trajaće dve godine, do 23. decembra 2024. godine. Ukupna vrednost projekta je 389.635 evra, od čega je doprinos Evropske unije 330.800 evra.

Ivanjica je dobila sedamk novih kontejnera koji su postavljeni  na tri lokacije, početku i kraju ulice Miće Matovića, i kod zgrade policije. Ovi kontejneri kao i mini smećara koja stiže do kraja godine donirani su kroz IPA projekat  prekogranične saradnje sa opštinom Gusinje.

Do sada je na teritoriji opštine Ivanjica ukupno postavljen 21 podzemni kontejner.

Postavljanjem podzemnih kontejnera  zagađenje životne sredine je manje, lakše je deponovanje smeća, a i slika grada je lepša.

Danas je u Ivanjici zvanično otvoren projekat odvajanja kućnog otpada pod nazivom ‘’Odvajamo’’.  U okviru njega Ivanjica je dobila jedan kamion,  84 kontejnera i 3 099 kanti u koje će građani moći pravilno da odlažu otpad.

Manifestaciji na trgu ispred Doma kulture prisustvovali su, državna sekretarka Ministarstva za zaštitu životne sredine, Ivana Hadži Stošić, menadžer programa EISP2 Džon Glejzburg, direktor JKP ‘’Ivanjica’’, Aleksandar Mitrović, a sve prisutne i uvažene goste pozdravio je prvi čovek opštine Ivanjica, Momčilo Mitrović.

Najmlađi učesnici iz PU ‘’Bajka’’ otvorili su manifestaciju svečanim defileom u odeći od reciklažnog materijala nakon čega je usledio kviz znanja i igre bez granica u kojima su mališani pokazali spretnost i znanje u pravilnom recikliranju i odlaganju otpada.

Učestvovala su deca nižih razreda OŠ ‘’Milinko Kušić’’ , OŠ ‘’Sreten Lazarević’’ i OŠ ‘’Kirilo Savić’’.

Cilj projekta odvajanja kućnog otpada pod nazivom “O-DVA-JA-MO” je recikliranje dela otpada koji se stvara u domaćinstvima, kako bi se na taj način smanjile količine koje završavaju na deponijama, sa ciljem da se stopa reciklaže u ovim opštinama poveća na 15% u naredne dve godine.

Projekat “O-DVA-JA-MO” sprovodi se uz podršku Ministarstva zaštite životne sredine Republike Srbije uz pomoć Evropske unije i Ambasade Švedske. Projektom se obezbeđuje stručnost i oprema za lokalne vlasti u cilju projektovanja i unapređenje sistema za odvajanje otpada na mestu nastanka.

Program Evropske unije (EU) za lokalni razvoj, EU PRO Plus, koji se sprovodi u saradnji sa Ministarstvom za evropske integracije, objavio je javni poziv za dodelu bespovratnih sredstava preduzetnicima, mikro i malim preduzećima registrovanim u jednoj od 99 lokalnih samouprava^[1] uključenih u program.

Evropska unija će sa ukupno tri miliona evra kroz nabavku opreme i uvođenje usluga podržati preduzeća koja su registrovana između 1. januara 2016. i 31. decembra 2020. godine i bave se proizvodnjom ili pružanjem usluga koje obuhvataju informacione tehnologije, arhitektonske i inženjerske delatnosti, zdravstvenu i socijalnu zaštitu, usluge vezane za turizam, održavanje i popravke.

„U saradnji sa Evropskom unijom mi kontinuirano radimo na ekonomskom razvoju i smanjivanju regionalnih nejednakosti u zemlji, a mala i srednja preduzeća su kičma razvoja srpske ekonomije. Ova konkretna podrška EU doprineće unapređenju proizvodnje i tržišnog potencijala preduzeća, otvaranju novih radnih mesta, kao i većoj otpornosti od negativnog uticaja pandemije ali i aktuelne geoekonomske krize”, rekla je Jadranka Joksimović, ministar za evropske integracije.

„Evropska unija na ovaj način pruža podršku razvoju i konkurentnosti sektora mikro i malih preduzeća koji predstavlja osnov zdrave i održive ekonomije i direktno doprinosi otvaranju novih radnih mesta. Kao i do sada podržaćemo dobre poslovne ideje kako bi srpska privreda bila spremna za evropsko tržište, ” rekao je ambasador Emanuele Žiofre, šef Delegacije Evropske unije u Srbiji.

Od ukupnog budžeta, dva miliona evra su namenjena za podršku proizvodnim preduzećima a milion evra će biti utrošeno za pomoć onim malim biznisima koje se bave uslužnim delatnostima. Visina podrške po pojedinačnom projektu za preduzeća registrovana za proizvodnu delatnost iznosi od 10.000 do 40.000 evra, a za preduzeća registrovana za pružanje usluga od 10.000 do 30.000 evra. U oba slučaja obavezno je minimalno sufinasiranje od 20 posto vrednosti projekta odnosno 15 posto za preduzeća iz opština koje su u četvrtoj kategoriji razvijenosti.^[2]

„Kako bi pozitivan uticaj na lokalne zajednice bio još veći, u okviru pojedinačnih projekata preduzetnici i preduzeća su u obavezi da osmisle i sprovedu društveno-odgovorne aktivnosti i tako pruže podršku svojim sugrađanima, ranjivim grupama, deci, sportskim klubovima, ili doprinesu zaštiti životne sredine,” rekla je Olivera Kostić, menadžerka EU PRO Plus programa.

Poziv je otvoren do 30. juna 2022. godine, a više informacija o uslovima poziva, kriterijumima za izbor korisnika, načinu konkurisanja kao i dokumentacija za prijavljivanje dostupne su na internet stranici EU PRO Plus Programa: Javni poziv za predloge projekata za nabavku opreme i uvođenje usluga za preduzetnike, mikro i mala preduzeća.

Aktivnosti EU PRO Plus programa koji doprinosi ravnomernijem društveno-ekonomskom razvoju Srbije, Evropska unija podržava sa 40 miliona evra. Program, čiju realizaciju vodi Ministarstvo za evropske integracije, ima za cilj da doprinese poboljšanom upravljanju teritorijalnim razvojem, ekonomskom rastu i unapređenju socijalne infrastrukture i kohezije u 99 jedinica lokalne samouprave, u dva regiona: Regionu Šumadije i zapadne Srbije i Regionu južne i istočne Srbije. Aktivnosti na terenu sprovodi UNOPS.

JKP ’’Ivanjica’’, sa još dvadeset javnih komunalnih preduzeća iz Srbije, učesnik je projekta „EU podrška reformama u sektoru voda“. Memorandum o razumevanju, koji definiše uloge prava i obaveze sporazumnih strana tokom trajanja projekta potpisali su u Privrenoj komori Srbije direktor JKP ‘’Ivnjica’’, Aleksandar Mitrović i predsednik opštine, Momčilo Mitrović.

Cilj projekta je podrška Srbiji u oblasti reforme vodnih usluga, u cilju povećanja efikasnosti u sektoru pružanja vodnih usluga, sa posebnim akcentom na sprovođenju principa povrata toškova.

U okviru prve komponente projekta treba da se proceni stanje u oblasti pružanja vodnih usluga te sačini predlog za povećanje efikasnosti u toj oblast, što znači poboljšan sistem komunalnih usluga, razvijen model za izdvajanje vodnih od drugih komunalnih usluga te razvijeni modeli za unapređivanje poslovanja.

Cilj druge komponente je da omogući podršku u sprovođenju revidiranih zahteva za povrat troškova i uspostavljanje regulatornog sistema vodnih tarifa koji obuhvata razvijenu tarifnu metodologiju i sistem naplate te razvijen model za uspostavljanje i jačanje kapaciteta u pogledu uvođenja Regulatornog tela.

Projekat finansira Evropska unija preko Ministarstva finansija i konzorcijuma firmi na čelu sa „Eptisa Servicios de Ingenieria S.L.“

Evropska unija je opredelila još deset miliona evra bespovratnih sredstava za oporavak od posledica kovida 19 koja će biti realizovana kroz EU PRO Plus program. Sporazum o dodatnoj pomoći, koja će biti usmerena na podršku lokalnim samoupravama i malim privrednicima da umanje posledice kovida 19, kao i na podršku zdravstvenom sistemu, potpisali su danas u Beogradu ministar za evropske integracije Jadranka Joksimović i šef Delegacije Evropske unije (EU) u Srbiji, ambasador Emanuele Žiofre na sastanku Upravnog odbora EU PRO Plus programa.

„Jedan od najznačajnijih aspekata evropskih integracija je ravnomerni regionalni razvoj i mi zajedno sa Evropskom unijom i partnerima iz UNOPS-a poslednjih godina sprovodimo projekte lokalnog razvoja koji doprinose jačanju lokalnih samouprava i daju konkretne rezultate”, rekla je Jadranka Joksimović, ministar za evropske integracije.

„Dodatnih deset miliona evra namenjeni su za unapređenje i jačanje otpornosti i za saniranje posledica pandemije kovida19 na niovu lokalnih samouprava ali i u sektoru malih i srednjih preduzeća, koja su kičma naše privrede,” dodala je Joksimović.

Uz privredu, podrška će biti pružena i ugroženim grupama kako bi se postigao i inkluzivni rast.

„Težimo da uposlimo sve kapacitete i da svako dobije šansu da doprinese ne samo reformama već i ličnom napretku, boljem životnom standardu, a samim tim i lokalnoj zajednici i celoj zemlji. A evropske integracije su pravi instrument za postizanje takvih rezultata”, naglasila je ministar Joksimović i dodala da je suština programa EU PRO Plus da se dopre do svakog građanina bez obzira u kom delu zemlje živi.

„Današnje potpisivanje je jasan znak da Evropska Unija ostaje posvećena podršci Srbiji ne samo u sprečavanju kovida 19, već i u pomoći zemlji u oporavku od posledica. Dodatak od deset miliona evra prvobitnom budžetu Programa od 30 miliona evra je odličan primer agilnosti Evropske komisije i snažnog partnerstva između Delegacije EU i Ministarstva za evropske integracije koji udružuju napore da odgovore na prioritetne potrebe Srbije”, rekao je šef Delegacije Evropske unije (EU) u Srbiji, ambasador Emanuele Žiofre.

„EU kroz EU PRO Plus takođe potvrđuje svoju kontinuiranu podršku lokalnom razvoju u Srbiji, doprinoseći smanjenju razlika među lokalnim samoupravama kroz bolje upravljanje razvojem i podsticanje ekonomskog rasta, kao i jačanje socijalne infrastrukture i socijalne kohezije”, rekao je Žiofre.

Ambasador je takođe istakao i važnost teritorijalnog pristupa razvoju, koji se u EU pokazao kao uspešan u obezbeđivanju ravnomernog razvoja, a koji će u Srbiji biti pilotiran kroz EU PRO Plus program u cilju sveobuhvatnog društveno-ekonomskog razvoja.

Ministar Joksimović i ambasador Žiofre su takođe najavili i tri javna poziva EU PRO Plus programa, ukupne vrednosti 4,5 miliona evra, putem kojih će EU podržati razvoj lokalne infrastrukture, konkurentnosti malih i srednjih preduzeća kao i unapređenje socijalnih usluga u 99 lokalnih samouprava u dva regiona Šumadije i zapadne Srbije i Južne i istočne Srbije.

Oni su pozvali sve partnere sa lokalnog nivoa, lokalne samouprave, organizacije za podršku poslovanju i civilno društvo da prate javne pozive i da sa dobrim i konkretnim projekatima apliciraju za bespovratna sredstva.

Gradovi i opštine mogu da konkurišu na Javni poziv za unapređenje lokalne infrastrukture sa projektima koji će doprineti boljem životu stanovništa kroz unapređenje javnih infrastrukturnih objekata, uključujući i obnovu i izgradnju obrazovnih, zdravstvenih i ustanova socijalne zaštite, sportskih i objekata kulture, unapređenje komunalnih usluga sa posebnom pažnjom usmerenom na ugrožene grupe. Poziv čiji je ukupan budžet 3,4 miliona evra otvoren je do 31. januara 2022. godine.

Takođe, organizacije za podršku poslovanju, kao što su regionalne razvojne agencije, biznis inkubatori, naučno-tehnološki parkovi, klasteri, poslovna udruženja, privredne komore, kao i istraživačke i visokoškolske ustanove mogu da se prijave na javni poziv  usmeren na unapređenje konkurentnosti i održivosti poslovanja malih i srednjih preduzeća i preduzetnika i preduzetnica u Šumadiji, zapadnoj, južnoj i istočnoj Srbiji. Evropska unija je za ovaj poziv, otvoren do 2. februara 2022. godine opredelila 500.000 evra.

Treći poziv namenjen civilnom društvu koji će za cilj imati unapređenje socijalne zaštite na teritoriju koju pokriva EU PRO Plus biće objavljen u januaru 2022. godine.

Kancelarija za mlade opštine Ivanjica i udruženje FORCA Požega partnerski realizuju projekat “Putuj svetom a ne netom – Putovanje za znanje“

Uprkos činjenici da međunarodni programi mobilnosti mladih u Srbiji započinju još 2011. godine (Tempus III program) i dalje je veliki broj mladih, pre svega srednjoškolaca neinformisan o ovim programima (82% ne zna koje mogućnosti za mlade pruža Erazmus + program). Neinformisanost mladih za posledicu ima da mladi imaju strah od učestvovanja u ovim programima koji se ogleda u nedostatku samopouzdanja prilikom komuniacije na engleskom jeziku, pitanja „kako ću se snaći, uklopiti sa mladima iz drugih država, kako to uopše izgleda” i slično. Kao i mladi, roditelji su takođe neinformisani o ovim programima i o aspektima bezbednosti i zdravlja tokom realizacije programa što njih najviše i interesuje. Iako su ovi programi besplatni za učesnike a putni troškovi se refundiraju nakon završetka programa mladi neretko imaju problem da predfinansiraju putovanje na ove programe (od 250 do 350 eura u proseku je potrebno da bi se otputovalo).

Ovaj predlog projekta je koncipiran tako da njegove aktivnosti direktno utiču na rešavanje/ublažavanje navedenih problema. Detaljnim iformisanjem mladih o postojećim EU programima za mobilnost mladi počinju da razmišljaju o angažovanju na nekome od njih, informišu se i sami o njima.

Postoji  zajednička potreba da se menjaju okolnosti, da se unapredi postojeći sistemski okvir u ovoj oblasti i zajednički je zaključak da treba sprovesti niz aktivnosti, mera i kampanja usmerenih ka donosiocima odluka da konkretnim izmenama planova rada unaprede lokalne politike i stvore okvir koji će uticati na promene navedenih okolnosti.

Ciljevi projekta su:

-Unapređena mobilnost mladih,  obim međunarodne saradnje mladih   i podrška mladima sa lošim socioekonomskim statusom  sa teritorije opštine Ivanjica;

-Poboljšani ekonomski kulturni i administrativni preduslovi za mobilnost mladih sa teritorije opštine Ivanjica;

-Obezbeđeni preduslovi za  veće učešće mladih  i unapređenje međunarodne saradnje mladih;

-Povećan stepen informisanosti  mladih o postojećim progamima  mobilnosti mladih i nastavnog osoblja . Dopunom postojećih LAPova  obezbediće se da Lokalne samouprave mobilnost tretiraju kao  važan segment obrazovanja obezbeđujući mu institucionalnu podršku.

Projekat traje do kraja avgusta 2022. godine i realizovaće se na teritoriji opštine Ivanjica.

Projekat se realizuje u okviru programa Partnerske inicijative organizacija građanskog društva (OGD) i jedinica lokalne samouprave (JLS)- “Zajedno za aktivno građansko društvo –ACT”

Ovaj program finansira Vlada Švajcarske, a sprovode švajcarska organizacija Helvetas Swiss Intercooperation u konzorcijumu sa udruženjem Građanske inicijative.

U prethodnom periodu potpisan je ugovor o saradnji i zajedničkoj realizaciji aktivnosti na projektu između Opštine Ivanjica-Kancelarije za mlade, Udruženja Forca iz Požege i donatora.

Takođe, realizovan je uvodni sastanak na projektu  na kojem je projektni tim pripremio neophodne uslove za neometanu realizaciju projektnih aktivnosti. Izvršena je podela projektnih zadataka, definisan detaljni plan aktivnosti, izrađena medijska strategija i pripremljeni svi neophodni preduslovi za pravilnu realizaciju vremenskog plana projekta.

​O aktivnostima u narednom periodu javnost će biti blagovremeno obaveštena.

Kako bi obezbedili adekvatnu prevenciju i bili spremniji da efikasno reaguju u slučaju katastrofa, 18 gradova i opština ( među kojima je i Ivanjica) iz sliva Zapadne Morave, koji je posebno izložen riziku od poplava, zemljotresa i klizišta, potpisalo je danas Sporazum o međuopštinskoj saradnji. Ovo je svečano potpisivanje Sporazuma nakon čega će uslediti i verifikacija ugovora koji prethodno moraju proći skupsštinsku procedure.

Ovako su jedinice lokalne samouprave ujedno formirale zajedničku službu za poslove civilne zaštite, koja će koordinirati merama prevencije i sistemom ranog upozoravanja i reagovanja na teritoriji celog sliva, na kojoj živi 800.000 građana. Sedište zajedničke službe za poslove civilne zaštite biće u Kruševcu, u okviru lokalne samouprave, a njen rad će finansirati sve opštine u slivu Zapadne Morave.

Potpisivanje Sporazuma o međuopštinskoj saradnji i formiranje zajedničke službe za poslove civilne zaštite podržali su Delegacija Evropske unije u Srbiji, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, Ministarstvo za evropske integracije, Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima i Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u Srbiji.

Nakon svečanog potpisivanja Sporazuma o međuopštinskoj saradnji, održana je i zajednička vežba jedinica civilne zaštite sliva Zapadne Morave i Gorske službe spašavanja (GSS). U okviru projekta „EU za Srbiju otpornu na katastrofe”, koji sprovodi UNDP, predviđena je nabavka opreme i vozila za jedinice civilne zaštite i GSS, opremanje trening centra i održavanje obuka. Ukupna vrednost ove donacije Evropske unije je 1.2 miliona evra.

Zatvaranjem velikih privrednih giganata poput Industrije tepiha, fabrike košulja “Javor“ i drvnoprerađivačke industrije “ŠPIK“ , koji su upošljavali blizu 12 000 radnika, Ivanjica je postala privredno mrtav grad. Na evidenciji tržišta rada našlo se oko 6 000 ljudi bez mogućnosti zaposlenja pa su mnogi odlučili da započnu sopstveni biznis. Pospešivanje privredne proizvodnje u potpunosti je prevazilazilo okvire lokalnog budžeta pa su ključnu ulogu u razvoju, sada već uspešnih, malih i srednjih preduzeća imale donacije Vlade Republike Švajcarske koje su preko Evropskog Progresa i EU PRO Programa  implementirane na području ivanjičke opštine.

U prethodnih pet godina deset firmi iz Ivanjice dobilo je potrebnu opremu (mašine) u vrednosti preko 150 000 eura što je uticalo na proširenje obima posla i upošljavanje 50 novih radnika.

U početku, male radionice sa jednom do dve mašine i isto toliko radnika, naslonjene isključivo na entuzijazam i želju za napretkom, zahvaljujući sredstvima EU danas su ozbiljna preduzeća i zamajac privrednog razvoja Ivanjice.

Ravnomerni društveno-ekonomskI razvoj Srbije, Evropska unija podržava kontinuirano, već pola decenije, kroz programe koji za cilj imaju veću konkurentnost mikro i malih preduzeća, poboljšanje poslovnog okruženja i unapređenje socijalne kohezije u 99 jedinica lokalne samouprave, dva regiona: Šumadije i zapadne Srbije i Regionu južne i istočne Srbije. Aktivnosti na terenu sprovodi Kancelarija Ujedinjenih nacija za projektne usluge (UNOPS).

Razvojni program EU PRO je uz podršku Evropske unije otvorio nagradni likovni konkurs za učenike i učenice srednjih škola i gimnazija iz 99 gradova i opština sa temom „Solidarnost nas spaja“ kako bi mladi sagledali svet oko sebe u godini pandemije korona virusa. 

Ova tema treba posebno da podstakne mlade da prepoznaju značaj solidarnosti i predstave ono što je pandemija pokazala – da su pred problemima svi jednaki kao i da se isti lakše prevazilaze zajedničkim angažovanjem celog društva. Đaci kroz likovni izraz treba da prikažu kako se svet i njihovo neposredno okruženje promenilo u doba pandemije, da istaknu primere solidarnosti i podrške koje je pandemija podstakla kao i ko je u njihovim zajednicama bio najviše pogođen novim okolnostima. 

Putem ovoga konkursa, koji se tradicionalno organizuje četrnaesti put, Evropska unija pored motivisanja mladih da budu aktivni i razmišljaju o važnim društvenim temama, podstiče i njihovu kreativnost i nagrađuje talentovane đake ali i škole koje su posebno angažovane u kreativnom radu sa mladima.

Novina ove godine je što će đaci kao i šira javnost moći da glasaju onlajn putem zvanične internet prezentacije programa EU PRO i tako odaberu svojih 12 favorita iz sužene konkurencije od 20 radova koju će prethodno odabrati interni žiri. Onlajn glasanje će biti otvoreno nakon zatvaranja konkursa i trajaće pet dana. Glas publike učestvovaće kao peti član žirija, nakon čega će članovi žirija napraviti izbor od 12 najboljih radova koji će se naći stranicama kalendara EU PRO-a za 2021. godinu, dok će autori i autorke biti nagrađeni laptop i tablet računarima i mobilnim telefonima. 

Kao i prethodnih godina pozivamo škole da organizuju interna školska takmičenja na kojima će izabrati radove za učešće na konkursu, a škola koja se pokaže kao najbolja u angažovanju i organizaciji dobiće kao nagradu laptop i projektor.

Konkurs je otvoren do 15. novembra 2020. godine, a proglašenje pobednika, dodela nagrada i promocija kalendara biće organizovani u decembru u skladu sa epidemiološkom situacijom.

Propozicije učešća na likovnom konkursu mogu se naći na internet stranici EU PRO-a: Propozicije likovnog konkursa za kalendar EU PRO-a za 2021. 

Predsednik opštine Ivanjica, Momčilo Mitrović, direktor JKP ‘’Ivanjica’’, Aleksandar Mitrović i načelnik Odeljenja za urbanizam,Miljko Glavinić, prisustvovali su sastanku povodom početka pripreme projektno-tehničke dokumentacije za projekat Regionalni sistem za prečišćavanje otpadnih voda za Zlatiborski i Moravički okrug koji je na inicijativu Ministarstva za evropske integracije, održati u Užicu.

Predstavnici Ministarstva za evropske integracije, pomoćnik ministra Dušan Čarkić i Aleksandra Radinović su na današnjem sastanku u Užicu predsednike opština, Arilje, Požega, Ivanjica i Kosjerić i gradonačelnicu grada Užica, obavestili da su obezbeđeni uslovi, odnosno neophodna sredstva, za nastavak aktivnosti na pripremi dokumentacije za projekat Regionalnog sistema za prečišćavanje otpadnih voda za Zlatiborski i Moravički okrug.

Kada je reč o ovom projektu, u prethodnom periodu urađena je Prethodna studija opravdanosti za projekat regionalnog prečišćavanja otpadnih voda za lokalne samouprave Užice, Požega, Kosjerić, Arilje i Ivanjica. Analizirane su četiri varijante od decentralizovanog do potpuno centralizovanog sistema. U razmatranje za realizaciju ušle su dve, prva po kojoj bi četiri opštine: Užice, Požega, Ivanjica i Arilje imale centralno postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda, a Kosjerić svoje lokalno, i druga varijanta, gde bi tri lokalne samouprave: Užice, Požega i Arilje bile priključene na regionalno postrojenje, dok bi u tom slučaju, Ivanjica i Kosjerić imale zasebna postrojenja. Studija izvodljivosti daće konačnu odluku koja varijanta će biti odabrana kao optimalnija.
Vrednost cele investicije rešavanja otpadnih voda u ovih pet lokalnih samouprava je oko 69 miliona evra. Projekat obuhvata proširenje sistema za prikupljanje otpadnih voda u okviru svake od navedenih lokalnih samouprava (sekundarnu mrežu) zatim izgradnju glavnog kolektora do postrojenja i izradu samog postrojenja, bilo da je to lokalno ili regionalno postrojenje.

Prvih četrdeset od ukupno 100 monitora namenjenih za intenzivnu negu, koji su nabavljeni sredstvima Evropske unije i Kraljevine Norveške, stiglo je u Srbiju i biće isporučeno zdravstvenim ustanovama kao dopuna postojećoj opremi u jedinicama poluintenzivnog i intenzivnog lečenja i nege. Takođe, uz podršku EU i Norveške, Srbija će dobiti i 50 aparata za anesteziju koji uključuju respiratorni monitoring i sveobuhvatno praćenje vitalnih parametara. Tri ovakva aparata su već isporučena, deset uređaja stiže sutra, a tokom prve nedelje maja očekuje se preostalih 37 komada. Vrednost ove opreme iznosi 3,2 miliona evra.

„Izuzetno smo zahvalni našim prijateljima iz Norveške i Evropske unije, koji su pokazali veliku želju da nam pomognu, a ova oprema je izuzetno važna, naročito zbog drugog talasa za koji se pripremamo. Zahvaljujući ovoj opremi imaćemo mnogo više kreveta intenzivne nege po čemu će se meriti kapacitet našeg zdravstvenog sistema, naročito za lečenje plućnih i kardiovaskularnih bolesti. Ova oprema neće ostati samo u većim gradovima, već ćemo je uputiti svuda po Srbiji gde je potrebno, tako da ljudi ne zavise od toga da li će moći da budu transportovani u Beograd”, rekao je predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić prilikom obilaska dela prispele medicinske opreme u magacinu kompanije Milšped u Krenješevcima odakle se oprema u skladu sa procenama i potrebama Ministarstva zdravlja transportuje u zdravstvene ustanove u zemlji.

U Srbiju bi tokom prve polovine maja trebalo da stigne i 70 respiratora potrebnih pri kritičnom zbrinjavanju pacijenata pozitivnih na Covid-19. Ukupna vrednost ovih uređaja, od kojih je EU finansirala nabavku 50, a Kraljevina Norveška 20 komada, iznosi 1,3 miliona evra.

Kraljevina Norveška je na početku krize opredelila sredstva za hitnu pomoć u borbi protiv korona virusa.

„Naša solidarnost sa Srbijom ima duboke korene u dugom prijateljstvu dva naroda, pa mi je izuzetno drago što možemo da pomognemo u suzbijanju krize kroz unapređenje kapaciteta jedinica za intenzivnu negu. Ovaj dan čekali smo nestrpljivo, jer kašnjenja su bila uzrokovana veoma teškim uslovima na međunarodnom tržištu sofisticirane medicinske opreme. Ali, svi ovi vredni uređaji koji su pristigli i koji će stići u Srbiju na narednim danima, značajno će unaprediti kapacitete za lečenje obolelih u Srbiji, a Norveška je spremna da doprinese i dugoročnim merama”, rekao je norveški ambasador u Srbiji Jorn Eugen Jelsta.

Evropska unija je, u okviru svog „globalnog odgovora“ na borbu protiv aktuelne pandemije, vrednog 15,6 milijardi evra, opredelila incijalnu podršku Srbiji od 93 miliona evra, a jedan deo te pomoći od skoro pet miliona evra podrazumeva upravo nabavku ove neophodne medicinske opreme.

„Od početka krize, Evropska unija neprestano je radila u duhu solidarnosti i saradnje da odgovori na zahtev Srbije i nabavi i isporuči važnu medicinsku opremu za zdravstvene institucije. Odmah smo izdvojili 93 miliona evra, od kojih je 15 miliona odmah upotrebljeno za nabavku i transport najurgentnije medicinske opreme, koja svakodnevno stiže u Srbiju. Zato mi je izuzetno drago jer danas sa predsednikom prisustvujem isporuci dodatnih medicinskih uređaja. Dok pružamo pomoć u ovoj kritičnoj fazi, nastavljamo da ojačavamo zdravstveni sistem u Srbiji. Ova oprema biće veoma korisna u budućnosti, a Evropska unija ostaje i dalje uz Srbiju i njen narod“, rekao je ambasador Sem Fabrici, šef Delegacije Evropske unije u Srbiji.

Svu medicinsku opremu koju su donirale Evropska unija i Norveška, pre svega respiratori, monitori za praćenje vitalnih funkcija pacijenata, kao i aparati za anesteziju i potpornu respiratornu terapiju,  predviđeni su za kraću ili dužu respiratornu podršku kod pacijenata koji pate od akutnog respiratornog distresa, spazma ili opstrukcije pa ova podrška zdravstvenom sistemu u Srbiji doprinosi ne samo u suzbijanju virusa Covid-19 već u njegovom sveobuhvatnom i redovnom funkcionisanju.

Nabavku ove medicinske opreme sprovodi Kancelarija Ujedinjenih nacija za projektne usluge – UNOPS, koja je globalno pokrenula mehanizam za hitne nabavke. Predsednik Srbije i ambasadori Fabrici i Jelsta zahvalili su se UNOPS-u na pouzdanom partnerstvu i istrajnosti u procesu nabavke medicinske opreme u izazovnim trenucima na nestabilnom međunarodnom tržištu.