Zatvaranjem velikih privrednih giganata poput Industrije tepiha, fabrike košulja “Javor“ i drvnoprerađivačke industrije “ŠPIK“ , koji su upošljavali blizu 12 000 radnika, Ivanjica je postala privredno mrtav grad. Na evidenciji tržišta rada našlo se oko 6 000 ljudi bez mogućnosti zaposlenja pa su mnogi odlučili da započnu sopstveni biznis. Pospešivanje privredne proizvodnje u potpunosti je prevazilazilo okvire lokalnog budžeta pa su ključnu ulogu u razvoju, sada već uspešnih, malih i srednjih preduzeća imale donacije Vlade Republike Švajcarske koje su preko Evropskog Progresa i EU PRO Programa  implementirane na području ivanjičke opštine.

U prethodnih pet godina deset firmi iz Ivanjice dobilo je potrebnu opremu (mašine) u vrednosti preko 150 000 eura što je uticalo na proširenje obima posla i upošljavanje 50 novih radnika.

U početku, male radionice sa jednom do dve mašine i isto toliko radnika, naslonjene isključivo na entuzijazam i želju za napretkom, zahvaljujući sredstvima EU danas su ozbiljna preduzeća i zamajac privrednog razvoja Ivanjice.

Ravnomerni društveno-ekonomskI razvoj Srbije, Evropska unija podržava kontinuirano, već pola decenije, kroz programe koji za cilj imaju veću konkurentnost mikro i malih preduzeća, poboljšanje poslovnog okruženja i unapređenje socijalne kohezije u 99 jedinica lokalne samouprave, dva regiona: Šumadije i zapadne Srbije i Regionu južne i istočne Srbije. Aktivnosti na terenu sprovodi Kancelarija Ujedinjenih nacija za projektne usluge (UNOPS).

Evropska unija (EU) je opredelila 4,5 miliona evra za podršku preduzetnicima, mikro i malim preduzećima, najavljeno je u Aranđelovcu prilikom zvaničnog predstavljanja novog programa EU za lokalni razvoj – EU PRO, koji ima za cilj da doprinese sveukupnom privrednom i društvenom razvoju 99 lokalnih samouprava u regionu Šumadije i zapadne Srbije i regionu južne i istočne Srbije. 

Javni poziv koji je objavio EU PRO za podršku mikro i malim preduzećima otvoren je do 6. jula 2018. godine, a pravo učešća imaju preduzetnice i preduzetnici, mikro i mala preduzeća registrovana u  99 opština i gradova uključenih u program, koja se bave proizvodnjom ili pružaju IT usluge, a osnovana su između 1. januara 2013. i 31. decembra 2017. godine.

Ministarka za evropske integracije, Jadranka Joksimović, je na predstavljanju programa EU PRO rekla da Srbija kao zemlja kandidat godišnje dobija oko 200 miliona evra bespovratne pomoći i dodala da su evrointegracije spoljnopolitička orijentacija Srbije, koje su zemlji dale stabilnost, donela nove investicije, bolji imidž, a samim tim i uticaj u međunarodnim odnosima, studentske programe, brojne donacije, razvojnu pomoć, te IPA fondove.

-Očekujem da i vi kao predstavnici opština radite na pripremi dobrih projekata, ali da i promovišete i podižete vidljivost u vašim lokalnim samouprava koliko smo zaista novca dobili od EU. – navela je ministarka Joksimović i dodala da lokalni ekonomski razvoj znači i pomoć za osnivanje malih i srednjih preduzeća, kao i podršku već osnovanim kroz nabavku opreme.

Pozivajući lokalne samouprave i predstavnike malog biznisa da aktivno učestvuju u realizaciji programa EU PRO, šef Delegacije EU, ambasador Sem Fabrici je rekao da će se kroz ovaj program koji obuhvata 99 od 174 lokalne samoprave u Srbiji ulagati u infrastrukturu i doprineti unapređenju ukupnog poslovnog okruženja i konkurentnosti lokalne privrede.

-Mikro i mala preduzeća su osnova evropske i srpske ekonomije, imaju vodeću ulogu u otvaranju novih radnih mesta i ostvarivanju privrednog rasta, i poziv koji smo danas objavili vredan 4,5 miliona evra namenjen je upravo njima kako bi unapredili svoje poslovanje, ali i bili društveno odgovorni prema svojim zajednicama. – rekao je šef Delegacije EU.

Ambasador Fabrici je podsetio da je Evropska unija prvi trgovinski partner Srbije, te da je u prethodne tri godine, izvoz iz Srbije utrostručen, trgovinska razmena je 64 odsto, a 78 odsto stranih investicija dolazi iz EU, ističući da je u proteklih 10 godina EU uložila u Srbiji tri milijarde evra bespovratne pomoći.

-Kroz realizaciju projekata, lokalne samouprave će imati priliku da unaprede znanja i veštine koja će im koristiti pri sprovođenju budućih projekata koje finansiraju donatori, prvenstveno Evropska unija.- rekao je Grem Tindal, menadžer programa EU PRO, ističući da jačanje lokalnih samouprava predstavlja važan segment ukupnog ekonomskog razvoja zemlje.

Predstavljanju programa EU PRO prisustvovali su predstavnici 99 lokalnih samouprava, kao i predstavnici zemalja EU, među njima i ambasadori Mađarske, Poljske, Austrije, Belgije, Hrvatske, Kipra, Nemačke, Slovačke, Rumunije, Italije u Srbiji.

Oni su imali priliku da u Aranđelovcu posete Sajam EU projekata na kome je predstavljen deo dosadašnje podrške Evropske unije Srbiji kao i aktivnosti koje sprovode Ministarstvo za evropske integracije, Evropska investiciona banka i EU Info centar. Predstavljeni su uspešni primeri podrške preduzetništvu, malim i srednjim preduzećima, koji su realizovani kroz različite EU programe kao što je COSME, programe koje realizuje Privredna komora Srbije – Erasmus Program za mlade preduzetnike, Horizont 2020, Evropska mreža preduzetništva, zatim projekti Fonda za inovacionu delatnost i nedavno završenog programa Evropski PROGRES.

Aktivnosti EU PRO-a, programa  koji doprinosi ravnomernijem društveno-ekonomskom razvoju Srbije, Evropska unija podržava sa ukupno 25 miliona evra. Program ima za cilj da doprinese povećanju konkurentnosti mikro i malih preduzeća, poboljšanju poslovnog okruženja i unapređenju socijalne kohezije u 99 jedinica lokalne samouprave, u dva regiona: Regionu Šumadije i zapadne Srbije i Regionu južne i istočne Srbije. Aktivnosti na terenu sprovodi Kancelarija Ujedinjenih nacija za projektne usluge (UNOPS).

Otvaranje 700 novih radnih mesta i 96 novih preduzeća, doprinos privlačenju investicija za ekonomske i socijalne projekte čija vrednost trenutno premašuje deset miliona evra, i unapređenje socijalne uključenosti kroz poboljšanje društvenog i ekonomskog položaja više od 9.000 ljudi iz ranjivih grupa, samo su neki od rezultata koje je tokom tri godine rada razvojni program Evropski PROGRES ostvario u saradnji sa 34 lokalne samouprave jugoistočne i jugozapadne Srbije uz finansijsku podršku Evropske unije (EU) i  vlada Švajcarske i Srbije.

• Partnerstvo Srbije i EU mnogo je više od političkog procesa pridruživanja, otvaranja i zatvaranja poglavlja kako se to najčešće doživljava. To je duboka i snažna saradnja kroz koju EU podržava sveobuhvatni drušveni, ekonomski i politički razvoj Srbije.– rekla je predsednica Vlade Republike Srbije, Ana Brnabić na završnom događaju ovog razvojnog programa koji je održan danas u Beogradu.  Ona se zahvalila poreskim obevznicima EU i Vlade Švajcarske koji su izvdojili sredstva za implementiranje projekata u 34 lokalne samouprave u Srbiji.

Ministarka za evropske integracije, Jadranka Joksimović,  ocenila je da su pozitivni uticaji više od 250 sprovedenih projekata u domenu lokalne administracije, infrastrukture, konkurentnosti, i socijalne inkluzije već vidljivi, ističući da je  od 96 novoregistrovanih preduzeća najviše u vlasništvu žena i mladih koji su među teže zapošljivim grupama stanovništva, dok su neka postojeća preduzeća uz podršku programa povećala izvoz.

• Pokazali smo da naše lokalne samouprave umeju da koriste evropska sredstva a što je najvažnije taj uloženi novac je ostao u Srbiji na korist građana i građanki  i nijihovog boljeg života. Mislim da smo pokazali i odgovornost i spremnost za učenje i zajedno sa ministarstvima, Delegacijom EU, Vladom Švajcarske, UNOPS-om ostvarili jedan dobar rezultat, a da ćemo u budućnosti biti spremni da koristimo još više novca.– rekla je ministarka Joksimović.

Važan je napredak koji su 31 od 34 programske opštine ostvarile u unapređenju konkurentnosti i to posebno u onim oblastima na kojima je bila usredsređena podrška donatora Evropskog PROGRESa – upravljanju finasijama, pripremi tehničke i planske dokumentacije, izdavanju građevinskih dozvola i pružanju opštinskih usluga stanovništvu i privredi.

• Ojačani kapaciteti opština u pripremi i sprovođenju projekata važni su u kontekstu raspoloživih evropskih fondova ali i u procesu pristupanja Srbije Evropskoj uniji jer će lokalne samouprave primenjivati 70 posto pravnih tekovina EU.– rekao je šef Delegacije EU u Srbiji, ambasador Sem Fabrici.                Kako je ambasador Fabrici rekao, EU je u proteklih 15 godina podržala više od 900 projekata sa ciljem da se unaprede uslovi života  u jugoistočnoj i jugozapadnoj Srbiji, i podsetio da je EU već sada glavni ekonomski partner, najveći donator i investitor u Srbiji, te da je Evropski PROGRES bio važan program jer je direktno uticao unapređenje života ljudi.
• EU ostaje posvećena podršci lokalnom razvoju, a novi program, EU PRO, koji počinje u u martu, obuhvatiće 99 lokalnih samouprava i ostaće fokusiran na  ekonomski razvoj.– rekao je Fabrici.

Ambasador Švajcarske u Srbiji Filip Ge je istakao da je kroz Evropski PROGRES direktnu korist imalo 273.000 ljudi, a da je u geografskom smislu program obuhvatio teritoriju sa milion stanovnika i stanovnica.

• Cilj Evropskog PROGRESa bio je da podstakne istinske društvene promene, što znači bolje uređene, bolje regulisane, ravnopravnije i inkluzivnije lokalne zajednice.– rekao je ambasador Ge dodajući da je Švajcarska preko programa prenela svoja znanja i iskustva iz dobrog upravljanja opštinama, ali tako da odgovaraju lokalnom kontekstu.
• Uspeh ovog programa je ostvaren zahvaljujući predanosti i naporima koje su pokazale lokalne vlasti, civilno društvo, privatni sektor i sami građani i građanke Srbie.– rekao je ambasador Švajcarske.

Kako je Ge rekao, oslanjajujući se na dobre rezultate Evropskog PROGRESa, švajcarska vlada će nastaviti podršku unapređenju lokalne uprave takođe u 99 opština kroz novi program, SWISS PRO, vredan preko šest million evra.

Grem Tindal, menadžer Kancelarije Ujedinjenih nacija za projektne usluge (UNOPS) u Srbiji koja je sprovodila Evropski PROGRES, rekao je da su rezultati sprovedenih projekata konkretni i vidljivi počevši od nabavke opreme za 93 nova preduzetnika i preduzetnice, podrške postojećim preduzećima da unaprede proizvodnju, do mera za unapređenje socijalne inkluzije preko 9.000 ljudi iz ranjivih grupa, uključujući 3.600 Roma i Romkinja. Dvadeset građevinskih projekata, vrednosti preko 2.6 miliona evra, značajno su doprineli unapređenju kvaliteta živora na jugu zemlje kroz izgradnju i rekonstrukciju obrazovnih, socijalnih i zdravstvenih ustanova, kao i poboljšanju komunalne infrastrukture.

Kao posebno važna istaknuta je podrška programa u izradi tehničke i planske dokumentacije koja je već je dala merljive rezultate – sedam od 40 projekata koji su pripremljeni dobili su sredstva za realizaciju u visini od 3,3 miliona evra, dok je 36 izrađenih planova detaljne regulacije do sada doprinelo investicijama od 6,5 miliona evra.

• Verujemo da su Evropski PROGRES i prethodni programi koje su finansirale EU i Vlada Švajcarske postavili temelje za nove investicije i razvojne projekte koji, ukoliko se realizuju, mogu stvarno pomoći opštinama jugoistočne i jugozapadne Srbije da uhvate korak sa razvijenim delovima zemlje.– zaključio je menadžer UNOPS-a Grem Tindal.

Da bi se to postiglo, kako je Tindal rekao, opštine treba da ulažu posebne napore u planiranje i pripremu projekata, razvojne politike treba da imaju kontinuitet, a politika bi trebalo da bude u službi razvoja, a ne obrnuto kako je to ponekad slučaj.

Kao primer dobre prakse na skupu je predstavljen projekat zaštite sliva reke Raške od poplava realizovan u Novom Pazaru, koji je prema rečima gradonačelnika Nihata Biševca doprineo boljoj zaštiti stanovništva i imovine od poplava.

• Projekat čiju realizaciju su EU i Vlada Švajcarske podržale sa 650.000 evra, podrazumevao je izgradnju 13 pregrada na deset pritoka reke Raške i pošumljavanje preko 200 hektara zemlje, a pokazao se kao efikasan tokom poplava 2014. i 2016. godine kada je  sprečeno izlivanje nabujalih reka i nanošenje štete stanovništvu i objektima pored reke.– rekao je gradonačelnik Novog Pazara.

Gradonačelnik Vranja Slobodan Milenković je predstavljajući projekat infrastrukturnog opremanja  Slobodne zone „Bunuševac“ istakao značaj dugoročnog i blagovremenog planiranja za ekonomski razvoj, privlačenje investicija i nova radna mesta.

• Izrađena tehnička i planska dokumentacija stvorila je uslove za dolazak velikih investitora, a daljim unapređenjem, izgradnjom vodovodne i kanalizacione mreže, i pristupne saobraćajnice, spremni smo za nova ulaganja.- rekao je gradonačelnik Vranja.

Aktivnosti Evropskog PROGRESa, programa koji je doprineo održivom razvoju južne i jugozapadne Srbije, Evropska unija i Vlada Švajcarske podržavale su sa ukupno 24,46 miliona evra. Program je imao za cilj da ojača lokalnu administraciju, stvori povoljnije okruženje za razvoj infrastrukture i privrede kao i poboljšanje sprovođenja politika u oblasti socijalne inkluzije. Aktivnosti na terenu je sprovodila Kancelarija Ujedinjenih nacija za projektne usluge (UNOPS).

Opštine koje su učestvovali u programu – Novi Pazar, Ivanjica, Nova Varoš, Priboj, Prijepolje, Raška, Sjenica i Tutin na jugozapadu Srbije, kao i Prokuplje, Blace, Žitorađa, Kuršumlija, Leskovac, Bojnik, Vlasotince, Lebane, Medveđa, Crna Trava, Vranje, Bosilegrad, Bujanovac, Vladičin Han, Preševo, Surdulica, Trgovište, Brus, Aleksinac, Gadžin Han, Doljevac, Merošina, Svrljig, Babušnica, Bela Palanka i Knjaževac na jugoistoku zemlje.

Strateški razvoj Parka prirode „Golija“ koji podrazumeva očuvanje prirodnog i kulturnog blaga ali i ekonomski napredak ovog područja kako bi lokalno stanovništvo živelo bolje je zajednički cllj svih zainteresovanih strana, poručeno je sa okruglog stola, organizovanog u okviru projekta „Golija – prelaz od planiranja ka razvoju“, koji se juče i danas održava u Kraljevu.

Ovaj projekat, koji je iniciralo Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija Vlade Republike Srbije, a najvećim delom, u vrednosti od 300.000 evra, finansijski podržavaju Evropska unija i Vlada Švajcarske preko razvojnog programa Evropski PROGRES, ima za cilj da stvori uslove za održivi razvoj Parka prirode „Golija“. Pored definisanja modela opšteg upravljanja razvojem koji će biti izrađen u skladu sa nacionalnim okvirom i lokalnim kontekstom, projekat podrazumeva i izradu nedostajuće planske dokumentacije za izgradnju ključnih infrastrukturnih koridora neophodnih za razvoj Golije.

• Danas trendovi na globalnom nivou pokazuju kako su destinacije sa očuvanom prirodom važne i mi treba da iskoristimo taj trend, te da uz poštovanje i očuvanje životne sredine i valorizaciju svih prirodnih i kulturno-istorijskih znamenitosti razvijemo našu Goliju u pravom pravcu“, rekao je Miroslav Knežević, državni sekretar Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija koje učestvuje u realizaciji projekta sa 50.000 evra.

Zato je Ministarstvo u saradnji sa Evropskim PROGRES-om organizovalo tematske okrugle stolove i okupilo predstavnike ministarstava i lokalnih vlasti, institucija, privatnog i civilnog sektora, kao i pojedince da zajedno razmotre i definišu model upravljanja razvojem Parka prirode „Golija“ i Golijom kao turističkom destinacijom. Oko 60 učesnika i učesnica skupa u Kraljevu tokom dva dana diskutovaće o svim važnim segmentima razvoja Golije uključujući zaštitu životne sredine, očuvanje prirodnog i kulturnog nasleđa, ekonomske i turističke aspekte, kao i razvoj infrastrukture, što će doprineti da se sagledaju različita gledišta i nađu kvalitetna rešenja.

Ističući jedinstvenost Golije i njen veliki potencijal da u narednom periodu za lokalne samouprave i zajednice ostvari ekonomsku korist, Marko Vujačić, nacionalni menadžer programa Evropski PROGRES, posebno je naglasio da ceo proces definisanja pravaca razvoja Golije treba da prati principe dobrog upravljanja koji će osigurati očuvanje statusa Parka prirode. Vujačič je takođe naveo da je održivi razvoj nešto o čemu se mora voditi računa.

• Uz očuvanje i zaštitu životne sredine, za održivi razvoj bitna je praticipacija svih zaintersovanih strana i mi verujemo da svi oni kojih se Golja tiče treba da učestvuju u definisanju projekata, politika, i mera koje treba sprovoditi na razvoju ovog nacionalnog blaga“, rekao je Marko Vujačić. On je dodao da se takođe u obzir može uzeti dobra evropska praksa i iskustva u ovoj oblasti uz prilagođavanje lokalnom kontekstu.

Nacionalni menadžer Evropskog PROGRESa je rekao da iako se ovaj razvojni program nalazi u završnoj fazi sprovođenja, Kancelarija Ujedinjenih nacija za projektne usluge (UNOPS) koja implementira program pored svog mandata u oblasti infrastrukture, ima iskustvo i kapacitet da u narednom periodu nastavi saradnju sa svim akterima na ovom projektu.

• Drago mi je što smo svi prepoznali značaj razvoja Golije, a grad Kraljevo će biti ravnopravan partner na ovom projektu za koga smatramo da predstavlja početak dobre saradnje tokom koje će Golija preći od planiranja do razvoja i postati prepoznatljiva destinacija na mapi Srbije”, rekla je zamenica gradonačelnika Kraljeva, Marica Mijajlović.

Biljana Milutinović iz Osonice, jedna je od 48 žena sa područja jugozapadne i jugoistočne Srbije, koja je dobila podršku razvojnog programa Evropski PROGRES u našoj zemlji, za započinjanje sopstvenog posla. U okviru konkursa podrške ženskom preduzetništvu kroz dodelu bespovratne pomoći za pokretanje biznisa u vlasništvu žena, Biljana je dobila 12 konfekcijskih šivaćih mašina i jednu peglu.

Malu radnju je smestila u okviru porodične kuće u centru sela gde je nekada bila prodavnica mešovite robe i već šest meseci, polako ali sigurno zauzima svoje mesto u konfekcijskoj branši koja je prilično razvijena u ivanjičkoj opštini. Priznaje da na početku nije bilo lako, ali upornošću, tvrdi, svaki problem može da se prevažiđe.

• „Radila sam u konfekciji u Lukama godinu dana i nakon toga bila na evidenciji službe za zapošljavanje. Kada se pojavio ovaj konkurs odlučila sam da probam. Posrećilo mi se, uspešno sam prošla edukaciju u Ivanjici, a onda neophodne intervjue u Raški i Novom Pazaru, kaže Biljana za Info LIGU.

Milutinovićeva je dobitnica najvećeg granta od svih žena, vrednog 12.000 evra, a radnju je nazvala „Biteks tekstil“. Danas ovde radi šest radnica i sve su iz Osonice. Poslove još uvek obavljaju za druge firme sa ovog područja koje su već pozicionirane na tržištu. To donosi manji profit, ali su Biljanini planovi ambiciozni.

• „Trenutno radimo asortiman lake konfekcije i galanterije kao druga ruka, ali planiram u bliskoj budućnosti svoju proizvodnju i već vodim određene pregovore o tome. Radimo samo prvu smenu, ali će se i to nadam se uskoro promeniti angažovanjem više radnog osoblja. Uporna sam i posvećena poslu i mislim da je to osnovni ključ uspeha. Zadovoljna sam i ženama koje sam zaposlila, jer su sve iskusne i dobre radnice.

Jedna od njih je i Zagorka Milutinović koja je ovde od samog početka.

• „Veoma sam zadovoljna uslovima za rad ali i atmosferom na poslu. Blizu živim pa mi ne treba prevoz, a i gazdarica mi je dobra. Drago mi je što mi je pružena prilika da radim i što se ovakva preduzeća otvaraju i u našem selu. To će pomoći da bar deo mladih ovde ostane i opstane“, kaže Zagorka.

Biljana je zahvalna Evropskom PROGRESU, jer kako kaže, bez njih bi bilo teško započeti realizaciju poslovne ideje u koju se upustila. Moralnu podršku, veoma neophodnu, nesebično dobija od supruga i tri sina.

Njen primer trebalo bi da motiviše i ohrabri i druge nezaposlene žene, da krenu putem samozapošljavanja i osnivanja sopstvenih firmi.

Danas su zvanično počeli radovi na rekonstrukciji dela magistralnog cevovoda na potezu Lučka Reka – Javor, za koje su Evropska unija i Vlada Švajcarske preko razvojnog programa Evropski PROGRES opredelile 100.000 evra.

Radovi podrazumevaju zamenu azbestnih cevi u dužini od 1.130 metara, od crnjevskog mosta do fabrike “Špik – Fantoni”, čime će se rešiti najveći problem u snabdevanju vodom u ivanjičkoj opštini jer će se modernizacijom starog vodovoda izgrađenog 1973. godine unaprediti kvalitet komunalnih usluga kao i života lokalnog stanovništva.

• „Ovim projektom ćemo značajno smanjiti gubitke koje sada imamo na distributivnoj mreži, a stanovništvo će imati stabilno snabdevanje kvalitetnom vodom, dok tokom letnjih meseci više neće biti nestašice”, rekao je predsednik opštine Ivanjica Zoran Lazović.

On je naglasio da će se rekonstrukcijom glavnog cevovoda sprečiti i pucanje cevi, pa će se u značajnoj meri smanjiti troškovi održavanja sistema.

Kako se navodi u saopštenju Evropskog PROGRES-a, radove izvodi građevinsko preduzeće “Granit plus” iz Sevojna, izabrano u postupku javne nabavke koji je raspisala opština Ivanjica. Završetak posla bi prema planu trebalo očekivati u roku od tri meseca.

Aktivnosti Evropskog PROGRES-a, programa koji doprinosi održivom razvoju južne i jugozapadne Srbije, Evropska unija i Vlada Švajcarske podržavaju sa ukupno 24,46 miliona evra. Program ima za cilj da ojača lokalnu administraciju, stvori povoljnije okruženje za razvoj infrastrukture i privrede kao i poboljšanje sprovođenja politika u oblasti socijalne inkluzije. Aktivnosti na terenu sprovodi Kancelarija Ujedinjenih nacija za projektne usluge (UNOPS).

Info LIGA – nezavisni internet portal iz Ivanjice, osvojio je prvo mesto na konkursu „Za najbolje medijske priloge o evropskim integracijama u jugoistočnoj i jugozapadnoj Srbiji“, koji je organizovao razvojni program Evropski PROGRES u partnerstvu sa Delegacijom Evropske unije u Srbiji i Kancelarijom za evropske integracije Vlade Republike Srbije. InfoLIGA je prvu nagradu osvojila u kategoriji „najbolja serija medijskih priloga“, u kojoj je bilo 16 tekstova, koji su na portalu objavljeni u periodu od 15.12.2016. – 01.03.2017. godine.

Na konkursu su učestvovale 23 medijske kuće sa ukupno 67 medijskih priloga, iz 34 grada i opštine koje pokriva Evropski PROGRES. U preostalih 7 kategorija, prva mesta i nagrade osvojili su Radio Televizija Novi Pazar, Radio Sto plus, Nova Naša reč, Jugmedija, Južne vesti, Sandžačka TV i Medijski istraživački centar.

Cilj konkursa bio je promovisanje profesionalnog i kvalitetnog medijskog izveštavanja o navedenim temama i povećanja opšteg znanja i razumevanja u javnosti o evropskim integracijama i pozitivnim promenama koje mogu doneti u svakodnevnom životu stanovnika 34 lokalne samouprave u kojima se Program sprovodi.

Žiri koji je ocenjivao prispele medijske priloge bio je sastavljen od predstavnika Delegacije Evropske unije u Srbiji, Švajcarske kancelarije za saradnju, Kancelarije za evropske integracije Vlade Republike Srbije, Kancelarije Ujedinjenih nacija za projektne usluge (UNOPS) i Evropskog PROGRESA.

Medijske kuće koje su pobedile u svojim kategorijama, kao nagradu će dobiti opremu u vrednosti do 5.000 evra, a novinar autor priloga putovanje u Brisel.

InfoLIGA je na konkurs poslala seriju od 16 tekstova, čiji su autori novinari Beba Bojović i Milanko Bošković. Obrađuju teme i projekte važne za razvoj ivanjičke opštine, a koje je finansijski podržao Evropski PROGRES.

U seriji su naslovi: „Evropski Progres kroz donacije u Ivanjicu uložio milion evra“, „Evropski unapredili položaj osoba sa invaliditetom“, „Predstavljen prednacrt infrastrukturnih koridora na Goliji“, „Ivanjički krompir dobija oznaku geografskog porekla“, „Opština aplicirala kod ministarstva privrede za izgradnju četvrtog vrtića“, „Sve je spremno za novu sportsku halu u Ivanjici“, „Konkurs za srednje škole i njihove đake“, „Žene matice – lideri društva“, „Bicikli za najbolje likovne radove“, „Radionica – ekonomsko osnaživanje žena“, „Dodeljeno 150 košnica pčela“, „Može li Golija izgubiti titulu rezervata biosfere“, „Golija uskoro dobija tri žičare i devet ski staza“, „Bicikli za najuspešnije učesnike konkursa“

Kolegijum portala Info LIGA je ponosan na ovu nagradu, dokazavši da se ravnopravno medijski može nositi sa mnogo starijim i iskusnijim medijskim kućama, ne samo u jugozapadnoj i jugoistočnoj Srbiji, već i šire.

• „I u narednom periodu ćemo se truditi da čitaoce blagovremeno, nepristrasno i istinito obaveštavamo o svim relevantnim temama vezanim za događaje u ivanjičkoj opštini, a plan nam je da se u budućnosti pozicioniramo kao nezavisni regionalni medij koji će pokrivati više gradova i opština“, navodi se u saopštenju kolegijuma nezavisnog internet portala Info LIGA.

Nakon sprovedenog javnog poziva za odabir žena koje će biti podržane kroz nabavku košnica i rojeva pčela, u cilju započinjanja sopstvenog biznisa, komisija imenovana od strane predsednika opštine Ivanjica, napravila je rang listu kandidatkinja koje su ušle u uži krug.

Projekat „Žena i matica – lideri društva“, finansiran je od strane Evropske unije, Vlade Švajcarske i Vlade Republike Srbije preko programa Evropski PROGRES, a realizuje ga i sufinansira opština Ivanjica.

Na javni poziv je pristigla 41 prijava, dok su u najuži izbor ušle 23 kandidatkinje iz ruralnih područja ove opštine. One su bile u obavezi da pohađaju obuku u trajanju od tri dana, na temu „Pčelarstvo za početnike“. Obuci je prisustvovala i Verica Peterović, diplomirani inženjer poljoprivrede iz Kušića.

• 

  Verica Peterović

  Dugi niz godina bavim se proizvodnjom maline i kupine, ali i kozarstvom, a sada želim da se oprobam i u pčelarstvu. Odavno želim da proizvodim med, ali nisam imala sredstava da nabavim košnice. Zato sam se i prijavila za ovu proizvodnju, prvo za sebe i muža, decu i rodbinu koja mi mnogo pomaže, a onda i za dalji plasman. Živimo na 1000 metara nadmorske visine i da bismo preživeli moramo se baviti sa više poslova. Ako sve krene kako treba planiram da širim proizvodnju i da smanjim broj koza koje uzgajam. Apelujem i na mlade koji imaju uslova, da počnu da se bave pčelarstvom, jer je evidentno da donosi profit.

Obuka je realizovana uz učešće stručnog predavača iz oblasti pčelarstva, u okviru koje su se kandidatkinje pored teorijskog dela, i na praktičan način upoznale sa proizvodnjom meda i drugih pčelinjih proizvoda. Tim povodom posetile su porodičnu proizvodnju Zorana Leposavića iz Šuma, člana Udruženja pčelara iz Ivanjice, koji im je preneo sopstvena iskustva.

• 

  Zoran Leposavić

  Bavim se pčelarstvom već 30 godina. Sada imamo preko 400 društava, na šest lokacija i profesionalno se porodično samo time bavimo. Sami proizvodimo košnice, imamo sopstveni kamion za transport, dva kontejnera i hladnjaču za čuvanje saća. Prosek godišnje proizvodnje je između 15 i 20 tona, a sav med na veliko u burićima od 300 kilograma izvozimo u Italiju. Iako je posao prilično težak, jer zahteva često seljenje pčela po čitavoj Srbiji zbog paše, od njega može lepo da se zaradi“, rekao je za portal InfoLIGA Zoran Leposavić, najveći proizvođač meda u ivanjičkoj opštini.

Tokom jučerašnjeg dana obavljeno je i testiranje kroz koje je utvrđeno znanje stečeno tokom obuke. Komisija će uzimajući u obizir sve uslove predviđene konkursom, izvršiti konačni odabir 15 kandidatkinja kojima će biti dodeljeno po 10 razrojenih košnica pčela.

Sanja Bošković iz Osonice, odlučila je da započne biznis a ovaj projekat obezbedio joj je odličnu polaznu osnovu.

-Nisam ni sanjala da ću jednog dana započeti biznis sa pčelama. Međutim, ovo je stvarno odlično, dobili smo košnice i stručno predavanje nakon koga možemo ozbljno da razvijamo posao.Mislim da je sam projekat veoma značajan jer podstiče žene sa seoskog područja da samostalno razvijaju posao i obezbeđuju egzistenciju. -rekla je Sanja i dodala da već za godinu, dve, očekuje utrostručen broj košnica i ozbiljan biznis sa pčelama.

-Veoma su nam važna ta, takozvana, evropska iskustva koje nam prenose kroz ovaj i slične projekte. Sasvim novi način uključivanja žena iz ruralnih sredina u poslove koji im obezbeđuju ekonomsku nezavisnost, samim tim i mnogo bolji položaj u društvu.-zaključila je Boškovićeva.

Projekat „Žena i matica – lideri društva“, koji je u toku, finansiran je od strane Evropske unije, Vlade Švajcarske i Vlade Republike Srbije preko programa Evropski PROGRES, a realizuje i sufinansira Opština Ivanjica.

–Jedna od aktivnosti projekta „Žena i matica – lideri društva“ je i raspisivanje javnog poziva za odabir 15 žena kandidatkinja koje će dobiti 10 košnica sa rojevima pčela. Javni poziv je otvoren 7. decembra i trajaće do 22. decembra tekuće godine. Komisija za odabir kandidatkinja je imenovana od strane predsednika opštine i njen zadatak je da nakon završetka konkursa u skladu sa definisanim kriterijumima izvši rangiranje pristiglih prijava i donese odluku o odabiru u uži krug kandidatkinja. Nakon spovedene edukacije na temu „Pčelarstvo za početnike“ , Komisija će objaviti konačnu listu. U okviru projekta, 22. i 23. decembra 2016. godine biće organizovano predavanje na temu ekonomsko osnaživanje žena gde će moći da učestvuju svi zainteresovani.– ističe Milka Kaplanović, koordinator za lokalni ekonomski razvoj opštine Ivanjica.

Menadžer projekta „ Žena i matica-Lideri društva“, Ivana Paunović, navodi koje kandidatkinje se mogu javiti na Javni poziv i koji su to kriterijumi i dokumenta potrebna za učešće.

–Pravo učešća imaju isključivo žene sa seoskog područja naše opštine, koje nisu korisnice penzije ili u radnom odnosu. Na ovaj način želimo da podržimo i osnažimo ženu koja je već izabrala da živi i radi na selu, i motivišemo je pružanjem šanse za socijalni i ekonomski napredak, u vidu bespovratnih sredstava koje dodeljujemo. Važno je istaći i to da pravo učešća nemaju žene koje već poseduju košnice sa rojevima, nalaze se u gradskom području opštine ili ne poseduju fizičke uslove za držanje košnica i bavljenje pčelarstvom.-rekla je Paunovićka.

Dokumenta potrebna za prijavu na konkurs su : prijavni obrazac, fotokopija lične karte ili odštampana očitana lična karta, potvrda o evidenciji da se lice vodi kao nezaposleno kod Nacionalne službe za zapošljavanje ili fotokopija zdravstvene knjižice, izvod iz registra poljoprivrednog gazdinstva sa podacima o nosiocu i članovima domaćinstva, overena izjava o broju članova zajedničkog domaćinstva, izvod iz registra poljoprivrednog gazdinstva sa podacima o stočnom fondu, izvod iz registra poljoprivrednog gazdinstva sa podacima o gazdinstvu, dokaz o visini primanja svih članova domaćinstva ( fotokopija zdravstvene knjižice članova domaćinstva/ potvrda zaposlenih lica o visini mesečne naknade (za prethodna tri meseca)/ fotokopiran penzioni ček, itd..).

–Želim da naglasim i to da prednost na ovom javnom pozivu imaju žene koje pripadaju nekoj od kategorija ranjivih i marginalizovanih grupa, pa takva lica trebaju da prilože i dodatnu dokumentaciju, i to : samohrane majke – fotokopija rešenja o razvodu braka ili izvod iz matične knjige umrlih; lica sa invaliditetom – potvrda o stepenu invaliditeta; izbegla lica – fotokopija rešenja o izbegličkom statusu ili izbeglička legitimacija; lica koja su proglašena tehnološkim viškom – fotokopija rešenja o proglašenju tehnološkog viška.-zaključiča je menadžer projekta Ivana Paunović.

Informacije u vezi sa javnim pozivom mogu se dobiti svakog radnog dana od 07:30 do 15:30 časova u kancelariji za lokalni ekonomski razvoj br. 31 koja se nalazi u opštinskoj zgradi, ili putem telefona 032/664-425.