Obaveštavamo publiku da se projekcije filmova koje su bile planirane za sredu, 17. decembar, u Plavoj sali Doma kulture Ivanjica, pomeraju za četvrtak, 18. decembar, i biće održane u istim terminima – od 18 i 20 časova.
Do pomeranja termina dolazi zbog održavanja nastavka sednice Skupštine opštine Ivanjica u Plavoj sali.

U četvrtak, u 18 časova, biće prikazan animirani film „Vreme je za sankanje“, dok je u 20 časova na programu igrani film „I to je život“. Cena karte je 300 dinara po filmu.
Zahvaljujemo se publici na razumevanju.

Ivanjička publika biće u prilici da 25. decembra, isprati dve filmske projekcije. Projekcije filmova počinju od 17 časova. „Vajana 2“, a od 19h vas očekuje „Volja sinovljeva“.

Vajana 2 – Prvi deo o ovoj hrabroj devojčici je snimljen 2016. godine, a mnogima je ostao u lepom sećanju. Dizni je prepoznatljiv po tradiciji da različite kulture (o kojima nismo toliko informisani) prikaže na što verodostojniji način, a istovremeno da sačuva njihovu autentičnost. Još od Mulen i Herkulesa, nijedan animirani film nije privukao toliko pažnje kao Moana. Priča o polinežanskoj princezi iz Okeanije koja na sopstvenu odgovornost započinje opasnu
avanturu je bazirana na njihovoj mitologiji. Moana (ili Vajana) je prvi ženski lik takvog porekla koji se našao u glavnoj ulozi u Diznijevom filmu. I najmlađima je ovaj crtać privlačan prvo zbog estetskog momenta, a potom iz zbog same animacije koja deluje realno. Sa druge strane, ni odrasli se ne libe da uživaju u Vajaninim avanturama.  Vajana, mlada princeza iz plemena sa ostrva Motunui, odlazi na putovanje tokom kojeg sreće svog omiljenog heroja i poluboga Mauija. Tokom nesigurne plovidbe na improvizovanom čamcu, njoj se pridružuje i petao koji joj u opasnim situacijama daje tragove ne bi li mudro pobedila svog neprijatelja. U drugom delu, Moana želi detaljnije da istraži Pacifik i svoje predake koji je neprestano dozivaju. Želeći da se dokaže sebi i svojoj porodici, odlučuje da ode na opasnu ekspediciju.

Volja sinovljeva je epska avantura smeštena u svet posle nuklearne katastrofe. Putujući razrušenom zemljom u potrazi za sestrom, Jovan se zaljubljuje u devojku Anđeliju i uz njenu pomoć dolazi u Grad gde će morati da  odabere stranu u odlučujućoj borbi za budućnost civilizacije. To je priča o dobru i zlu od iskona do danas; epska avantura inspirisana srpskom tradicijom u dalekoj budućnosti posle nuklearne katastrofe. U svetu bez reda i zakona vladaju haos i anarhija. Ekonomija se zasniva na robnoj razmeni, a najvrednija valuta je metak. Radnja se odvija u bliskoj, postapokaliptičnoj budućnosti, gde mala zajednica živi povučenim životom na farmi: obrađuje zemlju i plaćaju gradske poreze. Кada grad zatraži veći deo prinosa, a vođa zajednice Aberdar odbija da plati, banda ubija jednog od članova, Boška, Aberdarovog najboljeg prijatelja. Aberdarov sin, Jovan, izabran je da osveti smrt njihovog palog brata.

Cena karte za jednu projekciju je 400 dinara.

U ivanjičkom Domu kulture u ponedeljak 25. novembra održaće se dve filmske projekcije.

Za najmlađe u 18 časova prikazaće se animirani film „Klinci kaubojci“

A, u 20 časova domaće ostvarenje „Izolacija“ sa Milošem Bikovićem, Miodragom Krstovićem i drugima.

Cena ulaznice 400 dinara.

Filmski festival Slobodna zona kreće na 18. po redu turneju i u okviru ovogodišnjeg izbora filmova donosi najnovije dokumentarne i igrane filmove koji su bili izuzetno zapaženi na globalnoj angažovanoj filmskoj sceni. Pažljivom selekcijom tima festivala prikazaće se filmovi koji su osvajali najveće nagrade i/ili pokazali izuzetan potencijal kod publike i kritike od Berlina do Kana i drugih velikih svetskih filmskih manifestacija.

Osamnaesta turneja Slobodne zone biće organizovana od sredine marta do početka juna u preko 50 gradova i opština u Srbiji. Ove godine, pored ukazanog poverenja starih partnera, ostvarena je saradnja i sa značajnim brojem novi lokalnih partnera. Zbog toga će se u mnogim delovima Srbije filmovi sa festivala Slobodna zona prikazati po prvi put.

Širom Srbije, publika će imati priliku da pogleda sedam filmova, među kojima su filmovi „Rana oklevanja“ i „Sokolovo jezero“, nagrađeni na festivalu Slobodna  zona. „Rana oklevanja“ prati advokaticu Kanan na poslednjem danu suđenja osumnjičenom za ubistvo, dok se suočava sa važnom moralnom dilemom. „Sokolovo jezero“ prikazuje stidljivog tinejdžera koji tokom letnjeg raspusta doživljava radost i bol odrastanja kroz posebnu vezu sa starijom devojkom.

Na repertoaru ovogodišnje turneje biće i drugi deo trilogije reditelja Christiana Petzolda, film „Crveno nebo“, film koji svedoči o neminovnom sukobu između želje za kontrolom i prihvatanja životnih tokova, otkrivajući suštinsku borbu između volje i prirodnih sila koje oblikuju našu stvarnost. Film-esej „Draga Fiona“ vizuelne umetnice Fione Tan koji povezuje njenu porodičnu istoriju sa kolonijalnom istorijom Holandije, kao i film „Zlo ne postoji“ koji prati preokrete u životu Takmuija i njegove ćerke Hane kada grupa investitora dođe u njihovo selo da započne novi veliki projekat.

Dokumentarni film „Neizbrisiva sećanja“ prikazuje seriju kućnih snimaka koji prate napredovanje Alchajmerove bolesti čileanskog novinara Augusta Gongoria. Film na uzbudljiv i dirljiv način povezuje zajedničku prošlost Augusta i njegove supruge sa burnom i tragičnom istorijom Čilea.

„Džoana Baez: Ja sam buka“ je dokumentarni film o legendarnoj pevačici i aktivistkinji Džoai Baez, koja se iskreno i beskompromisno kroz muziku i ogroman porodični arhiv osvrće na svoju 60-godišnju karijeru.

Filmovi sa festivala prikazaće se u ivanjičkom Domu kulture u narednim terminima:

-Film Zlo ne postoji prikazaće se 8. aprila u 20 časova

-Film Crveno nebo prikazaće se 9. aprila u 20 časova

-Film Rana oklevanja prikazaće se 10. aprila u 20 časova

-Film Sokolovo jezero prikazaće se 11. aprila u 20 časova  

-Film Draga Fiona prikazaće se 12. aprila u 20 časova

-Film Neizbrisiva sećanja prikazaće se 15. aprila u 20 časova

-Film Džoana Baez: Ja sam buka prikazaće se 16. aprila u 20 časova

Ulaz na sve projekcije je besplatan.

Posle Drugog svetskog rata Ivanjica, iako mala varošica, bila je poznata po dobrim kafanama.U to vreme posebno su goste privlačile Lipa, Lovac i Klekovica, ali kultno mesto starih Ivanjičana bio je hotel Moravica. Svaka od ovih kafana ima svoju istoriju i po mnogo čemu ostale su u sećanju starih Ivanjičana.

Ipak tih 50-tih godina prošlog veka hotel Moravica bila je središte svih događaja u Ivanjici. Izuzetno prostrana prostorija, sa dva stuba  na ulazu, mogla je da primi veliki broj gostiju. Nije Moravica u to vreme bila samo ugostiteljski objekat već i stecište brojnih kulturnih manifestacija. Prve filmske predstave upravo su održavane u ovom hotelu, a posebno interesovanje vladalo je za pozorišne predstava u izvođenju Amaterskog pozorišta iz Ivanjice. Za vreme predstava posetioci bi mezetili i pili i u tišini uživali u kulturnom događaju.

Posebno svečano bilo je u Moravici kada su glumci iz Ivanjice izvodili pozorišne predstave. Mićo Krivokuća-Širet, Bole Nana, Borka Caja, Giga, Vaso i Vida Petrović, Raja Marsičić, Nada Džagarište i mnogi drugi tadašnji građani bili su izuzetno popularni glumci u Ivanjici.Po nekoj tradiciji ova dramska družina izvodila je uglavnom Nušićeve komade. U to vreme hotel je imao veliku binu tako da je bilo mogućnosti da se izvedu i najkomplikovanije Nušićeve predstave. Posle svake predstave gledaoci su ovacijama pozdravljali glumce, a dobro raspoloženje nastavljalo se duboko u noć. Nosilac glavnih uloga uvek je bio Mićo Krivukuća- Širet. U pravom smislu on je bio rođeni komičar i sjajan glumac i  nezamenljivi lik u svim predstavama, ali pored sjajne glume Mićo je imao jednu manu. Nikada nije najbolje naučio tekst pa je na svakoj predstavi sufler imao pune ruke posla.Tako je na jednoj predstavi Mićo slabo naučio tekst i svaki čas prilazio blizu kraja scene da bi bolje čuo suflera, odnosno profesorku istorije Milu Radivojević. U jednom trenutku Mićo je, da bi bolje čuo suflera, napravio komičan geg na koji su se svi nasmejali, i u tom momentu Mili je ispala knjiga, u tom trenutku je uzvuknula „Pade knjiga, jeb’o te Bog“, na šta se Mićo okrenuo i teatralno se okrenuo ga publici i gromoglasno uzviknuo istu rečenicu. Na sreću, svi ostali glumci brzo su reagovali i uskočili u dijalog, zataškavši ovaj propust.

Pored kulturnih zbivanja Moravica bila je i mesto poslovnih razgovora, gde su se uz piće i meze završavali dobri poslovi. Posebno poglavlje legendarnog hotela Moravica predstavljaju orkestri koji su svako veče zabavljali goste.Bili su to orkestri koji su par godina bili u Ivanjici i na neki način srodili se sa meštanima. Orkestar Jaška Šerifovića nekoliko godina uzastopno svirao je  u ovom objektu, a uz njegov orkestar pevala je pevačica Maca, poznata po lepoti, zbog koje je muška populacija Ivanjice provodila svako veče u hotelu. Nažalost,  šarmantan pevačica poginula je u zemljotresu koji je šezdesetuih godina pogodio Skoplje.

Hotel Moravica bila je lider ugostiteljstva Ivanjice sve do izgradnje hotela Parka i Doma invalida.Tada je Moravica jedino bila puna kada bi Fudbalski klub Javor organizovao tombolu.

Danas nema više kultnog hotela, sobe se još uvek izdaju, ali velika sala pretvorena je u diskont Prehranu. Ipak, među starijim Ivanjičanima ostale su uspomene kojih se i danas često sećaju.

Autor teksta: Raško Nešovanović