U Ministarstvu ekologije potpisan je ugovor između Ministarke ekologije, Irene Vujović i predsednika opštine Lučani, Milivoja Dolovića o rekonstrukciji dela grejanja i zamene  kotlarnica u Domu zdravlja u Guči i OŠ ’’Milan Blagojević’’ u Lučanima. Vrednost čitave investicije je 33.210.000 dinara od čega Ministastvo ekologije učestvuje sa 25.420.000 dinara a razliku obezbeđuje opština Lučani iz svog budžeta.

Milivoje Dolovic ističe da je ovo jako bitna investicija za opštinu Lučani jer će se konačno sa kotlova na ugalj u Domu zdravlja u Guči preći na ekološki prihvatljivije grejanje na gas koje očekuju već duže vreme. Što se tiče OŠ ’’Milan Blagojević’’ Lučani, ona se greje preko sistema daljinskog grejanja u ovoj opštini  ali Dolović ističe da je se izradom projekta za grejanje na gas došlo do zaključka da će ta vrsta grejanja biti neuporedivo jeftinija za budžet škole a samim tim i opštine.

Dolović dodaje da su prethopdne dve godine imali problema sa grejanjem u Domu zdravlja u Guči zbog zastarele cevne mreže, trenutno su radovi u toku, i za par dana biće pušteno grejanje na ugalj, ali isključivo do momenta završetka investicije i puštanja u rad kotlarnice na gas.

Po ubrzanom postupku ćemo raspisati tender za izvođača radova i plan je da ih do kraja novembra uvedemo u posao a cilj da se celokupna investicija završi do Nove godine, istakao je Dolović.

Opštinsko veće je danas održalo svoju sednicu na kojoj je predškolskoj ustanovi „Naša radost“ odobren za 20 odsto veći broj upisa dece u vrtić, što dozvoljavaju propisani zakonski okviri i kriterijumi nadležnog ministra. Ovakva oluka je doneta u cilju smanjenja liste čekanja i povećanja obuhvata dece u jaslenim i vaspitnim grupama. U izveštaju o radu predškolske ustanove za prethodnu školsku godinu se navodi da je realizovan plan za 23 jaslene i vaspitne grupe, što je ukupan obuhvat od 540 – toro dece u Lučanima i Guči sa 58 zaposlenih. U godišnjem planu rada ustanove za ovu godinu, koji je takođe Veće usvojilo, navodi se da su dve dograđene sobe u Lučanima stavljene u funkciju, što je omogućilo značajno veći prijem dece, čime je značajno smanjena lista čekanja sa 120 na oko 20 toro dece za prijem u vrtić. U Guči je počelo renoviranje objekta predškolske ustanove i deca su privremeno izmeštena u Dom trubača do kraja godine, kada se očekuje završetak radova.
Veće je donelo odluku o ceni usluga isporuke toplotne energije korisnicima naseljenog mesta Lučani za predstojeću grejnu sezonu a čiji isporučilac toplotne energije je preduzeće „Milan Blagojević – Namenska“. Ovom odlukom je utvrđena cena grejana, za stambeni prostor 122,39 din/m2 za poslovni prostor 306,00 din/m2 bez PDV-a, s tim što korisnici stambenog prostora plaćaju grejanje 12 meseci a ostali šest meseci po navedenim cenama. Veće je dalo saglasnost i na cene toplotne energije za naseljeno mesto Guča a čiji isporučilac je JKP „ Komunalac“ i to: 194,33 din/m2 za stambeni prostor a za poslovni prostor 291,50 din/m2 bez PDV-a. Popust od 10 odsto će dobiti sve redovne platiše a u slučaju otkaza korišćenja toplotne energije korisnici koji koriste grejanje u zgradama plaćaju naknadu u visini od 30 odsto od cene grejanja.

Većnici su na sednici doneli i izmene odluke o opštinskom budžetu za tekuću godinu koje se odnose na investicije koje se zajedno finansiraju republičkim sredstvima. Iz republičkog budžeta je tako ukupno dobijeno 78 ,8 miliona za brojne investicije, i to za bazen, kotlarnicu, projekat energetske efikasnosti, dečiji vrtić, program ličnog pratioca…
Doneta je i odluka o obrazovanju jedinica civilne zaštite opšte namene kojom se formira, organizuje, oprema, osposobljava funkcionisanje jedinica civilne zaštite opšte namene na našoj teritoriji. Veće je donelo i odluku o obrazovanju specijalizovane jedinice civilne zaštite za uzbunjivanje opštine Lučani, koje se obrazuju za potrebe aktiviranja alarmnih sirena u slučaju da izostane daljinsko upravljanje sirenama.
Imenovana je i Konkursna komisija za sprovođenje izbornog postupka za popunjavanje položaja načelnika Opštinske uprave. Naime, nakon izbornog postupka za načelnika Opštinske uprave koji sledi, komisija će sastaviti listu od najviše tri kandidata koji ispunjavaju propisane uslove za izbor načelnika i dostavlja Opštinskom veću na konačno odlučivanje.
Na današnjoj sednici je doneta i izmena odluke o realizaciji budžeta a koja se odnosi na učešće opštine za usluge socijalne zaštite osobama sa invaliditetom u vidu ličnog pratioca a u vrednosti od 4.3 miliona dinara. Takođe, donet je i rebalans budžeta poslovanja JKP „Komunalaca“kao i rebalans JP „Dragačevo putevi“ za 2022. godinu. O svemu napred navedenom, konačnu odluku će doneti Skupština na sednici koja je zakazana za petak, 14. oktobar.

Početak grejne sezone svake godine otvara pitanje najisplativijeg načina grejanja. I ove godine najveću uštedu imaće domaćini koji se greju na drva. Ipak, gasifikacijom Ivanjice uskoro će imati mogućnost da se greju lagodnijim načinom, a podjednako jeftinim. Građanima koji žele da se prilključe na gasovodnu mrežu preporučuje se da to urade već u fazi izgradnje jer tako stiču pravo na popust od 20 odsto.

U Ivanjici je predviđeno 1000 kućnih priključaka, a najviše zaniteresovanih je iz centra grada, kao i prigradskih naselja Senjaka, Prilika, Šljivića, Lučke reke. Prema informacijama Srbije gasa trenutna cena kubika je 33, 34 dinara.

Komforniji način za grejanje jeste i pelet, koji koriste mnoga domaćinstva u Ivanjici. Cena peleta se kreće od 160evra u letnjim mesecima, dok u zimskim može dostići i cenu od 200e. Korisnici peleta ističu prednosti ovog energenta.

Ipak, najveći broj Ivanjičana i dalje se greje na drva. Mnogi građani poseduju sopstvene šume, a oni koji drva kupuju, ove godine su ih nabavljali po ceni od 38 do 40 evra. Kako spremanje za hladne dane ne bi bio naporan posao  za domaćina mnogi pružaju uslugu brzog i efikasnog cepanja i rezanja drva.

Milan takođe nudi isporuku iscepanih drva na kućnu adresu po ceni od 47 evra.

Nezvanične procene kažu da se na ovom području godišnje pogori oko 70 hiljada kubnih metara ovog ogreva, što planskom sečom ne ugrožava šumski fond. Ipak, ono na šta korišćenje drveta kao energenta za zagrevanja prostorija utiče jeste svakako zagađenje vazduha, pa se zbog zaštite životne sredine svakodnevno radi na iznalaženju modernijih, a podjednako jeftinih vidova grejanja.

Početak grejne sezone, koja za mnoga domaćinstva predstavlja udar na kućni budžet, uvek otvara pitanje najisplativijeg načina grejanja.

Najveću uštedu i ove zime imaće domaćini koji se greju na drva. Prema rečima Vlada Tomaševića, koji je godinama u poslu prodaje drva, za grejanje prosečno izolovane kuće ili stana od 80 kvadrata potrebno je od 10 do 14 metara drva. Cene se kreću u rasponu od 30 do 40 evra. Ukoliko drvoseča donosi ogrev ispred kuće, cena za trupčiće je 40 evra, za metarska 38 evra, dok je na terenu cena između 30 i 33 evra.

• „Iako ima mnogo više posla oko drva nego oko drugih načina grejanja, ljudi u Ivanjici pretežno biraju, radi uštede, ovaj vid. Posao drvoseče često ume da bude mukotrpan, pogotovo kada je nepristupačan teren, ipak, ja se trudim da biram šume na lepom mestu, sebi maksimalno olakšam i uživam u svom poslu“, kaže Tomašević.

Radojko Remović je jedan od onih koji izvlači drva iz sopstvene šume, udaljene tridesetak kilometara od kuće.  Međutim, iako jeste isplatljivije, postoje mnoge komplikacije.

• „Izuzetno je komplikovano da pored svakodnevnih obaveza iskombinujem da istog dana dovedem šumara, sekača, čoveka sa mašinom, platim prevoz i ostale sitnice. S obzirom na to da je moja šuma u pitanju, računica je jasna, ali je napor toliki da sam spreman da odustanem od dosadašnje prakse, i poručim gotova drva.“ kaže Radojko Remović.

Kako bi izbegli dodatne troškove oko „papirologije“, mnogi vlasnici šuma seku nemarkirana drva, što sa sobom nosi veliki rizik od kazne, kao i oduzimanje posečenih stabala.

Kada je reč o ceni spremanja ogreva za hladne dane postoji dosta onih koji pružaju uslugu brzog i efikasnog cepanja i rezanja drva. Jedan od njih je Milan Radivojević, koji kaže da je cena za struganje drva 250 dinara, za cepanje 400 dinara, dok su obe usluge ukupno 600 dinara.

• „Mi smo uvek otvoreni za dogovor sa klijentima. Neki kupci vole krupnije sečena drva, neki sitnije, svima izlazimo u susret. Takođe, kupci nekad imaju problem u smislu nedostatka prostora za našu mašinu i rad, tako da smo nabavili mini-kipera kojim dovozimo već iscepana drva sa našeg placa na kućnu adresu. Ono čime još želimo da izađemo u susret ljudima koji nas unajme, jeste odloženo plaćanje, koje će biti aktuelno od naredne godine.“– poručuje Radivojević.

Ono što svedoči o velikoj upotrebi drva za loženje šporeta u Ivanjici, jesu nezvanične procene da se na ovom području godišnje pogori oko 70 hiljada kubnih metara ovog ogreva. Iz „Srbijašuma“ kažu kako to planskom sečom ne ugrožava šumski fond, kao i da je otprilike pola iz privatnog, a pola iz državnog sektora šuma.

Ipak, ono na šta korišćenje drveta kao energenta za zagrevanje prostorija utiče, jeste svakako zagađenje vazduha.

• „Opština Ivanjica vrši merenja vazduha na dva mesta, a ono što primećujemo iz dosadašnjeg iskustva jeste da su povećane koncentracije čađi u zimskom periodu, i to do tri puta. Jedna od mera za otklanjanje zagađujućih čestica iz vazduha bi mogao biti i  prolazak gasovoda.“-kaže Lidija Ristić iz Odeljenja za inspekcijske postupke.

Sa druge strane, građani koji traže komforniji način da se ogreju ove zime koriste pelet.

• „Trenutni trend jeste prelazak sa drveta na pelet, zbog lakše upotrebe. Kod peleta je jako bitno da kuća bude dobro izolovana i ako je tako, razlika u ceni grejanja na drvo ili pelet u prostoru od 80 kvadrata praktično ne postoji.“– poručuje Mićko Topalović ispred „TM Toplota“

Korisnici peleta ističu mnoge prednosti ovog energenta u odnosu na drva.

• „Za grejanje dobro izolovanog stana od 80 kvadrata prošle sezone potrošio sam dve i po tone peleta. Tad sam ga nabavio po ceni od 180 evra za tonu. Za razliku od drva redovno loženje nije potrebno, a održavanje je lakše- ređe čistim, a i ima manje pepela.“– kaže Momčilo Knežević, korisnik peći na pelet.

Iz peletara poručuju da  se cene kreću od 150 evra u letnjem periodu, dok u zimskom može dostići i cenu od čak 200 evra. Za sad, jako mali broj domaćinstava je u Ivanjici prešao na ovo čvrsto gorivo, a peletare iznose podatak da čak 90 odsto peleta izvoze.

Najveće troškove za predstojeću grejnu sezonu, imaće domaćinstva koja koriste električnu energiju. Bez obzira na to da li je u pitanju centralno grejanje radijatorima gde je kotao na struju, norveški radijatori, kvarcne peći ili nešto drugo, ključna stvar kod izbora grejanja na struju je da se u potrošnji struje ne prelazi 1600kW, što je granica crvene zone. Cena struje u crvenoj zoni je znatno viša, i samim tim svaki kilovat preko te granice je papreno skup da bi se pretvarao u toplotu.

• „Iako je prošla zima bila blaga, nismo mogli da ostvarimo potrošnju manju od 35kW dnevno za grejanje, što je maksimalna potrošnja u zelenoj zoni, tako da nam je račun u proseku bio 20 hiljada dinara mesečno. Uprkos tome što je najlagodniji način zagrevanja u pitanju, zbog jake cene ću morati da nađem alternativu.“– kaže Ivan Drndarević, koji greje kuću od 80 kvadrata na strujni kotao.

Sa druge strane, Ivana Lojanica, koristi TA peći u stanu od 60 kvadrata i kaže da su im računi za struju duplo viši zimi, u rasponu od šest do osam hiljada dinara.

Zbog maksimalne uštede energije i zaštite životne sredine svakodnevno se radi na iznalaženju modernijih vidova grejanja. Započetom gasifikacijom Ivanjice, kao i napredovanjem tehnologije toplotnih pumpi možemo se nadati lagodnije i jeftinijem grejanju u budućnosti.

Učenici  OŠ  “Stevan Čolović“ iz  Arilja,  već nekoliko dana nemaju grejanje zbog pucanja dovodne cevi. Časovi su skraćeni a đaci i profesori se snalaze tako što devet učionica greju pomoću grejalica. Kako Infoliga saznaje od direktora ove škole,Božidara Stojića, problem je što  cev  prolazi ispod betonskog poda, i veoma je teško ustanoviti gde je zapravo došlo do pucanja.

• Takav je nekada bio način rada, cevi su postavljene ispod poda, u ovom slučaju betonskog, pa je veliki problem locirati gde se havarija dogodila. Mi smo školu, u tih devet učionica , što je otprilike trećina zgrade, obezbedili sa  grejalicama i mislim da imaju vlo pristojnu temperaturu. Časovi su skraćeni na pola sata upravo zbog novonastalog problema i tako će biti naredna tri dana. U fazi smo izrade projekata i krećemo u petak sa radom, nadamo se da  će nakon vikenda problem grejanja biti rešen.-kaže direktor, Božidar Stojić.

Roditelji su ipak ogorčeni. Bez obzira ko je i kada radio sistetm grejanja i šta je dovelo do pucanja cevi, oni brinu zbog veoma niskih temperatura koje su ovih dana bile ispod nule, pa smatraju da grejalice nisu rešenje.

• Pa  brinem naravno da li je detetu hladno u školi. Razmisljala sam da ga uopšte ne  pustim na časove , ali opet, ionako su stalno neki štrajkovi i mnogo gube od nastavnog programa, ovo bi bilo previse. Stvarno je  nedopustivo da u današnje vreme pukne cev i prosto nema grejanja. Kao da živimo u kamenom dobu. Pitam se šta su čelnici ovog grada učinili da reše problem, a svi znamo da pričamo kako su nam deca najveće blago. -kaže majka jednog od učenika.