Na ivanjičkom groblju poslednjih meseci beleži se neuobičajena i zabrinjavajuća pojava – sve češći upadi jazavaca koji iz pravca reke dolaze do grobnih parcela, kopaju duboke rupe i oštećuju prilaze grobovima. Prema rečima zaposlenih u JKP Ivanjica, koji su zaduženi za održavanje groblja, problem je u stalnom porastu i zahteva hitnu reakciju nadležnih službi.

Jazavci, koji su inače noćne i veoma uporne životinje, prave podzemne hodnike i kopaju zemlju do same konstrukcije grobova. Radnici su u više navrata intervenisali – rupe su zatrpavane i teren je saniran, ali takve mere nisu dale trajne rezultate. U pojedinim slučajevima, zbog ponovljenih oštećenja, bilo je neophodno dodatno betoniranje prilaza i učvršćivanje zemljišta oko grobnih mesta.

Situacija je, kako navode iz komunalnog preduzeća, alarmantna. Broj jazavaca u ovom području očigledno raste, a njihovo prirodno stanište uz reku verovatno ih podstiče da se šire ka mirnijim i rastresitijim terenima, kakvo je groblje. Rastresita zemlja i manjak prisustva ljudi tokom noći pogoduju njihovom instinktivnom ponašanju – kopanju i pravljenju jazbina.

Građani su uznemireni, jer oštećenja na grobovima njihovih najmilijih predstavljaju i emotivni i materijalni problem. Istovremeno, jasno je da rešenje ne može biti jednostrano. Jazavci su divlje životinje koje su deo lokalnog ekosistema i zakonski su zaštićeni u određenim okolnostima, pa je neophodno pronaći model koji će obezbediti mir pokojnicima, ali i humane mere zaštite i izmeštanja životinja.

Stručnjaci ističu da je potrebno uključivanje nadležnih institucija za zaštitu prirode, lovačkih udruženja i veterinarskih službi, kako bi se izradila strategija – bilo kroz postavljanje fizičkih barijera, kontrolisano izmeštanje životinja ili druge preventivne mere. Dosadašnje privremene intervencije pokazale su se nedovoljnim.

Ukoliko se uskoro ne pronađe sistemsko rešenje, postoji bojazan da bi problem mogao dodatno da eskalira. Zato je hitna koordinacija svih relevantnih službi ključna – kako bi se očuvalo dostojanstvo počivališta, ali i obezbedio adekvatan i human tretman životinja koje, vođene instinktom, traže prostor za opstanak.

Nažalost, već je postala uobičajena slika u Ivanjici da se grafitima uništavaju fasade objekata, saobraćani i turistički znaci, autobuska stajališta ali su huligani otišli korak dalje pa su krenuli da skrnave i groblja. Na Palibačkom grobu pojavio se ispisan grafit čitavom dužinom zida, iznad spomenika. Vršilac dužnosti direktora JKP ’’Ivanjica’’ Milutin Krivokuća izjavio je da će morati, zbog ovakvih slučajeva, da uvede video nadzor jer se na svest vandala očigledno ne može uticati.

JKP ’’Ivanjica’’ podneće tužbu protiv NN lica i osloniti se na nadležne institucije bar dok se ne uvede video nadzor.

Ivanjica – U MZ Srednja reka u opštini Ivanjica sinoć se dogodio požar u kome je izgorelo oko 4 hekatara šume i niskog rastinja. Kako nezvanično saznajemo do požara je došlo jer je neko od meštana palio sveće na obližnjem groblju, a onda je vetar naneo plamen na  šumu. Ivanjički vatrogasci tokom čitave noći gasili su požar i tek jutros su ga lokalizovali.

U noći između subote i nedelje, na ulazu u Ivanjicu, kod gradskog groblja, dogodila se saobraćajna nezgoda u kojoj samo pukom srećom nije bilo stradalih lica. Naime, kako nezvanično saznajemo automobil u kome su bile četiri osobe kretao se nepropisnom brzinom i na krivini sleteo sa puta i uleteo u objekat koji se nalazi na ulazu u groblje.

Jedna osoba je teže povređena a materijalna šteta je ogromna. Policija je izašla na lice mesta pa će daljim uviđajem utvrditi razlog ove nesreće i zbog čega je vozač odlučio da, na inače veoma nezgodnoj i opasnoj krivini, razvije brzinu koja je ugrozila bezbednost četvoro ljudi.

Problem sa grobnim mestima u Ivanjici je alarmantan. Na Ivanjičkom, Palibačkom i groblju na Mazgitu ostalo je par slobodnih parcela koje će, nažalost, uskoro biti popunjene.

Po rečima rukovodioca komunalnog sektora JKP “Ivanjica“, Nebojše Lukovića, u najboljem slučaju Ivanjičani će imati gde da se shranuju do kraja godine a nakon toga će lokalna samouprava morati da nađe rešenje.

Lokalna samouprava je javno pozvala građane ukoliko poseduju parcele preko hektara površine da iste ponude za potrebe proširenja groblja.

Godinama unazad priča se o potrebi proširenja grobalja na području ivanjičke opštine, pominjala se i pozicija na mestu zvanom Strelište, ali konkretnih rešenja do sada nije bilo. Kako saznajemo lokalna samouprava ozbiljno se sada pozabavila ovim problemom pa se očekuje da on bude rešen do leta.

Obaveštavaju se svi zainteresovani građani sa područija opštine Ivanjica koji imaju parcele u svom vlasništvu površine ne manje od jednog hektara i koje se nalaze u blizini seoskih i gradskih grobalja da je opština Ivanjica radi proširivanja istih zainteresovana da predmetne parcele pribavi u javnu svojinu.

Svi zainteresovani građani svoje ponude mogu podneti na adresu, Opština Ivanjica, Venijamina Marinkoivića br. 1, za predsednika Opštine Ivanjica ili na e-mail adresu soivanjica@ivanjica.gov.rs nakon čega će nadležne stručne službe i komisija utvrditi da li ispunjavaju zakonske uslove za pokretanje postupka pribavljanja.

Zbog povećanog broja sahrana na teritoriji opštine Ivanjica, građani se mole da se jave i  konsultuju sa JKP „Ivanjica“ oko određivanja vremena sahrane. Obaveštenje se odnosi na Gradsko groblje,Palibačko i groblje Mazgit, koji su u nadležnosti JKP „Ivanjica“. Javiti se na brojeve telefona 064 82 73 159 i 065 88 40 444.

JKP „Ivanjica“

Radovi na zaštiti leve obale reke Moravice na delu toka pored gradskog groblja, završeni su pre nekoliko dana. Gabionski zidovi visine 5 i 6 metara postavljeni su u dužini od oko 120 metara.

Radove su izveli preduzeće „HSV“ iz Vlasotinca i vodno društvo „Zapadna Morava“ iz Kraljeva. Izgradnjom obaloutvrde rešen je višegodišnji problem odrona obala gradskog groblja uslovljenog bujičnim poplavama.

Širina gabionskih zidova je 3 metra, a u njih, kosine i temelje ugrađeno je oko 5.5 hiljada tona kamena. U narednom periodu sledi nasipanje zemljom što će konačno omogućiti proširenje roblja.

Za sanaciju obala reke u užem gradskom jezgru opštini Ivanjica je na osnovu Uredbe o utvrđivanju državnog programa hitnih sanacionih radova na objektima za zaštitu od voda oštećenim u maju i junu prošle godine, odobreno 87,6 miliona dinara. 30 miliona dinara namenjeno je za uređenje obale kod gradskog groblja, dok će ostatak biti utrošen na  sanaciju postojeće obaloutvrde na levoj strani reke Moravice uzvodno od brane.

Centralno mesno groblje u Osonici odavno je prebukirano, a prostora za njegovo širenje nema, jer vlasnici susednih parcela ne žele u celosti da ih prodaju za potrebe sahranjivanja. Iz tog razloga meštani ovog ivanjičkog sela već godinama unazad ili papreno plaćaju grobna mesta na rubovima ovog groblja ili su prinuđeni da ih formiraju tamo gde ne bi trebala biti. Bilo je slučajeva da su porodice za grobna mesta morale platiti i po više stotina evra.

Tako je u poslednje dve decenije Osonica dobila više grobalja koja uopšte nisu registrovana, dok je centralno počelo da zarasta u šiblje, korov i drugo rastinje, jer o njemu ne brinu čak ni mnogi potomci ovde sahranjenih predaka. Najčešće ga posećuju jednom godišnje, za zimske zadušnice.

Mesna zajednica nema novca da kupi susedne parcele, komunalno preduzeće „Ivanjica“ nema nikakvu nadležnost za to, a opština očito za stanje na terenu ne zna jer od nje niko i ne traži da pomogne u rešenju ovog velikog problema. Zbog toga se meštani Osonice snalaze kako znaju i umeju.

Nerešen problem, među stanovnicima godinama izaziva sumnju u to koliko su granice parcele groblja na terenu istovetne sa onima kojima raspolaže katastar nepokretnosti. Veliki broj njih smatra da pojedini vlasnici susednih parcela veoma skupo naplaćuju grobna mesta iako to zamljište pripada sadašnjem groblju.

• Nažalost niko ne pita za cenu kada ga zadesi tako nešto. Morao sam da izdvojim preko 600 evra za dva grobna mesta, nisam imao gde da sahranim roditelje a čuo sam da su ljudi i gore prolazili.– kaže jedan od meštana ovog sela.

Na zvaničnom web portalu službe za katastar nepokretnosti „geosrbija“, jasno se vidi da sa severne i istočne strane groblja ima još prilično mesta do susednih parcela, te da nijedno, prodato po tvrdnji meštana ne ulazi u privatne parcele. Od poslednjih grobova do međa sa susednim livadama ima prostora u širini od 2 do 10 metara.

Koliko su pouzdane granice parcela na portalu „geosrbija“ sa granicama na kartama u katastru i samom terenu, pitali smo nadležne. Rečeno nam je da podaci objavljeni na njihovom sajtu nisu potpuno  tačni.

Pokušali smo da kontaktiramo vlasnike susednih „spornih“ parcela (2391 i 2392) kako bismo čuli njihov stav i mišljenje o ovom uslovno rečeno problemu, međutim u tome nismo uspeli.

Meštani sa kojima smo razgovarali kažu da će u narednom periodu u saradnji sa crkvenom opštinom Luke  prikupiti novac i angažovati geometra koji će na terenu pokazati pravo stanje stvari i postaviti vidne međe. Ukoliko se kažu ispostavi da je neko zloupotrebio zemljište koje pripada groblju, prodajući ga kao tuđe, moraće da odgovara pred nadležnim institucijama.

Centralno seosko groblje staro je nekoliko stotina godina, a katastarska parcela broj 2399, površine 19,82 ara na kome se nalazi, vlasništvo je Srpske pravoslavne crkvene opštine Luke, kojoj pripada i osonička pomesna crkva.

Da bi groblje prepuno korova, stabala i drugog rastinja koliko toliko doveli u red, grupa meštana je prethodnih dana organizovala akciju njegovog čišćenja. Kvalitetnije drvo završiće u ćumurani, dok će sakupljeni korov biti dislociran i spaljen.

Izgradnjom desne obaloutvrde reke Moravice koja teče neposredno uz ivanjičkog groblje, a koja je u toku, steći će se uslovi za proširenje najveće i najstarije gradske lokacije za sahranjivanje, kažu nadležni. Kameni gabion uz samo korito reke, na pojedinim mestima visine i do 6,5 metara sprečiće dalje potkopavanje i urušavanje obale i eroziju, ali i omogućiti proširenje groblja za nekoliko narednih godina. Na delu gde se trenutno radi zaštita obale, nekada je bila gradska deponija, ali je odavno sprovedena njena rekultivacija. Planom za naredni period predviđeno je i proširenje prema Domu učenika, što će dodatno omogućiti povećanje broja grobnih mesta. Kada se oba dela iskoriste, moraće da se traži nova lokacija.

Kada je u pitanju Mazgit i Palibrčko groblje, kojim takođe upravlja JKP „Ivanjica“ iz Ivanjice, situacija je bar za sada relaksiranija. U okruženju postoje parcele koje mogu da se otkupe za potrebe proširenja i na tome se intenzivno radi, ali se prilično mora i ulagati bog kaskadnog terena, pre svega na Mazgitu.

• U saradnji sa opštinom radimo na iznalaženju načina za proširenje lokacija za sahranjivanje na Mazgitu i Palibrčkom groblju, jer za to postoji mogućnost, otkupom zemljišta od privatnih lica. Ivanjičko groblje kada se popuni, moraće da se nađe neka druga lokacija. I na tome radimo intenzivno“, kaže za InfoLIGU Vladimir Bojanović, vršilac dužnosti direktora ivanjičkog komunalnog preduzeća.

Centralno ivanjičko groblje je poslednjih godina vrlo uređeno, a izgrađene su i pešačke staze zbog lakšeg prilaza. Pored toga, sva grobna mesta su mapirana i vodi se precizna evidencija u elektronskom obliku, pa je vrlo lako locirati svaki grob na terenu za sva tri groblja, kažu u komunalnom preduzeću. Godišnja naknada za korišćenje grobnog mesta košta 759 dinara, odnosno 6.762 dinara za deset godina, što je i obavezan vremenski zakup.

Za razliku od navedena tri grobalja kojima upravlja ovo javno preduzeće, situacija u selima je drastično drugačija. Stara groblja su odavno popunjena i o njima niko ne vodi računa pa zarastaju u korov, dok se nova formiraju na privatnim parcelama gde kome padne na pamet, bez ikakvog plana.

Seoskim grobljima načelno upravljaju mesne zajednice, ali za brigu o njima, njihovo uređenje i proširenje nemaju novca. Sa druge strane, da bi komunalno preduzeće iz Ivanjice preuzelo brigu o njima, potreban je zahtev, ali i povećanje broja radnika što je u ovom trenutku nerealno očekivati. I kada bi se to dogodilo, ostaje nedoumica iz kog izvora bi se sve to plaćalo.

Dok se u međuvremenu traže prihvatljiva rešenja, stara groblja nestaju u korovu a meštani nova formiraju pored seoskih puteva. Nije ni čudo, jer ih niko ne sprečava u tome.