Danas je u Ivanjici održan sastanak predstavnika hladnjačara sa teritorije opštine i lokalne samouprave. Ključna tema razgovora bila je obezbeđivanje finansijske podrške u vidu kredita i drugih vidova pomoći, kako bi hladnjačari mogli na vreme da isplate ovogodišnji rod maline.

U cilju prevazilaženja problema vođen je konstruktivan dijalog, a dogovoreno je i da se u rešavanje situacije uključe nadležna ministarstva, kako bi se pronašlo adekvatno rešenje za sve učesnike u lancu otkupa.

Svi učesnici sastanka izrazili su očekivanje da će zajedničkim naporima pronaći rešenje koje će omogućiti stabilno poslovanje i redovnu isplatu malinara.

Predstavnici proizvođača malina iz udruženja „Vilamet“ razgovarali su  u Arilju sa vlasnicima hladnjača i ministrom poljoprivrede Srbije, Aleksandrom Martinovićem, o otkupnoj ceni tog voća. Po rečima ministara Martinovića  razgovori su veoma bitni kako bi se našlo povoljno rešenje za proizvođače ali i otkupljivače. Mlainari  traže da im se po kilogramu isplati 350 dinara a trenutna otkupna cena ide do 240 dinara.

Tokom naredne nedelje biće organizovan novi sastanak  na istoj lokaciji sa istom temom. Nada da će malinari  uspeti da se izbore za višu cenu je činjenica da je rod podbacio kako u Srbiji tako i u zemljama u okruženju.

Udruženje ’’Vilamet’’ iz  Arilja obaveštava svoje članove i proizvodjače malina da će se sastanak na nivou udruzenja, ministarstava i otkupljivača održati 27.05.2024. godine sa početkom u 10 časova u Beogradu.

-Pored toga želimo da obavestimo po kojim cenama su otkupljivači radili obračune za rod 2023. godine: Yugotrejd 242 dinara,  Stanić 240 dinara od 02.07., Laki 240 dinara,  Flora 240 dinara, Itn Group 240 dinara,  Rsv Trgovina 220 dinara,  Sirogojno Company 218 dinara,  Croops 215 dinara,  Dba promet 200 dinara,  Drenovac 200 dinara,  Prodan Com 200 dinara,  Frigo Junior 200 dinara.

Sve male i mini hladnjače su obračun izvršile po najnižoj ceni. Važna stvar za sezonu 2024. godine je ta sto svi proizvodjači treba da donesu odluku sa kim če saradjivati i predavati svoju robu, ko im je partner a ko ne. –  navodi se u saopštenju udruženja ’’Vilamet’’ iz Arilja.

Ivanjica – Boro Vidaković iz Ivanjice jutros je posekao preko trideset ari malina koje je uzgajao na imanju u Kušićima jer mu je, kako kaže, dozlogrdilo da svake godine razmišlja o ceni i da li će mu se isplatiti uložen trud i rad.

Preko trideset godina Boro se bavi poljoprivredom, osim hektara maline uzgaja kupine i šljive, pamti dobra i loša vremena, ali sada je po njegovom mišljenju došlo ’’zadnje vreme’’ za malinu.

Vidaković smatra da veliki hladnjačari drže monopol i diktiraju cenu otkupa koja je ispod svakog proseka, pa kako im niko ne može stati na kraj, on je odlučio da polako diže ruke od svega i izađe iz malinarstva, gde se poštenim radom očigledno ništa ne može steći. Ima i onih koji su prodali obraz za đon, prodali i nas da bi se obogatili,  ali čovek sve može kupiti osim obraza, kaže Vidaković.

Borove komšije smatraju da je situacija u malinarstvu ozbiljno teška čim se on odlučio na ovaj radikalan potez. Njega svi znaju kao pozitivnog i optimističnog, a pre svega dobrog čoveka, o čemu najviše govore dela. Ustupio je 15 ari zemljišta komšijama da naprave put do kuće jer smatra da je to najnormalniji ljudski gest.

Arilje – Predstavnici udruženja „Naše voće Srbija“, koje okuplja male hladnjačare i uzgajivače maline, organizovalo je danas sastank u Arilju gde su se okupili i predstavnici iz susednih opština. Razgovaralo se o načinu na koji se mogu rešiti nagomilani problemi u malinarstvu kako bi predstojeća sezona bila bolja, prvenstveno u smislu isplativosti uzgoja malina.

Božo Joković predsednik udruženja ’’Naše voće Srbije’’ kaže da su jednoglasno zatražili hitan sastanak sa ministarstvom poljoprivrede i ministarkom Jelenom Tansković, kao i predsednikom države.

Proizvođači su izneli svoje stavove i nezadovoljstva, a među predlozima bilo je i formiranje jednog udruženja koje će zastupati stavove svih malinara, jer kako su istakli, politika se umešala u mnogobrojna postojeća udruženja, pa se više ne zna ko koga i zbog čega zastupa.

Svima je je poznato kakav je značaj maline u Srbiji i njeno učešće u bruto-domaćem proizvodu i koliko je malina u poslednjih pet decenija podigla nivo života stanovnika ruralnih regija u Srbiji. Zato malinari ističu da svi moraju dati maksimum da se otklone poremećaji na tržištu u sektoru malinarstva.

Na vanrednoj sednici Narodne banke Srbije, odlukom Izvršnbog odbora usvojen je predlog o reprogramu kredita hladnjačarima što podrazumeva odlaganje isplate duga od šest do dvanaest meseci  kako bi od tog novca bili isplaćeni proizvođači malina, rekao je narodni poslanik Milovan Jakovljević.

Jakovljević kaže da je odlično razmeo da ga narod plaća kako bi zastupao njihove interese pa je prethodnih dana intezivno radio na obilasku mesnih zajednica na području Ivanjice. U razgovoru sa meštanima zaključio je da su centralni problem loša putna infrastruktura, snabdevanje strujom i vodom. Međutim, ono što je po njegovim rečima osnovni problem je nepostojanje Saveta mesnih zakednica još od 2018. godine.

Iz NBS navode da je ovaj reprogram omogućen pošto su u trenutnoj fazi poljoprivrednog ciklusa zbog otežanih okolnosti, a posebno smanjene tražnje i nepovoljnih kretanja cene malina na međunarodnom tržištu, uključeni u lanac proizvodnje i otkupa voća, odnosno malina, u posebno nepovoljnom položaju.

Reprogram obaveza podrazumeva mogućnost odlaganja izmirivanja obaveza dužnika prema banci po osnovu glavnice najmanje šest, a najviše 12 meseci.

Rok otplate kredita se u slučaju reprograma produžava tako da iznos rate, odnosno periodične obaveze koja bi se plaćala po isteku grejs perioda, utvrđen u momentu odobravanja reprograma ne bude veći od iznosa pre primene reprograma, a u toku trajanja grejs perioda dužnici će plaćati isključivo ugovorenu kamatu.

Pravo na reprogram mogu ostvariti dužnici koji 31. maja prošle godine nisu bili u docnji dužoj od 90 dana po bilo kojoj obavezi prema banci na koju se reprogram primenjuje, koji nisu u statusu neizmirenja obaveza u toj banci i čija se potraživanja ne smatraju problematičnim kreditom.

Zahtev za reprogram dužnici mogu podneti banci u njenim poslovnim prostorijama, elektronskim putem ili poštom do 30. aprila 2023. godine, pri čemu banke reprogram dužniku odobravaju u roku od 30 dana od prijema zahteva.

Iz NBS navode da usvajanjem ovog propisa, u saradnji s Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Narodna banka iskazuje puno razumevanje za otežane okolnosti u kojima su se, pored poljoprivrednih proizvođača koji se bave proizvodnjom voća, našli i oni koji obezbeđuju realizaciju proizvodnje otkupom i skladištenjem voća u hladnjači.

Proizvođači malina u Moravičkom i Zlatiborskom okrugu nezadovoljni su jer je akontna cena po kilogramu, u otkupu,  510 dinara dok se u šabačkom kraju trenutno plaća između 600 i 700 dinara.

Predsednik Asocijacije malinara Srbije, Dobrivoje Radović, kaže da je reč o monopolu pojedinih hladnjačara i da se hitno mora reagovati kako bi se izjednačila otkupna cena na teritoriji čitave Srbije.

Malinari u Mačvi zadovoljni su saradnjom sa hladnjačarima i otkupnom cenom koja je viša u odnosu na ariljski i ivanjički kraj, što nije logično s obzirom da su oba grada rodonačelnici u uzgoju ’’crvenog zlata’’.

Predstavnici četrnaest udruženja iz Ivanjice, Arilja, Požege, Lučana i Kosjerića, okupljenih u asocijaciju „Malinari Srbije“, danas su u Kosjeriću razgovarali sa ministrom poljoprivrede Branislavom Nedimovićem, predstavnicima Ministarstva trgovine, tržišne inspekcije i lokalnih samouprava.

Osnovni zaključak sastanka je pooštravanje kontrole hladnjača zbog neadekvatnog otkupa i klasiranja maline, a kako nezvanično saznajemo date su garancije da Srbija prekida uvoz ovog voća iz drugih zemalja.

Dobrivoje Radović, predsednik asocijacije za InfoLigu kaže da su generalno zadovoljni današnjim razgovorima, ali da nisu zadovoljni trenutnom akontnom cenom koja se kreće od 55 do 125 dinara za kilogram.

• Ministarstvo je čini se rešeno da uredi situaciju na tržištu. Sve što nadležne institucije rade ide u dobrom smeru, ali cenom nikako nismo zadovoljni i o tome ćemo razgovarati još narednih dana. Ne odustajemo od traženih 1,75 evra za kilogram, koliko je u proseku prošle godine prodavan griz. Ivanjica je u ovom trenutku u najgoroj poziciji jer se otkup kreće od 50 do 100 dinara. Na području ove opštine kontrolisan je veoma mali broj otkupljivača, ali će nadležne inspekcije krenuti u češljanje već od sutra”, kaže Radović.

Prema njegovim rečima, ministar Nedimović je obećao pomoć malinarima kroz subvencije u visoko rizičnim područjima kao što je Ivanjica. Ta pomoć ogledaće se u podizanju iznosa povraćaja za osiguranje od grada sa 40 na 60 odsto, a obećana je i pomoć u nafti za obradu zasada.

Pomoćnik ministra poljoprivrede Nenad Vujović istakao je posle sastanka sa malinarima da je Republička poljoprivredna inspekcija ,zajedno sa tržišnom,intenzivirala kontrolu hladnjačara na području cele Srbije i da se kontrolišu uslovi otkupa.

• Ima nepravilnosti na terenu,kao i zabrane rada onim hladnjačama koje nisu ispunile zakonom predviđene standarde.Malina se svuda uglavnom klasira u dve klase u zavisnosti od kvaliteta,ali moram napomenuti da po svim propisima koji postoje,ona malina koja ima više vode i buđi i van je prve dve klase,objektivno ne može biti primljena u hladnjače“,naglasio je Vujović.

Današnjem sastanku u Kosjeriću prisustvovali su i načelnik Zlatiborskog okruga, predsednici i zamenici predsednika opština Ivanjica, Lučani, Arilje, Požega i Kosjerić. Naredni sastanak, prema najavi malinara, biće održan naredne nedelje u Ivanjici, na kome će se razgovarati i sa najvećim izvoznicima maline u Srbiji. Tada bi se trebala znati i konačna otkupna cena ovogodišnjeg roda.

foto i video zoomue.rs

Na današnjem sastanku  Asocijacije malinara Srbije sa ministrom poljoprivrede Branislavom Nedimović, njegovim kabinetom, predstavnicima Ministarstva trgovine, Uprave carine i hladnjačara,  postignuti su dogovori oko formiranja Nacionalnog saveta za malinu, zaštite geografskog porekla srpskog brenda i konkretne pomoći  Vlade RS u repromaterijalu i sadnicama za područja pogodjena elementarnim nepogodama.

Sastanku su prisustvovali i predstavnici udruženja malinara ‘’Limska dolina’’ kao i deo Užičana.

• Na početku sastanka dobili smo zvanične informacije da je prosečna izvozna cena malina 2,05 evra sa trendom rasta, tako da je svima jasno šta se zapravo događa na tržištu. Da bi sprečili bili kakve zloupotrebe i osigurali cenu za ovu godinu, dogovoreno je formiranje Nacionalnog saveta za malinu polovinom  februara u kome će osim predstavnika Vlade RS biti i stučna lica kao i malinari delegirani od strane Asocijacije. Takođe je veoma važna zaštita geografskog porekla malina pa su i u tom smeru postignuti određeni dogovori. Napokon ćemo znati odakle dolazi roba, gde i na koji način se proizvodi, koji je najzastupljeniji sortiment i na kraju kolika je zapravo površina na kojoj uzgajamo maline. Razgovaralo se o pomoći države u repromaterijalu i sadnicama. Zaključeno je da će raspodela namenjene pomoći ići preko Asocijacije malinara i lokalnih samouprava.– rekao je za InfoLIGU, predsednik Asocijacije, Dobrivoje Radović.

Po njegovim rečima na današnjem sastanku dosta se govorilo i o doplati roda iz 2017. godine, pa kako državni vrh nema ingerencije nad formiranjem otkupne cene na slobodnom tržištu, pokazana je dobra volja da se proizvođačima pomogne u smislu smanjenja troškova proizvodnje pred ovogodišnju sezonu.

• Kao ključna stavka koja može uticati na cenu ovogodišnjeg roda je zatev za uvođenje prelevmana, jer mi ne tražimo od nadležnih da nam doplaćuju malinu, samo da stanu na put kriminalu i to će biti dovoljno. Neka hladnjačari uvoze malinu, ali tek kada mi prodamo našu.-rekao je Radović.

Ponudjena akontna cena od 100 dinara za 2018. godinu

Prema saznanjima Asocijacija malinara ,  srpsko- belgisko preduzeće ’’Krops i partneri’’ već je ponudlio otkupnu cenu za ovogodišnji rod od 100 dinara .

• Zbog toga mi tražimo da se zabrani uvoz što će biti dovoljno za postizanje dobre cene naše maline. Ako imate zvanične podatke da se u našoj zemlji proizvede oko 56 000 do 60 000 tona milna a isporučimo oko 100 000 tona jasno je šta se dešava. 11 000 je zvaničan podatak kada je reč o uvozu ali ostalih 30 000 tona malina mešetari po Srbiji, uvoze ih, prepakuju kod nas i izvoze. Kada zaštitimo geografsko poreklo i uvedemo prelevmane imaćemo i cenu. U protivnom mi proizvođači ne možemo opstati.-zaključuje Radović.

Kako tvrde u Asocijaciji malinara Srbije obećenje koje su hladnjačari dali na sastanku sa ministrom poljoprivrede Branislavom  Nedimovićem da će akontna cena maline biti 160 dinara, nije ispunjeno. Stoga je Upravni odbor ove Asocijacije zatražio od predsednika Srbije, Aleksandra Vučića, da do nedelje nađe rešenje za nagomilane probleme malinara i proizvođača kupine u Srbiji, a ako se to ne desi, predstvnici malinara od ponedeljka počeće štrajk glađu u Beogradu, ispred zgrade Predsedništva Srbije.

• Mi od predsednika ne tražimo da nam država da pare za malinu, nikoga ne uslovljavamo, mi samo tražimo da se ispuni ono što nam je iz vlasti obećano – da cenu maline diktira tržište i tržišni principi a ne monopol i monopolisti. A znamo, na osnovu infomracija koje imamo da u svetu cena za crvenim zlatom raste. –  kaže Dobrivoje Radović, predsednik Asocijacijem malinara Srbije.

U petak će biti  nastavljena  ranije započeta  akcija prikupljanja potpisa nezadovoljnih malinara koji će biti redati  predsedniku Vučiću a ako ne bude rešenja, od ponedeljka počinju štrajk gladju.

• Na sastanku koji je održan u subotu, predstavnici hladnjačara izašli su sa predlogom da akontna otkupna cena bude 160 dinara po kilogramu, da će tu cenu primeniti najdalje za 48 sati. Evo, danas je sreda, osim hladnjače „Stanić“ u Arilju, koja je akontnu cenu podigla sa 143 na 153 dinara, druge hladnjače, 99 odsto njih, nisu ispoštovale obećanje – dodao je Radović.

Berba se polako privodu kraju a proizvođači, kako tvrde, neće imati dovoljno novca ni radnike da isplate na ovu cenu. Rod maline je usled vremenskih nepogoda gotovo prepolovljen pa je situacija, kaže Radović, više nego alarmantna.

Na Vidovdan 28. juna  svi malinari Srbije pozvani su od strane  Asocijacije malinara da stanu sa berbom. Ovo je stav Upravnog odbora  Asocijacije koji je održan sinoć u Arilju gde je dogovoreno da će istog dana održati i miran protest u znak protesta zbog niske otkupne cene koja se kreće oko 120 dinara.

• Pozivamo malinare da na Vidovdan ne beru maline, a za dalje, odnosno hoće li obustava berbe biti nastavljana, dogovorićemo se naknadno. Cilj je  da se suprotstavimo monopolistima koji cenom od 100 do 120 dinara po kilogramu uništavaju seljake i proizvodnju maline u Srbiji – kaže Dobrivoje Radović, predsednik Asocijacije malinara Srbije.

U Arilju će, tačno u podne, na Vidovdan  biti održan protesti malinara iz ovog grada, Ivanjice, Požege, Kosjerića i susednih opština a slični protesti najavljeni su i za druga malinarska područja u Srbiji.

• Planiramo da se do srede sastanemo sa predsednicima opština i da od njih čujemo da li podržavaju zahteve malinara kao što je to Arilje već učinilo. Sa situacijom oko otkupa maline upoznaćemmo i predsednika države i nadležne ministre – kaže Radović.