Veliku buru u javnosti izazvala je odluka da se poseku hrastovi na Palibačkom groblju, koji su pre više od veka posađeni u čast kosovskih junaka. Iako su simbolizovali devet Jugovića, vreme je učinilo svoje – stabla su dotrajala i postala ozbiljna pretnja i za spomenike i za samu crkvu.

Već ranije jedan hrast je pri padu oskrnavio nekoliko nadgrobnih spomenika, a sada je još jedno stablo palo i oštetilo krov crkve Lazarice. Ovi događaji potvrdili su procene stručnjaka da je neophodno uklanjanje starih stabala, uprkos tome što se deo meštana protivio jer su ih smatrali „svetim drvećem“.

Po predanju, na ovom mestu, povlačeći se ranjen sa Kosova, umro je Boško Jugović. Njega je tu sahranila sestra, kneginja Milica, a na grobu je sagradila malu crkvu. Na tim temeljima je 1929. godine Ivanjičanin Blagoje Luković podigao novu crkvu, posvećenu Svetom knezu Lazaru, i tada posađena hrastova stabla kao simbol devet Jugovića.

Danas, kada je pitanje bezbednosti u prvom planu, pred lokalnom zajednicom stoji dilema – kako očuvati sećanje na junaštvo i simboliku svetih hrastova, a istovremeno sprečiti nove štete i opasnosti za vernike i posetioce groblja.

Ivanjica – Jak olujni vetar koji je sinoć zahvatio područje ivanjičke opštine izazvao je ogromnu štetu na Palibačkom groblju u Ivanjici. Pod naletom vetra stari hrast  je pao i izlomio na desetine spomenika a nezvanično šteta je blizu 15 000 evra.

Iako je ovaj  stari hrast bio u jako lošem stanju, nalazio se pod zaštitom države i  nadležni za održavanje groblja nisu dobili odobrenje za njegovu seču. Hrast je inače bio u starom delu gorblju, kojim upravljaju mesna zajednica i crkvena opština, dok takozvani novi deo groblja, koje održava Javno komunalno preduzeće Ivanjica, nije pretrpelo štete.

-Bilo je baš jezivo. Vetar je savijao grane do zemlje a onda se samo začulo lomljenje….Hrast je pao na spomenike i od težine ih izlomio, neki su potpuno uništeni. -kaže jedan od očevidaca ovog nemilog događaja.

Naime  prema legendi srpska vojska se iz boja na Kosovu povlačila preko ovog područja, a na mestu koje je poznato kao Palibrčki grob carica Milica  je formirala prihvatnu bolnicu kako bi lečila ranjenike. Kada je njen brat Boško Jugović izdahnuo, sahranjen je na mestu gde je danas sagrađena crkva, a veruje se da je carica Milica u čast devetorice braće tu posadila devet hrastova.

U Lučanima je danas održana sednica Skupštine opštine Lučani, na kojoj su najpre razmatrani izveštij o poslovanju JP „Rzav“ Arilje sa finansijskim izveštajem iz 2020. godine kao i odluka Nadzornog odbora ovog regionalnog preduzeća o raspodeli dobiti a onda i izveštaj o radu JP „Rzava“ u prva tri meseca tekuće godine. U navedenim dokumentima istaknuto je da je u skladu sa planom proizvodnje i distribucije vode u toku 2020. godine vodosistem „Rzav“ Arilje proizveo i isporučio ukupno 17,975.965 m2 higijenski ispravne vode za piće svim svojim korisnicima od čega korisnicima naše opštine 1,422.202 m2. U odnosu na 2019. godinu proizvodnja i isporuka vode je veća za 3,5 odsto. Ukupan prihod u 2020. godini ostvaren je u iznosu od 300 miliona dinara i u odnosu na plan je veći za 25 miliona. Ostvaren prihod po osnovu investicija je oko 14 miliona dinara. Opštinsko veće je dalo saglasnost na odluku Nadzornog odbora JP „Rzav“ o raspodeli dobiti iz 2020. godine na pokriće gubitka u poslovanju iz prethodnih godina, što je Skupština i potvrdila.
Prihvaćen je i izveštaj o radu ovog preduzeća za prva tri meseca tekuće godine u kome se navodi da je za ova tri meseca isporučeno 4,5 miliona metara kubnih vode za piće, što je više za 250 hiljada metara kubnih vode, dakle oko osam odsto više nego prošle godine. U prva tri meseca ovo preduzeće beleži gubitak u poslovanju od 4,5 miliona dinara. Odbrnici Skupštine opštine su doneli izmenu odluke štaba za vanredne situacije opštine Lučani u delu koji se odnosi na imenovanje novog člana štaba, VD načelnika Slobodanke Vukićević.

Doneta je i odluka o zaštiti spomenika prirode „Dva hrasta u Lučanima“ kojom se pod zaštitu države stavljaju dva stabla hrasta na Staroj koloniji u Lučanima kao spomenik prirode botaničkog karaktera.
Zaštita podrazumeva zabranu seče, lomljenje grana, uništavanje kore stabla, loženje vatre, deponovanje smeća, prevođenje instalacija, izvođenje građevinskih radova oko stabala. Donete su i izmene odluke o Dragačevskom saboru trubača koje se odnose na vreme trajanja sabora od tri dana u vanrednim okolnostima, poput epidemije ili elementarnih nepogoda. S obzirom da je redovno u upotrebi i elektronski pečat, Skupština je donela i odluku o pečatima organa opštine. Na ovoj sednici odbornici su uputili predlog Vladi Republike Srbije da bez naknade opštini Lučani prenese u javnu svojinu zemljište pod zgradom na ulaze u Lučane, čija izgradnja nikada nije završena kako bi se našla mogućnost za okončanje izgradnje zgrade.

Skupština je donela i program korišćenja površina javne namene radi postavljenja objekata privremenog karaktera kao i program korišćenja i zakupa javnih površina u dane Sabora. Na ovoj sednici donet je i pravilnik o načinu, merilima i kriterijumima za izbor projekata u oblasti kulture koji se finansiraju i sufinansiraju iz budžeta opštine Lučani. Skupštinski odbornici su doneli i rešenje o imenovanju Slavka Radosavčevića iz Goračića za direktora Biblioteke, koji je i do sada obavljao tu funkciju, na novi mandat od četiri godine.

Hrast star preko tristotine godina nalazi se u ivanjičkom selu Osonica. Stanovnici ovaj hrast poštuju kao sveto drvo. Najstariji meštani pričaju da ga je posadila carica Milica, a vremenom se u njegovoj kori jasno oslikao krst. Da nije reč o običnom drvetu svedoči i priča kako je jedan od stanovnika Osonice doživeo pravi košmar kada je želeo da poseče granu koja mu se nadvila nad imanje.

Hrast „Molitvar“ je mesto gde su se svake godine održavale litije i liturgija na Spasovdan, dan seoske slave.

Ovo ’’sveto drvo’’ čuva na hiljade tajni a kako tvrde meštani ko se prema njemu odnosio sa nepoštovanjem, stigla ge je strašna kletva.

Takođe po pričama predaka kod hrasta je nakon čuvene bitke na Čemernu ostavljano oružje koje su meštani uzeli sa bojišta. Kako niko ne bi odgovaro stigla je naredba da se tokom noći svo naoružanje odloži kod čuvenog hrasta.

Legenda o ovom drvetu pročula se, pa ga ne diraju ni meštani, ni putnici namernici. Kada prolaze pored njega samo se prekrste.

Kada je Milić Šulubrić iz Ivanjice  odsekao hrastovo drvo u svojoj šumi i počeo da ga krati za ogrev primetio je čudnu pojavu. Naime, na oblicama presečenog drveta, sa obe strane, ocrtale su se konture nalik svecu. I da čudo bude veće, u istom trenutku kada se ikona ocrtala, testera u Milićevim rukama prestala je da radi.Iako ovaj hrast ni po čemu nije bio poseban, pokazalo se da ispod kore krije ‘’božije čudo’’ koje je kod Milića probudilo čudna osećanja.

U Šuluburićima veruju da je ovo dobar znak.