Ivanjica – U podnožju Golije, u selu Devići, živi desetočlana porodica Metić. Njihov dom je skroman, a uslovi u kojima odrastaju mališani daleko su od lakih, ali u toj kući ima mnogo ljubavi, rada i nade.

Roditelji, uz pomoć bake i deke, brinu o šestoro dece. Najmlađa Lena ima tek mesec dana, dok je najstariji Dejan jedanaestogodišnjak koji već zna šta znači odgovornost. Tu su i devetogodišnji Aleksa, sedmogodišnji Oliver, šestogodišnja Anđela i četvorogodišnja Aleksandra.

Školarci svakog dana pešače dva kilometra do škole. Leti je to samo duga šetnja, ali zimi taj put traje i više od dva sata kroz planinski kraj gde su medvedi, vukovi i lisice česti stanovnici. Za roditelje je svaki njihov odlazak u školu briga i strepnja.

I dok mnogi njihovi vršnjaci bezbrižno provode detinjstvo, mali Metići već znaju šta znači rad. Dečaci pomažu u težim poslovima – nose, tovare, rade na zemlji i pomažu oko radionice. Devojčice su u kući, desna ruka svojoj mami Danijeli.

A njihove želje su tako male – patike, bicikl, lopta… stvari koje mnogoj deci znače samo igru, a njima bi donele ogromnu radost. Jer danas nemaju ni to.

Porodica se pre nekoliko godina doselila iz Leskovca. Došli su zbog sezonskog rada u malinjacima, zavoleli ovaj kraj i odlučili da baš ovde pokušaju da sagrade svoj dom. Primanja su minimalna, ali ruke su vredne i uporne. Danonoćnim radom uspeli su da naprave temelje kuće koja za njih znači sigurnost i novi početak.

Možda je upravo sada trenutak da nadležni, ali i ljudi dobrog srca, pruže ruku ovoj vrednoj porodici. Jer ponekad je za sreću jednog deteta potrebno mnogo manje nego što mislimo.

Redovna akcija dobrovoljnog davanja krvi biće održana u sali Opštine Ivanjica, u četvrtak, 27. februara, od 10 do 16 časova.

Zimski period je posebno kritičan za zalihe krvi, dok se mnogi naši sugrađani nalaze na intervencijama koje zahtevaju transfuziju. Zato je važno da svi zajedno doprinesemo kako bi krv uvek čekala pacijenta, a ne obrnuto.

Crveni krst Ivanjica poziva sve humane ljude i dobrovoljne davaoce da se odazovu akciji, jer naše malo nekome je ceo život.

Krv mogu donirati zdrave osobe uzrasta od 18 do 65 godina – muškarci na svakih 12 nedelja, a žene na svakih 16 nedelja.

Sledeća redovna akcija planirana je za 27. mart 2025. godine.

Nastavljeni su radovi na kući porodice Madžarević iz Ivanjice. Planirano je da Milica, Mile i Mikajlo koji su donedeavno bili u hraniteljskoj porodici za mesec dana dobiju novi dom. Akciju je pokrenula lokalna samouprava uz pomoć javnih preduzeća, a svesrdno su se uključili i privrednici ovog grada, pa će zajedničkim snagama izgraditi kuću za Madžareviće.

Komšije je obradovala vest da se deca vraćaju na dedovinu pa su pritrčali u pomoć a Darko Gromović zasukao je rukave i prihvato se posla kako bi kuća što pre bila završena.

Lokalna samouprava je u prethodnom periodu, uz pomoć privrednika, sagradila preko deset kuća. Nastaviće da pomažu porodicama kojima je to potrebno.

Na donatorskoj večeri koju je sinoć organizovala opština Ivanjica u saradnji sa Crvenim krstom i hotelom Prezident za lečenje našeg sugrađanina Nikole Vujovića Vujketa prikupljeno je preko 2 miliona dinara. Ova donacija veoma je značajna za njegovo lečenje, pa se organizatori zahvaljuju svima koji su se sinoć odazvali, i pozivaju sve ljude humanog srca da i dalje učestvuju u akciji jer je do ukupne cifre potrebno još oko milion dinara.

Osim privrednika,  zaposlednih u javnim preduzećima,sportista i građana Ivanjice značajan finansijski doprinos dali su i muzički bendovi iz Ivanjice, kao i osoblje hotela Prezident.

Nikoli su sredstva potrebna za imunoterapije, specijalističke preglede, lekove i suplemente kao i za laboratorijske analize.

Vojo Tošović iz Radaljeva kod Ivanjice dobio je nagradu od 500.000 dinara u konkurenciji povrtarstva u okviru konkursa Ministarstva poljoprivrede za ‘’Najdomaćina 2023’’. Deo nagrade za koju je zaslužna čitava porodica Tošović, Vojo će dati u humanitarne svrhe.

Za veoma uspešno poljoprivredno gazdinstvo zaslužan je svaki pojedinac u porodici Tošović. Otac i majka započeli su sa povrtarstvom, a onda je Vojo uz suprugu i decu razvio posao i uneo dosta inovacija. Kaže svi rade onoliko koliko mogu, a zna se šta je čiji posao.

Vojo bi voleo da naslednici nastave porodični biznis. Kaže da neće uticati na njihove životne odluke, ali ako je suditi po genima i krvi koja teče venama porodice Tošović siguran je da će i oni nastaviti da vode brigu o svom ognjištu i porodičnom biznisu.

Zahvaljujući Goranu Milutinoviću koji živi i radi u Sidneju i prodavnici obuće Novi Don iz Ivanjice mališani iz dnevnog centra Otvorena vrata, dečijeg sela u Kraljevu, društva za dečiju i cerebralnu paralizu i korisnici usluga Crvenog krsta u Ivanjici dobiće novu obuću. Ovakvu akciju oni zajedno sprovode već treći put, a ove godine u pitanju je 136 pari patika.

Ovi ljudi dobrog srca nadaju se da će i naredne godine moći da obraduju mališane kojima je to najpotrebnije.

U ovim teškim trenucima po našu zemlju, ali sa potrebom da život i rad nastavimo kroz normalne aktivnosti, prikazujući dobre primere i lepe stvari koje nas okružuju, i isticanjem pojedinaca koji ovo društvo čine humanijim, i našu sredinu lepšim mestom za život, obaveštavamo vas da će predstojeću Nedelju Crvenog krsta, naša organizacija obeležiti nizom aktivnosti kojima ćemo skrenuti pažnju upravo na one najzaslužnije pojedince  i članove naše zajednice .

8. maj se u čitavom svetu slavi kao Svetski dan Crvenog krsta, ove godine pod sloganom „Sve što činimo, činimo od srca“, dok se nedelja Crvenog krsta obeležava u periodu od 8 – 15 maja.

U toku nedelje Crveni krst Ivanjica planirao je niz aktivnosti koje se odnose na promovisanje humanih vrednosti našeg društva, na rad sa decom i mladima u prevenciji vršnjačkog nasilja i konflikata, realizaciju predavanja i radionica u cilju opsosobljavanja dece i omladine u pružanju prve pomoći, obilazak terena i posete socijalno najugroženijoj katergoriji stanovništva uz preventivne preglede i raspodelu humanitarne pomoći, odeće, obuće itd. Pored ovih kontinuiranih aktivnosti u navedenoj nedelji 9. maja u skupštinskoj sali opštine Ivanjica, biće realizovan tradicionalni „Kviz znanja o Crvenom krstu“, sa početkom u 09:00 časova , 10. maja u 12:00 časova u Plavoj sali Doma kulture biće organizovana svečana dodela nagrada za učesnike konkursa „Krv život znači“ gde će izabranim učenicima, čiji radovi su poslati na nacionalni konkurs, biti dodeljene skromne nagrade i diplome, dok će 11. maja, takođe u Plavoj sali Doma kulture, u 13:00 časova biti dodela priznanja za višestruke dobrovoljne davaoce krvi za navršenih 10, 20, 35 i 50 dobrovoljnih davanja krvi uz uručenje prigodnih priznanja i poklona.

Ovo vreme, i nemili događaji koji su nas sve zadesili, svakako su vreme u kome treba da budemo složni i solidarni, da ne okrećemo glavu od onoga što se dogodilo, da ne zatvaramo oči na sve ono što je za posledicu imalo tragediju koja je čitavu našu zemlju i sve nas ostavila nemima, ali je takođe i vreme u kome je potrebno deci, mladima i čitavoj okolini pokazati da u našem društvu postoje i svakodnevni heroji, ljudi dobrog srca, uvek spremni da pomognu i da njih iskažemo kao pravi društveni primer i oličenje ljudskosti, počev od dobrovoljnih davaoca krvi, preko volontera naše organizacije, saradnika i zaposlenih koji su svi zajedno uvek u prvim redovima kada je nekome potrebna pomoć.

Crveni krst Ivanjica

,,Nažalost, danas postoji mnogo dece i odraslih kojima treba pomoć. Verujem da je običnom čoveku teško da odluči kome da je pruži. Uđeš na Facebook, naići ćeš sigurno na bar jednu sliku oivičenu zelenom bojom.’’

Marko Marković iz Ivanjice  od 2008. godine boluje od Hočkinovog limfoma, maligne bolesti limfne žlezde koja nastaje iz potpuno nepoznatog razloga. Od 2016. godine pa sve dok se ne pojavi neki novi lek, Marku je potrebno više od 100.000 dinara mesečno za terapije. U prikupljanju novca pomažu mu komšije, prijatelji i rodbina, a svaki novi čovek koji makar jednokratno stane na stranu Marka protiv opake bolesti, ni sam ne zna koliko je veliko delo učinio.

Sa koliko godina si se razboleo i koji su bili prvi simptomi?

Prve simptome sam osetio u julu/avgustu 2008. godine, i tada sam imao nepunih dvadeset godina. Prvi simtomi bili su gubitak težine i uvećane limfne žlezdeKoliko već godina primaš terapiju, kako ona izgleda i koliko košta?

Prve hemioterapije počeo sam primati već u novembru 2008. godine i tokom godina prošao sam nebrojeno ciklusa, kao i dve transplatacije matičnih ćelija i ukupno preko osamdeset zračnih terapija. Terapija koju sada primam, na svakih 21 dan, zove se Opdivo (Nivolumab). Daje se introvenski. Primam je u dnevnoj bolnici. Svaka terapija košta 76.315,24 dinara, plus dodatni troškovi (put, smeštaj, laboratorijske analize…).

Kako si se osećao kada si se razboleo i da li sa godinama sve to podnosiš lakše ili teže?

To je bio jako težak period za mene, imao sam 19 godina, puno želja, planova, započetih stvari i bio sam bez ikakvog naslućivanja da nešto loše može da se desi. Nikada do tada nisam ni čuo za dijagnozu Hočkinov limfom (Hodgkin lymphoma), ali je pojašnjenje ubrzo stiglo – rak limfe.

Osećanja su bila pomešana, bilo je tu svega, posle prvobitnog šoka i neverice išli su strah, bes, razočarenje, posle toga uzaludno pitanje “Zašto baš ja?” i želje da se pobegne od svega. U trenu se sve promenilo, sve je stalo, morao sam menjati sve planove, želje i navike.

Kao dokaz da nesreća nikad ne ide sama, u istom tom periodu mi umire majka, tako da taj period mogu slobodno porediti sa paklom.  Sada posle toliko godina borbe, raznih iskušenja, nekoliko desetina kriznih situacija, stotine neprospavanih noći i hiljade uboda iglom, naučio sam kako da se nosim sa svojim strahovima, da prihvatim bolest kao određenu normalnost i da se hrabro borim dok god imam snage i mogućnosti. Nisam birao očajno stanje u kome se nalazim, ali mogu da odaberem kako ću se nosim sa njim.

Kakve posledice ima tvoja bolest na tvoj svakodnevni život? Sa kakvim poteškoćama se susrećeš?

 Svakodnevo funkcionisanje otežava mi kako bolest tako i nebrojene terapije koje sam primao i koje i dalje primam. Tu je najpre jako oslabljen imuni sistem, te se stoga često susrećem sa raznim infekcijama, tu su ponekad i terorišući bolovi jer je bolest ušla u kosti. Zatim, tu su problemi sa hroničnim umorom i iscrpljenošću, anemičnošću, štitnom žlezdom, sistemom za varenje…

Od tvojih prijatelja sam čula da tvoja želja za zdravljem i životom inspiriše sve oko tebe. Na sajtu fondacije Budi Human piše da si i kada si se razboleo nastavio si da učiš, čitaš i da budeš tu za svoje drugare. Koliko je teško održati snagu volje i pozitivan stav?

 Ne znam koliko ja inspirišem druge, ali znam da bez podrške porodice, prijatelja i rodbine ne bih uspeo da se izborim sa svim iskušenjima. Ljubav koju međusobno delimo i požrtvovanje koje oni pokazuju definitivno mi daje snagu da izdržim i volju da se borim. Kada sa ljudima delite pozitivnu energiju ona se ne troši, već se vremenom umnožava. Zaista imam tu sreću da budem okružen brižnim prijateljima koji su mi vremenom postali kao porodica.

Tokom svoje bolesti uspeo sam da završim fakultet (turizmologija), a čitanje mi je uvek bilo hobi, mada su mi knjige uvek bile korisno sredstvo za beg od sumorne stvarnosti bolnica u kojima sam ležao.

Ko ti najviše pomaže u prikupljanju novca za terapiju?

Komšije, prijatelji i rodbina. Nekako mi se često dešavalo da na svom putu srećem dobre i humane ljude, pune razumevanja i podrške. Postoje viber grupe koje su napravili moji prijatelji. Napravljen je sistem takav da svakog desetog u mesecu neko u grupi podseti ostale članove da pošalju 203 na 3030. Pravili su se razni humanitarni kvizovi, prodavale su se stvari u Budi human grupi na Facebook-u, organizovale humanitarne akcije i ja sam neizmerno zahvalan na svakoj toj poruci, objavi i akciji.

Nažalost, danas postoji mnogo dece i odraslih kojima treba pomoć. Verujem da je običnom čoveku teško i da odluči kome da je pruži. Uđeš na Facebook i naići ćeš na bar jednu sliku nekoga oivičenu zelenom bojom. Ali ako bilo čiji broj ukuca i pošalje na 3030 ili ako uplati na bilo čiji račun kome je potrebno – uradio je veliku stvar.

Dakle, tebi je svakog meseca potrebno preko 100.000 dinara za lečenje. Da li je kako vreme prolazi sve teže pronaći ta sredstva?

Najveći problem kod moje situacije je to što ja iznova i iznova, iz meseca u mesec, moram ispočetka da skupljam novac za svoje zdravlje. Nema jednog cilja koji treba dostići i to je to, već posle svake terapije krećem ispočetka. Novi cilj: novo prikupljanje novca. Svakog jutra otvorim oči i pomislim kako ću platiti ovu terapiju, pa sledeću, pa onu tamo.

Opet kažem, postoji mnogo ljudi bez kojih ne bih mogao ništa da uradim. To su ljudi koji godinama svakog meseca odvajaju novac za mene. Isto toliko su važni i svi oni koji su mi bar i jednom pomogli.

U današnje vreme kada svi imamo neke svoje muke, probleme, planirane i neplanirane rashode, ja ne mogu ni od koga da očekujem da se kontinuirano bavi mojim problemom. Premda ima mnogo onih koji to čine, potpuno je normalno da nekada naiđe period kada je teže prikupiti sredstva jer se širi krug ljudi jednostavno malo i zasiti. To je sve u potpunosti razumljivo.

Od 2008. do sada prošlo je 15 godina. Koliko je tokom svih tih godina država pomogla u tvom lečenju, a koliko lokalna vlast?

Od 2008. godine do 2016. godine lečio sam se u Kliničkom centru Srbije i do tada mi je celo lečenje bilo pokriveno državnim budžetom. Od tada lekovi koje primam nisu na pozitivnoj listi lekova, tako da sve moram plaćati sam, dok određene kontrole, snimanja i testiranja i dalje radim u državnim ustanovama (ne sva). Lokalna vlast je u nekoliko navrata uplatila sredstva namenjena za moje lečenje, ali nedovojno da bi mi obezbedilo kontinuirano primanje leka.

Šta doktori predviđaju, do kada ćeš morati da primaš terapije?

Terapija koju trenutno primam održava moju bolest stabilno da ne napreduje mnogo, ali je bolest i dalje aktivna. Prema tome ona nije najidealnije rešenje, ali mi je za sada jedina nada da sačekam neki novi lek. Zbog toga ću morati da nastavim da je primam i ubuduće dok god ona ima efekta, ne postane toksična za mene ili mi nedostatak novčanih sredstava onemogući primanje.

Marku možete pomoći slanjem poruke 203 na 3030 ili:

Uplatom na dinarski račun: 160-0000000449164-11

Skeniranjem NBS IPS QR koda na vašoj mBanking aplikaciji: NBS IPS QR kod

 Uplatom na devizni račun: 160-0054000016554-02

IBAN: RS35160005400001655402

SWIFT/BIC: DBDBRSBG

Tekst: Ana Radonjić

Crveni krst Ivanjice je  i ove godine sa svojim volonterima realizovao  tradicionalnu akciju “ Jedan paketić – mnogo ljubavi“.
Cilj ove akcije je da svi zajedno poklonima obradujemo naše najmlađe sugrađane , kojima je najpotrebnije, kako bi novogodišnje i božićne praznike dočekali sa osmehom, jer pokloni su nešto što  željno iščekuju čitave godine.

Vredni volonteri Crvenog krsta Ivanjice su i ove godine svakodnevnim, nesebičnim angažovanjem uspeli da stignu do naših malih sugrađana i u najudaljenija područja.  U okviru ove akcije podeljeno je preko 200 paketića , zahvaljujući brojnim donatorima, školama, i našim humanim sugrađanima , koji su i ove godine omogućili da na dečijim licima zablista osmeh.

Crveni krst Ivanjice  se zahvaljuje  brojnim  donatorima, u ime sve dece kojima smo poklonima ulepšali novogodišnje i božićne praznike.

DONATORI:

1. MINTERO DOO IVANJICA
2. LAZAR STEFANOVIĆ PR TRGOVINSKO MOL
3. ŽITOPROMET DOO IVANJICA
4. IVATEX DOO
5. MOMO PR Srbijanka Simončević PROI
6. ZMPTR 2M IVANJICA
7. VEZ MAJKE HRABROST PRILIKE
8. SPEKTAR PLUS DOO
9. KTSR SPEKTAR PR IVANJICA
10. CILE PLUS DOO PRIVREDNO DRUŠTVO
11. TIMBER WOOD DOO PRIVREDNO DRUŠTVO
12. EMR GAJTAN ZORAN DRAGIĆEVIĆ PR
13. SER JELEN PRILIKE
14. RISTIĆ-CENTAR DOO PRIVREDNO DRUŠTVO
15. VRUĆ BUREK EMRUS CENAJ
16. EURO TIM DOO
17. AGRO MILOVANOVIĆ DOO
18. ADVOKAR MARIJANA KOMATINA SEKULIĆ
19. NOVA PRO TEAM L DOO
20. PROLETER AD IVANJICA
21. RITAM DOO PREDUZEĆE ZA TRGOVINU PR
22. SALR MIKA RADALJEVO
23. NENAD ĆOJBAŠIĆ PREDUZETNIK SMAJL
24. STKR SPASOVIĆ IVANJICA
25. SLOGA MB DOO IVANJICA
26. MILUTINOVIĆ DOO IVANJICA
27. PUTEVI DOO
28. JEZERO SZR BOŠKO NIKOLIĆ PR IVANJICA
29. PARK SYSTEM LOGISTICS DOO
30. MILIKA SIMEUNOVIĆ PR
31. ALEKANTAR PETAKOVIĆ PR UGOSTITELJ
32. AMICON DOO – PREMIER TAXI
33. MB MARKUS DOO
34. CENTAR LAB +
35. TRET CALZE DOO
36. KOŠANIN DRAGANA
37. PU BAJKA
38. OŠ MILINKO KUŠIĆ
39. OŠ KIRILO SAVIĆ
40. OŠ SRETEN LAZAREVIĆ
41. OŠ NEDELJKO KOŠANIN
42. PREHRANA DOO
43. MD RISTIĆ
44. APOTEKA SANU

Dragan Bradić Sergija (54) iz Ivanjice ispričao je medijima tužnu životnu priču pre nekoliko meseci, nakon čega su ljudi dobre volje iz čitave Srbije počeli da uplaćuju novac kako bi ’’heroj sa Košara’’, dobio krov nad glavom. Jutros je na Draganov zahtev, sa namenskog računa podignuta celokupna donacija, i predata mu.

Dragan će, kaže, ovaj novac upotrebiti za kupovinu kuće.

Lokalna samouprava i ljudi dobrog srca pomogli su Draganu da započne novi život, da li će on to učiniti videćemo u narednim danima.

U duhu predstojećih praznika i Osnovna škola „Kirilo Savić“ organizovala je humanitarni Vaskršnji bazar. Učenici su kroz različite radionice iskazali svoju kreativnost i napravili radove na temu Vaskrsa koje su izložili u holu škole.

Deo prikupljenog novca od prodaje biće usmeren u humanitarne svrhe za pomoć socijalno ugroženoj deci dok će ostatak biti upotrebljen za uređenje škole. U okviru Vaskršnjeg bazara održan je i sportski turnir gde su im gosti bili učenici OŠ „Milinko Kušić“.

Roditelji ali i svi ljudi velikog srca mogu posetiti ovaj bazar i kupovinom radova dati  doprinos ovoj humanitarnoj akciji.

PU ’’Bajka’’ organizovala je u sva četiri objekta Uskršnji vašar gde su dečica izložila radove napravljene uz pomoć roditelja i vaspitača. Vašar je prodajnog karaktera a sav prikupljen novac biće iskorišćen za pomoć mališanima lošijeg materijalnog statusa kao i za uređenje prostora u vrtićima.

Dečica su danas  izložila svoje radove u vrtićima i pozvala sve da u duhu velikog hrišćanskog praznika iskažu humanost kupovinom istih.

Uskršnji vašar u vrtićima otvorem je danas i sutra pa roditelji i drugi sugrađani mogu kupiti kreativne radove mališana i na taj način učestvovati u ovoj humanoj akciji.