IN MEMORIAM

Branislav – Brane Radović
(1933 – 2025)

Rođen je 28.marta 1933. godine u selu Crna Reka – Ostatija – Koritnik u siromašnoj porodici. Njegovo i onako teško detinjstvo i tek započeto školovanje prekinuo je drugi svetski rat, te je četvorogodišnju školu završio u Ostatiji tek nakon rata. Kasnije je završio i osmogodišnju školu u Devićima, srednju Ekonomsku školu u Novom Pazaru i Ivanjici i Višu ekonomsku školu uBeogradu. Odrastao je pre vremena jer je „preskočio“ pravo detinjstvo, tako je sam govorio.

Zaposlio se sa nepunih 15 godina, 1.januara 1949. godine, kao magacioner u Zemljoradničkoj zadruzi u Ostatiji. Znao je da će mu to biti bolje od napornog i rizičnog rada u šumi kojim se bavio od svoje 12. godine sa starijim bratom Milijom. Posao je shvatao ozbiljno i veoma odgovorno. Tako je ostalo i tokom celog njegovog radnog veka. Njegov lep rukopis, divno ispisane brojke,
kao i preciznost u radu i računicama su nešto o čemu mnogi i dalje pričaju.

Učestvovao je na dve radne akcije, 1949. godine na Novom Beogradu – blok 45 i na izgradnji Valjaonice bakra u Sevojnu 1951. godine. Bio je najmlađi učesnik u brigadama. U vojsku je otišao 1953. godine u Bihać u Bosni i Hercegovini, gde je bio pisar, jer je u međuvremenu napredovao i imao iskustvo na radu u administraciji u Mesnoj kancelariji kao blagajnik i matičar.
Oženio se u jesen 1956. godine. U januaru 1963. godine se doselio u Ivanjicu. Radio je u ŠPIK-u kao šef knjigovodstva pogona Šumarstvo, pa kao šef računovodstva celog kombinata. Dve godine je radio u RO „Metalac“ (1978. i 1979.) kao finansijski direktor i vd director. Otišao je u zasluženu penziju 31.januara 1991. godine sa nepunih 58 godina života i preko 40 godina radnog staža. Nakon toga se aktivno bavio knjigovodstvom preko 34 godine u privatnoj agenciji.

Sa suprugom je sagradio kuću u Ivanjici, školovao sina i ćerku i brinuo o roditeljima koji su ostali da žive na selu. Poslednjih godina vodio je miran i lep život okružen porodicom i
prijateljima. Širio je ljubav i dobrotu. Sa osmehom, uvek spreman za šalu, šetao je ulicama Ivanjice i sokacima Crne reke i družio se i sa svojom, a i sa generacijama svoje dece i unuka. Malo je onih koji to mogu. Njegove pošalice i anegdote će se još dugo pričati i prepričavati po čaršiji. Ljudima je verovao beskrajno. U svakome je pronalazio nešto dobro.
Njegovo najjače oružje bila je lepa reč, njegova najlepša osobina skromnost, a najveće bogatstvo porodica. Napustio nas je tiho, najtiše. Iznenada, uprkos tome što je zakoračio u
93. godinu života, 17.jula 2025. godine u svojoj kući u Ivanjici.

Sada počiva u svom selu koje je godinama nosio u srcu gde god da je išao. Često ga je posećivao i u stvarnosti i u snovima. Vratio se tamo odakle je krenuo u život – među drveće i cveće, oblake i sunce, tamo gde se čuje najlepši cvrkut ptica i šum reke Studenice.

Iza sebe je ostavio suprugu Budimirku – Budu, ćerku Gordanu – Gocu, sina Gojka – Bata, unuke Mirka, Đorđa i Nikolu, unuku Mariju i praunuke Anđelu, Kalinu i Srnu. Napustio nas je pre 40 dana.

U znak ljubavi i zahvalnosti pričamo i pišemo o njemu.
Rođen je ponovo.

Kolektiv Tehničke skole oprašta se od iznenada preminule koleginice, nastavnice Milke Maričić. Sa tugom i nevericom primili smo vest da je juče iznenada preminula naša draga koleginica Milka
Maričić.  Saznanje da smo ostali bez divnog prijatelja, kolege, predavača, duboko nas je potreslo. Do poslednjegdana svog života, naša voljena Mima, kako smo je zvali, bila je uz svoj kolelektiv. Njena borba za ideale
postaje simbol istrajnosti, ljudskosti i čovečnosti. Nikada nećemo zaboraviti njen topli pogled, blagu narav i mudre reči.

Zauvek će ostati upamćena kao veliki čovek, predani radnik i požrtvovan prijatelj. Neka joj je večna slava! U Tehničkoj skoli sutra će biti održana kolemorativna sednica na kojoj će se kolege i porodica oprostiti od naše drage Milke.

Sahrana je u 13 časova na groblju u Radivojšićima. Opelo počinje u 12 časova ispred kuće na Lučkoj reci.

Kolektiv Tehničke škole

Sa tugom i poštovanjem opraštamo se od Gordane Spasović, rođene Luković, žene koja je svoj život posvetila očuvanju i negovanju srpske kulture i tradicije. Rođena u Beogradu, životni put ju je doveo u Ivanjicu, gde je ostavila neizbrisiv trag u kulturnom životu naše zajednice.

Davne 1980. godine osnovala je KUD „Miko Velimirović“, koji je kasnije postao KUD Doma kulture Ivanjica i radio više od 40 godina. Svojom vizijom, ljubavlju prema folkloru i posvećenošću, uspela je da ovaj ansambl pretvori u rasadnik talenata, u kom su generacije mladih upoznavale i zavolele srpsku tradiciju. Kao igrač u AKUD “ Ivo Lola Ribar”, a kasnije kao profesionalni igrač Ansambla „Kolo“, Gordana je donela bogatstvo iskustva i znanja, koje je nesebično delila sa drugima.

Bila je jedna od najznačajnijih ličnosti u kulturnom životu Ivanjice, posebno u oblasti očuvanja narodne igre, pesme i običaja. Njen rad i entuzijazam ostavili su dubok pečat, a njeno ime zauvek će ostati upisano u istoriju kulture naše opštine.

Opelo počinje sutra ispred kapele Ivanjičkog groblja u 12.30 časova.
Neka joj je večna slava i hvala.

Priznati radnik u oblasti kulture, Mikica Spasović, preminuo je u 82. godini u Beogradu. Spasović je rođen 9. avgusta 1938. godine u Ivanjici koju je nakon završene škole napustio i nastavio da gradi karijeru u glavnom gradu Srbije.

Radio je u Narodnom pozorištu u Beogradu odakle se penzionisao a poslednje četiri godine svoje znanje i bogato iskustvo uložio je u razvoj opera&theatre ’’Madlenianum’’ u Zemunu.

U Ivanjicu je često dolazio i svojim sugrađanima pomagao u organizaciji brojnih kulturnih manifestacija. Nesebičan doprinos dao je i najpoznatijem ivanjičkom festivalu kulture i zabave’’Nušićijada’’.

Sahrana je u sredu 28. oktobra u 12.30 minuta na Novom groblju u Beogradu.