Fudbalski klub Javor sa dugom, svetlom tradicijom jednog od najstarijih sportskih kolektiva u zemlji iznedrio je kroz brojne generacije veliki broj sjajnih fudbalera. Ovaj sportski kolektiv oduvek je krasila prijatna porodična atmosfera, ne samo zbog duha na kom su gradili odnose, već i usled činjenice da su u timu oduvek bili, dvojica ili više braće. Mnogi od njih izgradili su sjajnu fudbalsku karijeru u zemlji i inostranstvu. Braća Đurić svakako su svojim igrama dopisali bar jednu stranicu istorije Javora.

Njih četvorica Božo, Đoko, Slobo i najmlađi Rale ostavili su dubok trag u ivanjičkom sportskom kolektivu .Baćko i Grade Luković takođe su bili vrsni fudbaleri. Pamtiće se po dobrim igrama i braća Zoran i Slobo Bjeloglić kao i trojica Šarčevića Dule, Dobrosav i Mile. Stariji Ivanjičani pamte kada su dres Javora nosili i brača Krivokuće, Mile i Srboljub. Dalje slede Andrija i Milenko Ranđić, Tomo i Momo Parezanović, Paun i Milija Cvetković, Aco i Branko Andrić. Spisak braće u dresu Javora nastavlja se sa Raškom i Radojem Kurtićem, Tomom i Slobodanom Savićem, Željkom i Mikicom Božovićem, Blagojem i Petrom Krivokućom, Milićem i Zoranom Koraćem, Goranom i Zoranom Marićem kao i dvojicom braće po majci  Acom Stefanovićem i Zoranom Novitovićem.

Takođe je Javor specifičan i po tome što su dresove očeva nasleđivali sinovi. U prvoj generaciji Javora igrao je pop Sveto Popović a posle Drugog svetskog rata dres Javora nosio je njegov sin poznati doktor Miro. U ranim generacijama igrao je i Stevo Milenković a mnogo kasnije njegov sin Dule poznat po nadimku Majmun. Takođe je i Voja Milosavljevića u dresu Javora nasledio njegov sin Raško. Milomir Petaković-Loko dugo je igrao u Javoru a njegov naslednik Aleksandar-Jare mnogo kasnije bio je golgeter slavnog ivanjičkog kluba. Još jednog oca zamenio je sin. Reč je o Milinku Mojoviću i njegovom nasledniku Nebojši.

Ako bi se ovom spisku dodali i brojni dalji rođaci koji su igrali za Javor to bi bila impozantna cifra  koja bi potvrdila priču da je ovaj klub oduvek bio jedna velika, uspešna porodica.

Danas je situacija drugačija jer je profesionalizam nadmašio entuzijazam i kapacitete manjih sredina pa se kroz vreme izgubila ta specifična nit Ivanjičana na terenu Javora .Mladi se sve manje interesuju za sport pa se angažuju sportski talenti iz okolnih sredina.

Još uvek postoji nada da će duga, bogata istorija Javora i podsećanje na nju podstaći mlade da kafiće i telefone zamene sportskim terenima koji osim karijere donose i neraskidiva, duboka prjateljstva.

Autor teksta : Raško Nešovanović