Apelacioni sud u Kragujevcu ukinuo je presudu kojom je dvostruki ubica Branko Pušica osuđen na 18 godina zbog jezivog zločina koji je počinio u novogodišnjoj noći 2024. godine u kafiću u Arilju kada je lišio života supružnike Predraga i Ivanu Novaković i naložio je ponovno suđenje, saznaje „Blic“.

Apelacioni sud ukinuo je presudu kojom je Branko Pušica osuđen na 18 godina zatvora za dvostruko ubistvo supružnika Predraga i Ivane Novaković, koje se dogodilo u jednom kafiću u Arilju.

– Predmet je vraćen u Viši sud u Užicu gde se očekuje početak novog suđenja – otkrio je izvor „Blica“.

Pred Višim sudom u Užicu u novembru prošle godine je doneta šokantna presuda kojom je Branko Pušica osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 18 godina iako mu je pretila doživotna robija.

Pušica je osuđen zbog ubistva Predraga i Ivane u kafiću u Arilju, koje je počinio tako što je 31.decembra, nakon kraće svađe sa Predragom, otišao do kuće po pištolj, vratio se u kafić te izrešetao Predraga i Ivanu pred brojnim svedocima. Nakon toga, on je pobegao, ali je ubrzo uhapšen.

Ubio supružnike pred 150 svedoka

Kako „Blic“ saznaje, u optužnici, za ubistvo u Arilju, koju je podiglo Više javno tužilaštvo u Užicu otkriveni su svi detalji strašnog dvostrukog ubistva u Arilju. Prema navodima ovog akta, navodi se da je kafić u trenutku pucnjave bio pun gostiju – čak 150 njih čekalo je Novu godinu.

– On je tog dana u više navrata prilazio stolu za kojim su bili Predrag i Ivana i tražio im je novac za koji je on smatrao da mu duguju. Razgovor je prekidao odlaskom do svog stola gde je pio rakiju, a onda se potom vraćao do Predraga. Tako više puta. Poslednji put on je izašao iz lokala i otišao kući – objašnjavao je izvor „Blica“ detalje iz optužnice.

Veštačenja, saslušanja svedoka i brojni prikupljeni dokazi tokom istrage ukazali su da je Pušica imao animozitet prema supružnicima Novaković. Pored novca za koji je mislio da mu Predrag duguje, krivio je i Ivanu što je kao knjigovođa u jednoj firmi gde je Pušica ranije radio, navodno, poslodavcu iznela sumnju da bi nedostatak jedne palete robe ukazivao na propust u Pušicinom radu. Zbog toga je ubica otišao kući po pištolj i dva okvira puna metaka.

– On je ušao u objekat oko 18.50 sati kroz ulazna vrata koja se nalaze pored šanka sa pištoljem u ruci. Tužilaštvo je utvrdio da je imao alkohola u krvi, ali ne i da nije bio sposoban da rasuđuje. Štaviše, bio je potpuno svestan šta radi. Prišao je bračnom paru Novaković, prvo Predragu koji je stajao blizu ulaznih vrata u toalet i sa bliskog odstojanja ispalio u njega jedan hitac. Predrag je odmah pao, pa mu je Pušica prišao da ga „overi“. Dok je ležao na podu, Pušica je stao odmah iznad njega i ponovo zapucao. Ubio ga je na mestu. Potom je ubio i Predragovu ženu – navodi se između ostalog u optužnici, čije je navode usvojio sud u Užicu i ubici izrekao kaznu od 18 godina, iako je maksimalna zaprećena za ovako težak zločin doživotni zatvor.

Veštaci su, na jednom od ročišta, kazali da je Pušica imao 2,7 promila alkohola u krvi, ali da to nije bilo presudno za određivanje u kakvom se on tada stanju nalazio.

Ranijom istragom je utvrđeno, da je Branko Pušica bio svestan onoga što čini. Da je imao umišljaj i da je iz bezobzirne osvete i animoziteta kao niske pobude ubio bračni par Novaković.

Izvor: BLIC

Odmah posle Drugog svetskog rata, 1945. godine osnovana je prva državna zubna ambulanta u Ivanjici. Začetnik te ambulante bila je Ivanka Nešovanović, rođena Banaćanka koja se u detinjstvu sa roditeljima preselila u Beograd. Sa devojačkim prezimenom Ivačković u Beogradu je završila zubarsku školu i počela sa radom u jednom dispanzeru. Tadašnjim propisima država je slala medicinske radnike, po direktivi, u mesta gde je nedostajala određena kadrovska struktura. Tako je Ivanka dospela da radi u Novom Pazaru. Tamo je upoznala Ivanjičanina Milana Nešovanovića koji je u jednom velikom preduzeću u Novom Pazaru obavljao poslove šefa računovodstva. Rodila se ljubav i 1938. godine Ivanka i Milan venčali su se u Novom Pazaru. Planirali su da u tom gradu kupe kuću i ostanu da žive. Međutim, početak Drugog svetskog rata poremetio je njihove planove.

mart 1957.

U to vreme za Srbe nije bilo bezbedno u Novom Pazaru pa su spakovali nešto stvari i konjskom zapregom preko Sjenice i Golije došli u Milanovu rodnu Ivanjicu. Iznajmili su stan u Javorskoj ulici broj 13.  Ivanka je sa sobom ponela i nešto zubno tehničkih instrumenata i u tada maloj varoši brzo se pročulo da je stigla zubarka. Pre rata u Ivanjici nije bilo obučenih zubara već su zube vadili priučeni, a ako je trebala neka ozbiljnija intervencija išlo se u Užice ili Čačak. Odmah po dolasku Ivanka je počela da pruža usluge novim sugrađanima. Tokom rata Ivanka je poslove obavljala u svom stanu. Odmah posle rata opštinske vlasti u dogovoru sa Ivankom odlučile su da otvore državnu zubnu ambulantu. Nova ordinacija otvorena je u Javorskoj ulici u prizemlju zgrade u kojoj je stanovala Ivanka.

april 1952.godine

Veliki problem bio je obezbediti kadrove za rad u ordinaciji pa se Ivanka odlučila da obuči mlade Ivanjičane. Za prvog saradnika angažovala je Aca Lukovića koji je kasnije postao poznat i priznat zubar. Uz rad Aco je završio i Višu zubnotehničku školu. U tehniku, gde su se pravile proteze Ivanka je primila Boža Đurića-Džanku i Dragana Glavinića momka iz Gliječe. Uz Ivankinu pomoć njih dvojica su se učila ovom poslu i vanredno školovali za zvanje zubnog tehničara. Obojica su postali vrsni majstori i izrađivali kvalitetne proteze. Za ambulantu bile su potrebne i sestre. I tu se Ivanka oslonila na decu iz Ivanjice i uglavnom iz siromašnijih porodica. Angažovala je Rajku Punišić i Olgu Janković koje su inače bile rođake i stanovale u Javorskoj ulici blizu ordinacije. Za administrativno finansijske poslove bio je angažovan Sreto Vidić. Pošto se ordinacija morala svakodnevno čistiti i ribati Ivanka je za ovaj posao angažovala samohranu majku Koviljku Rajović. Interesantno je pomenuti da svi gore navedeni radnici, osim Rajke Punišić i Dragana Glavinića koji su nastavili posao van Ivanjice, ostali su u Ivanjici i u zubnoj ambulanti dočekali penziju.

mart 1957. godine

U odnosu na današnje vreme instrumenti kojima se radilo bili su daleko skromniji. Tako, na primer, mašina za struganje zuba okretala se nožno. Tada je bila moda da se na zdrave zube stavljaju zlatne ili srebrne navlake. To je bila neka vrsta ukrasa pa su se žene trudile da okite što više zuba. Da bi zubari napravili takve navlake pacijenti su morali da donese nešto  srebrno ili zlatno što bi se topilo i prerađivalo u navlaku.

Radno vreme ordinacije trajalo je od jutra do večeri sa pauzom za ručak. Iako je nedelja bila neradna Ivanka i njeni saradnici nisu gledali na to već su primali pacijente kojima je trebala hitna intervencija. Posle desetak  godina rada u Javorskoj ulici zubna ambulanta se pripaja Domu zdravlja i prelazi u tada nove prostorije gde se i danas nalazi.

Autor teksta: Raško Nešovanović

foto: Privatna arhiva