RASPORED BOGOSLUŽENJA U IVANIČKOJ CRKVI ZA NASTUPAJUĆE PRAZNIKE

LAZAREVA SUBOTA, VRBICA – Večernja služba u 17 časova

CVETI – Sveta Liturgija u 8 časova

BLAGOVESTI – Sveta Liturgija u 8 časova (posti se na ulju bez ribe!)

VELIKI ČETVRTAK – Sveta Liturgija u 8 časova

Čitanje Jevanđelja o stradanju Hristovom u 18 časova

VELIKI PETAK – Carski Časovi u 8 časova

Večernje sa iznošenjem plaštanice u 17 časova

Statije (Hristovo opelo) u 21 čas

VELIKA SUBOTA – Sveta Liturgija u 8 časova

VASKRSENJE HRISTOVO – Pashalno jutrenje i Sveta Liturgija u ponoć

Druga Sveta Liturgija u 8 časova

SVETLI PONEDELJAK I SVETLI UTORAK – Sveta Liturgija u 8 časova

ISPOVEST: U Veliku sredu i Veliku subotu u 18 časova

U ivanjičkoj crkvi Svetih cara Konstantina i carice Jelena , u sredu 9. aprila u 18 časova biće služena sveta tajna Jeleosvećenja.

Pozivamo sve vernike da se molitveno sakupimo u našem hramu i uputimo sabrane molitve za ozdravljenje svih koji boluju.

„I molitva vere pomoći će bolesniku, i podignuće ga Gospod, i ako je greh učinio oprostiće mu se.“ (Jak.5, 15)

Sa Vidovdanskom temom izašao je novi broj Žičkog blagovesnika , čiji besplatan primerak Ivanjičani mogu da uzmu u crkvi Svetih cara Konstantina i carice Jelene. Časopis je pokrenut na inicijativu Svetog Vladike Nikolaja 1919. godine i uvek je imao važnu ulogu u izgradnji crkvene svesti.

Uzimajući u obzir savremene misiološke potrebe crkve, brojevi ovog časopisa objavljivani od 2017- 2021. godine dostupni su i u elektronskoj formi na sajtu Eparhije žičke.

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave Lazarevu subotu i Vrbicu. Praznik Lazareva subota uspomena je na poslednje čudo Hristovo pred Nedelju stradanja, a simboliše pobedu života nad smrću.

Vrbica je za pravoslavne hrišćane praznik dečije radosti, jer je Hristos polazeći u Jerusalim rekao: “Pustite decu k meni, jer takvih je Carstvo nebesko“.

U ivanjičkoj crkvi svetog cara Konstantina i carice Jelene obeležen je ovaj praznik uz prisustvo velikog broja mališana, koji su dobili vrbove grančice i zvončiće. Vrbove grane, kao simbol palminih grana kojima su hrišćani pozdravljali Spasitelja na ulasku u Jerusalim, blagosiljaju se na sutrašnji praznik  Cveti.

Današnji praznik najavljuje sutrašnji, Cveti, kada je Isus Hristos svečano ušao u Jerusalim.

Dan uoči Božića, 6. januar zove se Badnji dan. Naziv je dobio po tome što se toga dana seče badnjak i unosi u kuću. Sa ovim danom već počinje Božićno slavlje. Badnjak simbolično predstavlja ono drvo koje su pastiri doneli i koje je pravedni Josif založio u hladnoj pećini kada se Hristos rodio. Badnjak nagoveštava i drvo Krsta Hristovog.

pravoslavnim hramovima na Badnje veče služi se liturgija nakon koje se vernici i sveštenstvo okupljaju oko vatre i pale badnjak.

U ivanjičkoj crkvi ’’Svetih cara Konstantina i carice Jelene’’ okupio se veliki broj vernika koji su nakon polaganja badnjaka na vatru svečano obeležili dolazak Hrista.

Badnji dan je pun rituala i simbolike, živopisnih radnji i svi su oni povezani sa porodičnim kultom i kultom ognjišta. Običaje oko Badnjeg dana su Srbi nasledili od svojih predaka i dalje ih održavaju. Badnje veče, praktično, spaja Badnji dan i Božić. Zato se u našem narodu kaže za osobe koje su prijateljski bliske i vezane da su „kao Božić i Badnjidan“.