Iako je po kvalitetu nadaleko čuven ivanjički krompir proizvođači tvrde da će i ove godine ostati kratkih rukava po pitanju zarade jer su prinosi zbog vremenskih prilika lošiji a zbog uvoza ne uspevaju da isporuče ono što proizvedu. Od početka prošle godine do kraja avgusta ove godine u Srbiju je uvezeno krompira u količini od 78 153 tone. Vladimir Sićović iz sela Katići kod Ivanjice ima nekoliko njiva pod zasadom krompira i kaže da je sve teže održavati proizvodnju jer bez obzira na odličan kvalitet ne mogu cenom parirati uvoznom, a objašnjava i zašto je to tako.

Da tržište diktira cenu što se često čuje iz nadležnih ministarstava poljoprivrednici ne mogu da

U čitavom ovom lancu nezadovoljni su i radnici jer su im dnevnice iste kao i pre nekoliko godina.

Proizvođači tvrde da, ukoliko se ništa ne promeni na bolje, krompir će morati da se uvozi u još većim količinima jer sve više njih odustaje od proizvodnje zbog neisplativosti.

Odlični klimatski uslovi područja na kojem se uzgaja, kao i minimalno tretiranje hemijskim proizvodima, čine ivanjički krompir posebno kvalitetnim pa se od ove godine on nalazi na listi domaćih proizvoda sa zaštićenom oznakom geografskog porekla.

Pravo kojim se štiti ime porekla i geografske oznake nekog proizvoda, čime se propisuje standard prozvodnje i kvaliteta, a za krajnji cilj ima bolje pozicioniranje na tržištu.

Najveći proizvođači krompira na našem području kažu da u praksi nije baš sve kao na papiru.

•  „Tačno je da je Zavod za intelektualnu svojinu odlučio da ivanjičkom krompiru dodeli oznaku geografskog porekla, međutim to nije kraj sertifikacije. Sledeći korak, nas proizvođača, jeste izbor jedne od kontrolnih organizacija, koje je akreditovalo resorno ministarstvo, kako bi pratila tok proizvodnje od samog početka do krajnjeg proizvoda. Za to treba izdvojiti značajna sredstva, a svaka sezona krompira je sve lošija“, kaže Marko Madžarević iz preduzeća „Lisa produkt“.

Nestalnost u prinosima uslovljena raznim faktorima dovodi nekada  i do stoprocente razlike u dve sezone.

• „Problem našeg posla je to što ništa ne možemo da planiramo. Prinos krompira prvenstveno zavisi od vremenskih prilika, a na našem malom tržištu često nema mesta za domaći krompir, pored uvoznog, koji je jeftiniji, ali i lošiji.“ dodaje Madžarević.

Međutim, usled vremenskih neprilika koje su zadesile i Srbiju, ali i Evropu, došlo je do promene cena krompira, koja je za nijansu viša nego prethodnih godina.

Miodrag Drašković, vlasnik firme „Zlatar seme“, smatra da u Srbiji nema dovoljno zasada, što dodatno može doprineti višoj ceni. Takođe podseća da se mora uspostaviti balans u samoj proizvodnji jer ona ne košta isto proizvošača sa Golije i onog u Vojvodini.

Planinski reljef, koji često isključuje neophodnu mehanizaciju i usitnjenost parcela zahtevaju više sredstava i angažovanja a uslovljavaju manju produktivnost, pa tako u industrijskoj proizvodnji prevagu uzima vojvođanski krompir. Njegova proizvdnja je dosta jeftinija jer se  na ravnom terenu mogu primeniti sve potrebne agrotehničke mere uz sistemsko navodnjavanje parcela.

• „Pored stalnih problema poput vremenskih prilika, visoke cene goriva i teške obrade zemljišta, javlja se veliki problem, koji će verovatno biti aktuelniji u budućnosti, a to je nedostatak radne snage. Takođe, da bi prinosi bili bolji, potrebno je da država nađe način da subvencioniše prave proizvođače mnogo više nego što je to činila do sada.“ kaže Miodrag Drašković.

Doktor Dejan Manojlović, rukovodilac odeljenja za poljoprivredu i zaštitu životne sredine, svedoči da je ranijih godina površina zasada iznosila 1 200 do 1 300 hektara, dok je poslednjih godina brojka spala na 200 do 300 hektara.

• „Uzrok treba tražiti u nelojalnosti države u vezi sa tržištem, na kome se više krompira uveze, nego što se prodaje domaćeg“ ističe Manojlović.

Ipak, uz zaštitu ovog proizvoda značajno bi mogla da se poboljša pozicija na domaćem ali i inostranom tržištu, prvenstveno u smislu podizanja svesti potrošača da kupovinom krompira sa geografskom oznakom Ivanjice, dobijaju kvalitetan proizvod, ukusan i minimalno hemijski tretiran.

Zahvaljujući projektima koje su u poslednje tri godine finasirale Evropska unija (EU) i Vlada Švajcarske na jugoistoku i jugozapadu Srbije otvoreno je blizu 100 novih preduzeća i zaposleno 300 ljudi, istakao je Grem TIndal, menadžer programa Evropski PROGRES na trećem godišnjem sastanku Upravnog odbora koji je danas održan na Vlasinskom jezeru.

Od 251 projekta koji su finansirale EU i Vlada Švajcarske preko Evropskog PROGRESa, jednog od najvećih razvojnih programa u Srbiji, 80 odsto projekata je već završeno, a vidljivi su i prvi efekti koji doprinose društvenom i ekonomskom razvoju 34 lokalne samouprave.

• Značajno smo poboljšali  ekonomsku i socijalnu infrastrukturu, doprineli većem razumevanju procesa dobrog upravljanja i rodne ravnopravnosti, a u narednom periodu na vama je da ove procese primenjujete u svom radu i projektima, rekla je Ana Stanković, menadžerka projekata Delegacije EU u Srbiji.

Petar Vasilev je ispred Švajcarske kancelarije za saradnju naglasio da znanja koje su predstavnici lokalnih samouprava stekli u oblasti dobrog upravljanja treba primenjivati u radu, planiranju i odlučivanju, jer se tako dugoročno doprinosi boljem životu stanovništva.

Kako je na sastanku Upravnog odbora rečeno posebno je važan napredak koji je prema analizama koje Evropski PROGRES radi u partnerstvu sa lokalnim samoupravama, ostvaren u unapređenju konkurentnosti. Više od tri četvrtine programskih opština je značajno povećalo svoju konkurentnost i to posebno u upravljanju finasijama, pripremi tehničke dokumentacije, izdavanju građevinskih dozvola i pružanju opštinskih usluga, odnosno onim oblastima na kojima je bila fokusirna podrška putem programa Evropski PROGRES.

Uspešno realizovan projekat zaštite geografske oznake vlasinskog meda za koji su EU i Vlada Švajcarske preko Evropskog PROGRESa opredelili 10.000 evra upravo je jedan od primera podrške unapređenju konkurentnosti lokalne privrede i proizvođača koji će doprineti i boljoj promociji  područja Vlasine.

Pored vlasinskog meda, u toku je i proces sticanja geografske oznake za ivanjički krompir, sjenički kravlji sir, sjeničku stelju i sjeničko jagnje, čime će ovi proizvodi nastali kao rezultat tradicije, znanja i veština, biti spremni za izlazak na evropsko tržište.

Predstavljajući dosad postignute rezultate programa ocenjeno je da je napredak ostvaren i u oblasti infrastrukture. Naime, 40 glavnih projekata pripremljenih uz podršku Evropskog PROGRESa mogu da privuku potencijalne investicije u vrednosti od 29 miliona evra, što premašuje ukupan budžet Evropskog PROGRESa za pet miliona evra, dok je sedam opština već dobilo donacije vredne više od tri miliona evra.

Radovi na 19 lokalnih infrastrukturnih projekata se odvijaju po planu, a istaknuta je važnost infrastrukturnih projekata u 14 opština  uključenih u realizaciju Evropskog PROGRESa za koje je EU opredelila više  od 3,2 miliona evra. Ovi projekti su ugovoreni kroz Nacionalni program IPA 2013, prvi koji se sprovodi u decentralizovanom upravljanju EU sredstvima. Takođe, ugovorena su još dva regionalna projekta koje realizuje Sektor za ugovaranje i finansiranje programa iz sredstava Evropske unije koji radi pri Ministarstvu finansija – a to su završetak izgradnje novog hirurškog bloka Gradske bolnice u Vranju i izgradnja zgrade za hitnu službu Doma zdravlja u Novom Pazaru.

Na sastanku je i istaknuto na da je program u značajnoj meri  doprineo unapređenu socijalne uključenosti kroz aktivnosti koje su direktno doprinele socijalnom i ekonomskom osnaživanju 9.000 ljudi iz ranjivih grupa, posebno žena i Roma. Najviše je učinjeno u pogledu njihovog zapošljavanja, obrazovanja, unapređenja pristupa socijalnim, zdravstvenim i opštinskim uslugama, kao i ostvarivanju ljudskih i manjinskih prava.

Aktivnosti Evropskog PROGRESa, programa koji doprinosi održivom razvoju južne i jugozapadne Srbije, Evropska unija i Vlada Švajcarske podržava sa ukupno 24,46 miliona evra. Program ima za cilj da ojača lokalnu administraciju, stvori povoljnije okruženje za razvoj infrastrukture i privrede kao i poboljšanje sprovođenja politika u oblasti socijalne inkluzije. Aktivnosti na terenu sprovodi Kancelarija Ujedinjenih nacija za projektne usluge (UNOPS).

Opštine obuhvaćene programom – Novi Pazar, Ivanjica, Nova Varoš, Priboj, Prijepolje, Raška, Sjenica i Tutin na jugozapadu Srbije, kao i Prokuplje, Blace, Žitorađa, Kuršumlija, Leskovac, Bojnik, Vlasotince, Lebane, Medveđa, Crna Trava, Vranje, Bosilegrad, Bujanovac, Vladičin Han, Preševo, Surdulica, Trgovište, Brus, Aleksinac, Gadžin Han, Doljevac, Merošina, Svrljig, Babušnica, Bela Palanka i Knjaževac na jugoistoku zemlje

Ivanjički krompir će se uskoro naći na listi domaćih proizvoda sa zaštićenom oznakom geografskog porekla. Njegova sertifikacija biće garancija jedinstvene kombinacije lokalnih prirodnih bogatstava i tradicije, pa će potrošači koji za ovaj poljoprivredni proizvod ivanjičkog kraja odavno znaju, ali retko do njega mogu doći, sada biti sigurniji u to šta i od koga kupuju.

Oznaka geografskog porekla je pravo kojim se štiti ime porekla i geografske oznake nekog proizvoda. Ona propisuje standard proizvodnje i kvaliteta, što za krajnji cilj ima bolje pozicioniranje na tržištu.

U procesu sertifikacije zainteresovani proizvođači će dobiti tehničku pomoć u izradi neophodnih studija koje prate proceduru zaštite ovog proizvoda. U pripremi neophodne dokumentacije proizvođačima će na usluzi biti Tatjana Savić Gavrilović iz Niša, stručni konsultant za zaštitu proizvoda sa geografskim poreklom.

Inicijalnu finansijsku podršku za započinjanje ovog složenog poduhvata, u iznosu od 14.000 evra obezbedio je Evropski PROGRES preko Evropske unije i Vlade Švajcarske. Ovaj najveći razvojni program u našoj zemlji, koji kroz proces evrointegracija podržava razvoj 34 opštine jugoistočne i jugozapadne Srbije, prepoznao je ivanjički kropmpir kao poljoprivredni potencijal ove opštine, koji će kada dobije zaštićenu oznaku geografskog porekla, stvoriti dodatnu vrednost koja će mu olakšati put do krajnjih kupaca.

Sam proces dobijanja oznake, međutim nije ni brz,a ni lak.

Nakon izrade takozvane specifikacije, udruženje proizvođača krompira iz Ivanjice, koje će biti formirano 2. marta, podnosi zahtev Zavodu za zaštitu intelektualne svojine za registraciju proizvoda sa zaštićenim geografskim poreklom, a istu specifikaciju na mišljenje dostavljaju i Ministarstvu poljoprivrede.

Sa dobijenim rešenjem o izvršenoj registraciji proizvoda, sa akreditovanom sertifikacionom kućom koju bira udruženje, kreće se u process razvoja kontrolnog plana, a prema podacima koji se nalaze u specifikaciji. Kontrolni plan mora odobriti resorno ministarstvo.

Udruženje proizvođača osniva se ciljem upravljanja nad zaštitom proizvoda i ima svoje kontrolne organe. Članovi udruženja, ali i oni koji to nisu, a zainteresovani su za sertifikaciju, prolaze svojevrsnu kontrolu od strane inspektora iz odabrane sertifikacione kuće.

Svako zainteresovano parvno ili fizičko lice koje želi da koristi oznaku porekla, Zavodu podnosi zahtev za priznavanje statusa ovlašćenog korisnika, nakon čega akreditovana sertifikaciona kuća vrši kontrolu i proverava usaglašenosti sa specifikacijom, prema kontrolnom planu. Sertifikacija i podnošenje zahteva za ovlašćenog korisnika mogu teći i paralelno, ali se status ovlašćenog korisnika dobija sa sertifikatom. Nakon toga dobija se rešenje o priznavanju statusa ovlašćenog korisnika, a priznati status se upisuje u Registar oznaka geografskog porekla.

Sama sertifikacija vrlo je bitna i neophodna, i ona je preduslov prepoznavanja zaštićenog proizvoda na tržištu Evropske unije.

Krompir se na teritoriji opštine Ivanjica gaji na nešto preko 1.000 hektara i posle maline nalazi se na drugom mestu. Velike oscilacije u otkupnim cenama zbog sezonskih poremećaja na tržištu i slabe konkurentnosti proizvodnje u odnosu na evropske zemlje, često međutim kolebaju proizvođače da li da nastave da se bave ovom inače prilično teškom proizvodnjom. Planinski reljef koji često isključuje neophodnu mehanizaciju, usitnjenost parcela, slaba ili gotovo nikakva udruženost za nastup na tržištima i nepostojanje podrške države u vidu subvencija, podiže proizvođačku cenu ivanjičkog semenskog i konzumnog krompira. To sa druge strane stvara barijere za njegov plasman, bez obzira na kvalitet koji je gotovo po pravilu na zavidnom nivou.

Iz razgovora sa nekoliko ozbiljnijih proizvođača sa teritorije opštine Ivanjica, stiče se utisak da su svi oni svesni prednosti zaštite imena i porekla, iako odavno znaju da je ovdašnji krompir biološki i nutritivno vredniji od konkurencije. Ovo će im kažu, pomoći da lakše dođu do kupaca i svoj proizvod prodaju po višoj ceni od današnje, ali se slažu i u oceni da u proizvodnji krompira treba popraviti mnoge stvari. Dugi niz godina je postojala ideja da se ivanjički krompir zaštiti kao robna marka, ali se na ideji sve i završavalo. Nije bilo ni ozbiljne organizacije niti finansijske podrške da se tako nešto uradi. To isto važi i za malinu i neke druge poljoprivredne proizvode ovoga kraja koji zavređuju pažnju.

Dobrivoje Karaklajić, diplomirani inženjer poljoprivrede, proizvodnjom semenskog i konzumnog krompira bavi se više od 25 godina, na površinama od 15-20 hektara. Za njega, kaže, oznaka geografskog porekla stiže kasno, ali je važna budućim generacijama koje će se ovim poslom baviti.

• „Raduje me započet proces sertifikacije i zaštite ivanjičkog krompira, koji je po kvalitetu već odavno naš brend. Kamo sreće da smo je imali i pre 30 godina, gde bi nam danas bio kraj. Ovo je veoma teška proizvodnja, to najbolje znaju oni koji se njom konkretno bave. Imamo bogom dano područje, ali su cene po pravilu uvek niske i radimo u neravnopravnim uslovima u odnosu na evropske proizvođače. Srbija često uvozi jeftin i nekvalitetan krompir, što obara cene domaćem. Morali bismo više raditi na zaštiti sopstvene proizvodnje. Dobijena oznaka geografskog porekla neće rešiti sve ove probleme ali je korak u dobrom pravcu”, rekao je za portal InfoLIGA Dobrivoje Karaklajić.

Prosečna proizvodnja po hektaru krompira u ivanjičkom kraju je oko 25, dok ona u pojedinim evropskim zemljama dostiže i 50 tona. Ovim poslom se prema našim nezvaničnim saznanjima bavi nekoliko stotina poljoprivrednika, mahom na području Javora i Golije. Profit koji se ostvari na godišnjem nivou kreće se oko 475 miliona dinara, odnosno 3,8 miliona evra.