Ivanjica – Na ivanjičkoj pijaci danas je vrvelo od ljudi. Pred najveći hrišćanski praznik Vaskrs, ljudi su kupovali meso, povrće, voće a najviše su se pazarila jaja. Cena se kretala od 15 do 20 dinara, dok su bela bila 5 dinara skuplja. Prodavci uglavnom nisu želeli da otkriju koliko jaja prodaju za vaskršnje praznike ali je sigurno reć o desetinama hiljada.

U proseku po domaćinstvu se ofarba preko stotinu jaja, a i pored novih trendova ukrašavanja, domaćice ostaju najvernije starim tehnikama.

Pijaca je bila prepuna ljudi a jedina zamerka kupaca su, kako kažu visoke cene. Sa druge strane prodavci misle suprotno. Uglavnom ako je suditi po punim cegerima za vaskršnje praznike Ivanjičani nisu štedeli.

Spomenka Nena Popović iz Ivanjice u životu je oslikala preko pet hiljada jaja.  Svake godine dvadesetak dana pre najradosnijeg hrišćanskog praznika ona uz pomoć voska, hitrim kratkim potezima jajima daje poseban izgled. Nena smatra da je ovakav, tradicionalni način šaranja jaja voskom najlepši i zna da njeni ukućani i prijatelji svake godine očekuju da ona to sa ljubavlju uradi i unese posebnu radost u domove. Ipak, šaranje voskom jedna je od najstarijih i najzahtevnijih tehnika jer je za jedno jaje potrebno i preko pola sata oslikavanja.

Pored tradicionalnih danas postoje puno različitih metoda farbanja jaja, a u duhu praznika najbitnije je okupiti porodicu i uključiti najmlađe, čija mašta uvek daje poseban pečat.

U nadi da će ljubav prema oslikavanju jaja preneti na mlađe, na Neninu inicijativu u saradnji sa PU Bajka i crkvenom opštinom u ivanjičkoj crkvi će na Vaskrs nakon liturgije biti organizovano takmičenje u najlepše ukrašenom jajetu.

Vaskrs je najveći hrišćanski praznik, kojim se obeležava dan kada je Isus Hristos vaskrsao iz mrtvih. Uskrs se praznuje tri dana i predstavlja tzv. „pokretni“ praznik, što znači da se njegov datum menja svake godine, ali uvek mora da bude u nedelju.

U ovom  prazniku podjednako uživaju i mališani koje najviše zabavlja kucanje jajima, ali i oni malo stariji koji praznik koriste za druženje sa porodicom .

Farbana jaja pronađena su još u praistorijskim grobovima, a tradicija bojenja među iranskim narodima traje oko 2 500 godina.

Razlog za farbanje verovatno leži u činjenici da su se jaja simbolično ispisivala magijskim rečima ili motivima kako bi se pojačao značaj samog farbanja. S vremenom se to pretvorilo u zabavu za čitavu porodicu, koja se u najčešće prepušta deci.

U hrišćanstvu ukrašena jaja su simbol novog rođenja, Isusovog izlaska iz groba, odnosno Vaskrsnuća. Zanimljivo je spomenuti da je jedan od najčešćih motiva na staroslavenskim pisanicama bila svastika, univerzalni simbol plodnosti, koja se s vremenom u potpunosti izgubila sa ukrašenih jaja.

Uskršnji zec takođe je simbol plodnosti. Iako se ne spominje u Bibliji s vremenom je postao jedan od zaštitnih znakova Uskrsa. A ako se pitate zašto baš on nosi kokošija jaja, odgovor verovatno leži još u Antici gde je zec zbog svog brzog i čestog razmnožavanja bio sveta Afroditina životinja.

Vaskršnja čestitka Episkopa žičkog G. Justina

JUSTIN

PO MILOSTI BOŽIJOJ

PRAVOSLAVNI EPISKOP ŽIČKI

Ono što je duša ljudska oduvek želela i za čime je od postanja kroz vekove čeznula, to nam se danas opet i opet radosno objavljuje – Hristos je ustavši iz mrtvih svojom smrću smrt uništio i nama darovao život večni. U ovaj sveradosni praznik kada ulazimo u tihu luku Božanske utehe i bivamo saučesnici Tajne nad tajnama u kojoj se otkriva punoća večnog života u Hristu, svim sinovima i kćerima bogomspasavane Eparhije žičke, molitveno želimo neiscrpnu Pashalnu radost i neprestanu pomoć i milost Vaskrsloga iz mrtvih Hrista Spasitelja, radosno kličući:

HRISTOS VASKRSE – ZAISTA HRISTOS VASKRSE!

Petak pred najveći hrišćanski praznik Uskrs,  na ivanjičkoj pijaci izgledao je kao običan prodajni dan bez  gužve i ljudi koji su nekada znali i da se otimaju oko boljeg korneta jaja. Stiče se utisak da su primat preuzeli supermarketi a celokupna ekonomska situacija uslovila je da cene budu važnije od kvaliteta. Ipak,  oni najverniji domaćem proizvodu danas su mogli da pazare jaja po ceni od 18 do 22 dinara.

Hrišćanski vernici za Uskrs spremaju bogatu trpezu pa se ona ne može zamisliti bez belog mrsa, pršute, čvaraka, slanine….

Cene su, kako tvrde prodavci, neznato više u odnosu na prošlu godinu pa se sir kreće od 400 do 500 dinara dok je kajmak od 1000 do 1200. Svinjska pršuta je 1500 dinara, goveđa 2 500, slaninu možete pazariti za 1300 dinara a čvarci su po kilogramu 1500 dinara.

Ivanjička pijaca bila je jutros prepuna ljujdi koji su mahom kupovali jaja za predstojeći praznik Vaskrs. Samo na jednoj tezgi za par sati prodato je 15 000 jaja.

Domaćice su pokazale veliko interesovanje za nabavku belih jaja iako su ona deset dinara skuplja od običnih jer smatraju da su prikladnija za farbanje, ali ima i suprotnih mišljenja.

Iako se i dalje za farbanje jaja koriste boje, primetno je da se domaćice sve više vraćaju starinskom načinu bojenja lukovinom, koprivom, cveklom…

Svaki posao, i van kuće i u kući, treba odložiti na Veliki petak.

Najvažniji posao ovog dana je farbanje jaja, i to u crvenu boju, jer je ona simbol prolivene krvi Hristove i novog života koji se rađa iz njegove svesne žrtve. Prvo ofarbano crveno jaje naziva se čuvarkuća i čuva se na posebnom mestu da se ne razbije.

Simbol najradosnijeg hrišćanskog praznika, Uskrsa, jesu farbana jaja. Veruje se da ovaj običaj potiče od Marije Magdalene koja je pred rimskog cara Tiberija donela crveno jaje kad se pročulo da je Isus vaskrsao, dok druga legenda kaže da su se stanovnici Jerusalima rugali hrišćanima što veruju u vaskrsenje i govorili kako je to nemoguće kao što je nemoguće da kokoške snesu crvena jaja. Sledeće godine, tačno na dan Vaskrsa sve kokoške Jerusalima su snele crvena jaja i odatle običaj farbanja.

U Ivanjici se uoči Vaskrsa ofarba preko 100 hiljada jaja, a domaćice svake godine unose nove tehnike farbanja. Međutim, pored dekupaž, mramornih, ombre i drugih modernih tehnika mnoge domaćice poštuju tradicionalne načine farbanja.

Posetili smo porodični dom Vere Bugarčić nadomak Prilika i ona nam je pokazala stari način kojim već decenijama dekoriše uskršnja jaja, kojih pripremi čak 100.

U vaskršnjoj tradiciji zemalja pravoslavnih hrišćana duboko je ukorenjeno i šaranje jaja uz pomoć voska. Uz nekoliko smernica Spomenke Popović, koja već godinama ovim načinom ukrašavanja uskršnja jaja, ove godine možete pokušati i sami.

Svakako farbanje jaja je omiljena aktivnost čitave porodici, a i prilika da deca tokom uskršnjih praznika pokažu svoju kreativnost.