Na Petrovdan, u petak 12. jula, na Javoru će se održati obeležavanje 148 godina od Javorskog rata u organizaciji opštine Ivanjica uz podršku Sektora za boračko-invalidsku zaštitu Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i Ministarstva odbrane, opštine Nova Varoš i Humanitarne organizacije „Stara Raška“ iz Beograda.

Tog dana u 8:30 časova u Crkvi spomen kosturnici na Javoru održava se liturgija i pomen poginulim u Javorskom ratu 1876-1878. godine.

Posle službe u Crkvi, u 11:00 časova. predstavnici Vojske Srbije i Ministarstva odbrane, predstavnici Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, predstavnici opština Ivanjica i Nova Varoš , Humanitarne organizacije „Stara Raška“ i Udruženja potomaka ratnika Srbije, položiće vence i odati počast poginulim na Spomen obeležje na Kalipolju i u 12:00 časova na Spomenik majoru Iliću.

Polaganjem venaca na  spomen obeležja koja čuvaju sećenje na Javorski rat (1876-1878), obeleženo je 147. godine od bitke u kojoj je Srbija suprotstavljajući se turskim snagama izgubila blizu 25.000 vojnika. Javorski rat započeo je 6. jula na Kalipolju sa oko 35.000 srpskih vojnika. Bitke za Javor i oko te planine 1876. godine, bile su deo velikog sukoba sa Turskom u koji je Srbija ušla zbog strahovitih represija.

U znak sećanja na stradale borce vence su danas na Kalipolju položili: delegacija Ministarstva odbrane Vojske RS, predstavnici opština Ivanjica i Nova Varoš i predstavnici  Humanitarne organizacije ‘’Stara Raška’’, Udruženje potomaka Petra Bojovića. Polaganju venaca prisustvovali su i Milorad Veljović, izaslanik predsednika republike Srbije i ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Nikola Selaković. On je istakao da je planina Javor vekovima predstavljala kapiju spasa za Srbe iz Crne Gore, Hercegovine i ovog dela Starog Vlaha, koji su bežeći od turskoga zuluma hrlili ka slobodi, a sloboda je i tada, kao i danas, nosila ime Srbija.

Predsednik opštine Ivanjica, Momčilo Mitrović, rekao je da je veoma važno da negujemo našu istoriju, da nikada ne zaboravimo značaj Kalipoljske bitke i svih drugih ratova vođenih na ovim prostorima a najznačajnije od svega je preneti to mladim naraštajima jer bez istorije nema budućnosti.

Nakon toga venci su položeni na spomenik Majoru Iliću i ratnicima poginulim za otadžbinu od 1876 -1878. godine.  Počast junacima odala je i OŠ ’’Major Ilić’’ iz Kušića.

U ponedeljak 12. jula navršava se 145. godišnjica od početka Javorskog rata. Bitke za ovu planinu i njenu okolinu 1876. godine, bile su deo velikog sukoba sa Turskom u koji je Srbija ušla zbog strahotnih represalija okupatorske vojske nad srpskim življem u Bosni, zbog Hercegovačkog ustanka. Javorsko ratište otvoreno je 6. jula na Kalipolju.

Tim povodom vladika mileševski Atanasije služiće liturgiju u spomen kosturnici na Javoru, u 8 časova, uz sasluženje sveštenstva  mileševske i žičke eparhije.

Od 11.00 do 13.00 časova organizatori Manifestacije sa Vojskom Srbije i udruženjima koja neguju tradicije oslobodilačkih ratova Srbije odaće počast borcima Javorskog rata i položiti vence na spomen obeležje na Kalipolju, spomenik majoru Iliću na Javoru i spomenik palim Crnogorcima u ratovima za oslobođenje Srbije na Kušićima.

Od 14.00 do 16.00 časova planiran je  XIV Sabor srpske omladine iz matice i rasejanja, gde u kulturno umetničkom programu učestvuju ansambli iz matice i dijaspore, izvorne pevačke grupe, guslar i glumci iz Beograda koji će govoriti tekst Milovana Vitezovića o Javorskom ratu i ratnicima.

Manifestaciju organizuju opštine Ivanjica i Nova Varoš i Humanitarna organizacija „Stara Raška“ iz Beograda, uz aktivno učešće Vojske Srbije.

Organizatori Manifestacije žele Vam dobrodošlicu!

Polaganjem venaca na  spomen obeležja koja čuvaju sećenje na Javorski rat (1876-1878), obeležene su 143. godine od bitke u kojoj je Srbija suprotstavljajući se turskim snagama izgubila blizu 25.000 vojnika. Javorski rat započeo je 6. jula na Kalipolju sa oko 35.000 srpskih vojnika.

U znak sećanja na stradale borce vence je u ime predsednika Srbije, Aleksandra Vučića, položio ministar rada zapošljavanja boračkih i socijalnih pitanja, Zoran Đorđević, predstavnici  Ministarstva odbrane Vojske RS, predsednik opštine Ivanjica, Zoran Lazović.

Venci su položeni i na spomenik Majoru Iliću gde su uz pomenute, počast odali i predstavnici udruženja ‘’Stara Raška’’, predsednik opštine Nova Varoš, Radosav Vasiljević, udruženja koja neguju tradiciju oslobodilačkih ratova iz Ivanjice i Nove Varoši i predstavnici OŠ’’Major Ilić’’- Kušići.

Povodom 143 godine od Javorskog rata, predsednik opštine Ivanjica, Zoran Lazović, podsetio je prisutne koliki je značaj bitaka koje su se vodile na ovoj planini, otežaloj od istorije, ističući da je srpski narod položio ogromne žrtve, ali nikada nije odustao. U tim bitkama proslavio se Major Ilić. Život je dao za slobodu a na Javoru mu je podignut spomenik i srpski narod ga brižno čuva od zaborava.

Ministar za rad zapošljavanje boračka i socijalna pitanja, Zoran Đorđević, rekao je da su od najstarijih vremena najmudriji među ljudima imali svest o tome koliko je život kratak i da jedino što ostaje iza njega je, delo. Danas je prava prilika da se sagleda ljudska uloga u velikom delu koje je ostalo iza Majora Ilića i svih boraca, a to je život i rad u jednoj savremenijoj i modernijoj državi. Major Ilić je bio slavan ratnik ali i veliki vizionar.

Kao i svake godine prisutni su mogli da pogledaju kulturno-umetnički program XII Sabora srpske omladine iz matice i rasejanja.

Organizatori zvaničnog programa manifestacije su opštine Ivanjica i Nova Varoš, Humanitarna organizacija ‘’Stara Raška’’ iz Beograda i Dom kulture Ivanjica.

Polaganjem venaca na  spomen obeležja koja čuvaju sećenje na Javorski rat (1876-1878) obeležene su 142. godine od bitke u kojoj je  Srbija suprotstavljajući se  turskim snagama izgubila blizu 20.000 vojnika. Javorski rat započeo je 6. jula na Kalipolju sa oko 35.000 srpskih vojnika.

U znak sećanja na stradale borce  danas su na Javoru  vence položili generalni sekretar predsednika Republike, Nikola Selaković, predstavnici Vojske Srbije, opština Ivanjica i Nova Varoš, Udruženja koja neguju tradiciju oslobodilačkih ratova kao i predstavnici  OŠ’’Major Ilić’’- Kušići.

Povodom godišnjice, generalni sekretar predsednika Republike, Nikola Selaković otvorio je put preko sela Ljepojevići koji povezuje Zlatiborski i Moravički okrug i od velikog je značaja za meštane ovog kraja.

Humanitarna organizacija ’’Stara Raška’’ jedanaest godina zaredom na ovaj dan organizuje i ’’Sabor srpske omladine iz matice i rasejanja’’.

Predsednik UO te organizacije, Vojin Vučićević, kaže da je ponosan na planove koje država ima prema ovom kraju. Ulaganjem u infrastrukturu stvoriće se uslovi da se ljudi zadrže na ovim prostorima ali i omladina vrati u prelepe krajve naslonjene na planinu Javor.

Od prošle godine Javorski rat-Kalipoljska bitka svrstani su i u zvaničan  kalendar Vojske RS.

Danas se navršava 141. godišnjica od početka Javorskog rata. Bitke za Javor i oko te planine 1876. godine, bile su deo velikog sukoba sa Turskom u koji je Srbija ušla zbog strahotnih represalija okupatorske vojske nad srpskim življem u Bosni, zbog Hercegovačkog ustanka. Javorsko ratište otvoreno je 6. jula na Kalipolju, a sa oko 35.000 srpske vojske na tom frontu komandovao je general Franjo Zah. Nadmoćniju tursku vojsku predvodili su Omer paša i Mehmed Ali paša.

Kalipolje – spomen obeležje

Ibarska vojska je trebalo da odigra važnu strategijsku ulogu – da s polaznih položaja na Javoru prodre prema Sjenici, Novoj Varoši i Novom Pazaru.

Bitka na Kalipolju počela je oko 11 i trajala je do 18 časova istog dana. Za vreme žestokog okršaja sa Turcima poginulo je oko 500 srpskih ratnika, dok je broj povređenih bio još veći. Istog dana ranjen je i general Zah koji je odmah zatim prenet u Beograd gde mu je kasnije odsečena noga. Neprijatelj je takođe pretrpeo velike gubitke.

Posle dvanaestodnevnog ratovanja postalo je jasno da srpska vojska nije imala mnogo uspeha. Osnovni razlog ležao je u činjenici da je Srbija bila slabija od Turske po oružju, brojnosti i obučenosti vojske. Nije imala iskustva, niti je navikla na disciplinu, nije bila uvežbana za brze marševe, manevre, ni juriše, nije znala kako da se zaštiti od neprijatelja, a zauzetu teritoriju lako je napuštala. Oskudevalo se sa oficirima, jer su oni školovani bili uglavnom raspoređeni po štabovima, dok ruski oficiri dobrovoljci, nisu dovoljno poznavali jezik ni teren, pa su činili taktičke greške.

Što se tiče prodora Ibarske vojske, nju je Zah rasporedio po frontu širine 150 kilometara, da operiše sama, bez podrške. Turci su sa druge strane, imali jako dobro utvrđenu odbranu. Kalipoljska bitka je za kapetana Ilića bila prvo vatreno krštenje, sa zadatkom da operiše desnom obalom Ibra. Za tri dana uspeo je da očisti Ibarsku klisuru od Raške do Mitrovice. No, glavni deo vojske koji je trebalo da prodre iz Raške na Novi Pazar, pod vođstvom Ilije Antića – Čolaka, nije uspeo da izvrši svoj zadatak i odstupio je bez bitke, pa je Ilić morao da se vrati na polazni položaj zbog povlačenja glavne kolone, jer je ostao usamljen u dubini neprijateljskog rasporeda.

Zbog ovog neuspeha, na mesto ranjenog komandanta Zaha postavljen je potpukovnik Ilija Čolak – Antić.

Posle neuspeha srpske ofanzive na Ibarskom frontu, Turci su brzo prešli u protivnapad s ciljem da se preko Javora, koji su onda bili zauzeli, dolinom Moravice i Ivanjice, probiju prema Čačku, u dolinu Zapadne Morave i tako ugroze pozadinu glavnih srpskih snaga na Moravskom vojištu.

Veliki turski protivnapad na srpske položaje na Javoru, komandant Ibarske vojske potpukovnik Ilija Čolak – Antić je shvatio kao siguran poraz i zahvaćen panikom naredio je povlačenje. Njegov štab se prvi povukao ka Kušićima, što je izazvalo veliku zabunu među vojskom i oficirima.

Zahvaljujući hrabrosti i veštini komandanata kakvi su bili kapetan Mihailo Ilić, potpukovnici Petar Borisavljević i Jevrem Vukosavljević, srpska vojska se ipak pribrala i u avgustu zaustavila tursku vojsku, odbranila granicu na Javorskom frontu i zaštitila pozadinu vojske na glavnom bojištu. Ilić se posebno istakao u bici na Pogledu 9. avgusta, zbog čega je samo pet dana kasnije unapređen u čin generalštabnog majora.

Pri povratku sa kraćeg odsustva Ilić postaje komandant Užičke brigade II klase, koja je 3. septembra dobila zadatak da pomogne Jevremu Vukosavljeviću, komandantu ariljskog bataljona, koji je s mukom držao položaje na Čemernici. Krvava borba koja se vodila do kasno u noć, završila se pobedom srpske vojske.

Ilićeva namera posle toga bila je da iskoristi raspoloženje svojih vojnika i krene u napad na Javor. Podelio ih je u dve napadne kolone. Prva je, pod komandom kapetana Sime Mičina, trebalo da napadne i zauzme Vasilin vrh, najvišu tačku Javora, dok je druga kolona, koju je predvodio on sam, trebalo da zauzme Jankov vis. Predvideo je i učešće još jedne pomoćne kolone, koja bi demonstrativno napala Javor s centra, kao i pomoć jedne poljske baterije. No ova pomoć nije stigla. Uvidevši to, odlučio je da krene bez nje i kada se podigao da pozove vojnike u napad, pogodilo ga je puščano zrno. Mesto na kome se to desilo zove se „Ilićev krš“.

Poginuo je 5. septembra 1876. u tridesetprvoj godini, kao komandant Užičke brigade II klase. A nedostajalo je samo par dana pa da ceo Sandžak bude u srpskim rukama. Ilićevo telo prebačeno je u Užice. Kasnije je sahranjen na groblju na Tašmajdanu u Beogradu, kod Crkve Sv. Marka, a zatim na Novom gradskom groblju.

Primirje koje je u međuvremenu postignuto, prekinuto je već u februaru 1877. godine i opet su nastavljene borbe, ali noga turskih vojnika više nije prešla preko Javora.

Majora Ilića knez Milan Obrenović je posmrtno odlikovao Takovskim krstom na prsima. U Ivanjici, Beogradu, Užicu, Jagodini, Novoj Varoši i Valjevu, postoje ulice sa imenom ovog javorskog junaka. Od 1962. godine, osnovna škola u selu Kušići kod Ivanjice, nosi njegovo ime.

Na Javoru, gde se nekad nalazila srpsko-turska granica, na uzvišici iznad bivše carinarnice, 1907. godine podignut je spomenik majoru Iliću i groblje srpskih vojnika izginulih na Kalipolju.

Izvor: Istorijski arhivi