Veštačko jezero “Goli kamen”, poznatije kao „Vučkovičko”, u ataru sela Vučkovica, nedaleko od Ivanjice i Guče, od kako je formirano, u narodu izaziva kontroverze. Prema zvaničnim podacima, veštačka akumulacija nastala izgradnjom brane 1990. godine, namenjena je pre svega za vodosnabdevanje, s obzirom da žitelji gornjeg Dragačeva već godinama imaju problema sa vodom.

Međutim, ne mali broj onih koji veruju u teorije zavere, tvrde da je ovo jezero stvoreno da bi se na njegovom dnu, daleko od očiju javnosti sakrio opasni otpad. Ovakve priče i slične polemike traju već gotovo tridesetak godina. Oni koji veruju da je jezero stvoreno da čuva nuklearni otpad na njegove obale i ne dolaze, dok se drugi slobodno kupaju, uživajući u čistoj vodi i lepom prirodnom okruženju.

Nekoliko meštana koji žive u okolini jezera i sa kojima smo razgovarali, kažu da i danas postoje različite priče o tome da je na njegovom dnu skriveno nešto posebno i opasno, a što je došlo navodno iz Slovenije. Tvrde da se prilikom gradnje jezeru nije smelo prići, da su čudni „radovi” izvođeni isključivo noću, te da su viđana sumnjiva lica koja se se muvala po okolini.

Odgovore na glasine i špekulacije o navodnom opasnom otpadu na dnu jezera, potražili smo na relevantnom mestu, u Vodoprivrednom centru „Morava” u Nišu, koje upravlja branom i jezerom. Direktor centra, Dragoljub Miljojković, u razgovoru za Info LIGU kaže da su u pitanju najobičnije gluposti.

• „Naravno da nema mesta takvim pričama, ljudi izmišljaju svašta i mnogi veruju u teorije zavere. U pitanju je visoka brana i logično je recimo da se noću nije smelo prilaziti objektu, dok je gradnja trajala. Uostalom sve je proverljivo, a na prvi pogled se vidi da je jezero izuzetno čisto i puno ribe. Zamislite paradoks, da neko izgradi čitavo veštačko jezero da bi na njegovom dnu nešto sakrio. A šta to? Pa to je van pameti i logičkog rasuđivanja”, kaže Miljojković.

Jezero „Goli kamen” zahvata površinu od 7,4 hektara, nalazi se u šumskom okruženju na 550 metara nadmorske visine, a vodom ga snabdevaju dva potoka koji teku iz pravca sela Luke i Lisa u opštini Ivanjica.

Prilikom izgradnje, ova akumulacija je bila u nadležnosti Zemljoradničke zadruge „Kotraža” koja je u međuvremenu otišla u stečaj, a zatim je predata na upravljanje Vodoprivrednom centru „Morava” u Nišu. Zbog propadanja same zadruge, investicija nikada nije privedena kraju. Ovo državno preduzeće sada traži da se brana i jezero izuzmu iz stečajne mase bivše zadruge.

• „Zemljoradnička zadruga „Kotraža” koja je upravljala akumulacijom je u stečaju. Stečajni upravnik je u međuvremenu jezero sa branom pokušavao da proda kroz stečajnu masu. Prema dokumentaciji koju posedujemo, Vučkovičko jezero je bilo namenjeno za navodnjavanje. Država je u njegovu izgradnju uložila čak 98 odsto sredstava, dok je zadruga samo formalno bila investitor. Zato tražimo da se ona izuzme iz imovine zadruge. Mi u ovom trenutku branom upravljamo u smislu vodnog režima, pratimo stanje, održavamo, u operativnom je planu za odbranu od poplava. Godišnje se vrši i tehničko osmatranje i izveštavanje o stanju brane, a pitanje imovine će se najverovatnije rešavati u sudskom sporu”, navodi Miljojković.

U „Srbijavodama” su nam rekli da jezero odlikuje raznovrsna riblja fauna od koje su najzastupljenije vrste: šaran, som, babuška, karaš, klen, linjak, grgeč i bodorka. Ova činjenica i definitivno raspršuje mračne priče o tome koliko je ono opasno.

U poslednje vreme se, kako saznajemo,  intenzivno radi na prikupljanju neophodnih sredstava da se jezero privede osnovnoj nameni, odnosno vodosnabdevanju obližnjeg sela Kotraža.

Jezero „Nebeska suza” na Okruglici na Goliji, jedno je od tri bisera ove šumom i vodom bogate planine Srbije. Nalazi se u predelu Velikih livada, u izvorišnom delu Jastrebovačke reke – leve pritoke Studenice, na nadmorskoj visini od 1495 metara. Smešteno je iznad puta Ivanjica – Međurečje – Kumanica – Bele Vode, na 29-om kilometru južno od ove varošice.

Prema površini od 500 metara kvadratnih najveće je prirodno jezero u Moravičkom kraju. Veoma je mlado, a prema nepotvrđenim podacima nastalo je sedamdesetih godina prošlog veka, nakon zemljotresa u Rumuniji (1977.). Tada je kako tvrdi lokalno stanovništvo došlo do propadanja i urušavanja zemljišta, što je stvorilo udubljenje za akumulaciju. Nije poznato odakle ovo jezero dobija vodu, da li sa izvora na njegovom dnu ili sa bočnih strana, jer vidljivog potoka koji se u njega uliva, nema.

Pored “Tičar” jezera, Nebeska suza je drugo gorsko oko Golije, smešteno na maloj i neuređenoj travnatoj zaravni. Zbog svog specifičnog oblika narod ga je nazvao “Nebeska suza”. Jezero je veoma interesantno za naučnike, jer nikakvih istraživanja i stručnih mišljenja do danas nije bilo.

Retki putnici namernici, planinari i turisti, koji su jezero videli, kažu da je “Nebeska suza” jedno od najlepših mesta koje je priroda podarila Srbiji. Paradoks je međutim, da je vrlo nepristupačno pa se do njega može stići samo pešice ili terenskim vozilom.

Ovim lokalitetom, koji je deo Parka prirode Golija upravlja JP “Srbijašume”.