Pedestih godina prošlog veka fudbaleri Javora bili su prave zvezde male Ivanjice. Nedeljom, kada bi se igrale utakmice, čitave porodice su dolazile na igralište da bodre svoje ljubimce. Javor je tada bio simbol ponosa grada – voljen ne samo u Ivanjici, već i u svakom mestu gde bi istrčao na teren.

U timu su igrali isključivo Ivanjičani – drugovi i van sportskog terena, neraskidivo povezani zajedništvom koje je krasilo generaciju koja će kasnije poneti naziv „zlatna generacija Javora“.

U trofejnoj sali kluba, na stadionu, i danas dominira velika fotografija tih momaka. Stariji Ivanjičani sa setom i ponosom prepoznaju lica sa slike i prepričavaju uspomene, a među njima je danas živ samo jedan – tadašnji golman Jevđo Kušić.

Sećanja na slavne dane Javorove prošlosti, sa puno emocija, preneo je upravo on – „poslednji Mohikanac“ te generacije.

– San svakog klinca u Ivanjici bio je da obuče dres Javora. I ja sam o tome maštao. Ta želja mi se ostvarila kada je tadašnji nastavnik fiskulture Branko Ribar pozvao nas petnaestogodišnjake i formirao podmladak Javora – priseća se Jevđo početaka svoje karijere.

Ta generacija je, sazrevši, postala okosnica kluba. U Ivanjici je tada zavladala prava fudbalska groznica – nestrpljivo se čekala svaka nedelja i nova utakmica.

– Debitovao sam za prvi tim protiv Sloge iz Kraljeva. Od treme nisam oka sklopio celu noć, ali kad je utakmica počela i kad smo krenuli da „pletemo“ po terenu, trema je nestala. Sve se lepo završilo – priča Kušić sa osmehom.

Kako su se nizale utakmice, Jevđo je postajao sve sigurniji i pouzdaniji stub tima. I kada bi se izgubilo, nije bilo gorčine – sve se završavalo šalom i drugarskim zadirkivanjima.

Ipak, jedna utakmica se zauvek urezala u sećanje – čuveni meč protiv Borca u Čačku, kvalifikacioni za ulazak u novoformiranu Drugu ligu.

– Svi su tada okrivili Dobrosava Šarčevića Šargina da je prodao utakmicu, ali tvrdim da to nije istina. Bio je to samo slab dan, i garantujem da nije bilo nikakvog nameštanja. Nažalost, posle tog poraza došlo je do raspada generacije – neki su otišli u druge klubove, a neki zauvek okačili kopačke o klin – kaže Jevđo s uzdahom.

Po završetku karijere, Kušić se preselio u Beograd. Kratko je trenirao u Crvenoj zvezdi, a kasnije bio i trener golmana Partizana. Deo života proveo je u Parizu, gde je radio kao službenik Beobanke, ali se, i daleko od kuće, uvek interesovao za rezultate svog Javora.

Iz sećanja je izdvojio i jedan duhovit događaj:

– Igrali smo kup utakmicu u nekom selu na Zlatiboru. Magla je bila toliko gusta da sa gola nisam mogao da vidim protivnički! Pošto se sve vreme igralo na njihovoj polovini, neko iz odbrane mi je dovikivao rezultat. Mislim da smo dali sedamnaest golova, a ja nisam video nijedan! – kroz smeh priča Jevđo.

U razgovoru za Info Ligu, Kušić je na kraju istakao:

– Srećan sam što sam bio deo Javora, a danas sam ponosan što je naš klub u elitnom rangu. Mi smo nekada samo sanjali da igramo protiv Zvezde i Partizana – a današnja generacija je te snove ostvarila.

Pisao: Raško Nešovanović

Porodica Nešovanović Iz Ivanjice nikada nije prestala da praznuje nekadašnji Dan Republike 29. novembar. Ostali su dosledni ideologiji koja je spajala sve narode u bivšoj Jugoslaviji i onda kada to nije bilo previse popularno. Jedna je bila Jugoslavija u kojoj su se poštovali sistemi vrednosti, kaže Biljana Nešovanović zahvaljujući kojoj se ljubav prema staroj, dobroj Jugi prenela i na mlađa pokoljenja.

• – Živelo se tada nekim drugim, normalnijim životom.  Ljudi su se međusobno poštovali, uvažavali, znao se svaki red. Ni sanjala nisam da će doći vreme gde se više ništa ne zna. Srećna sam što bar u svom domu mogu da negujem prošlost u kojoj sam najlepše živela i sve to prenosim na decu i prijatelje – kaže Biljana.

Ona svakog 29. novembra sprema bogatu trpezu na kojoj se osim najrazovrsnijih kulinarskoh specijaliteta nađu i obeležja nekadašnjih simbola Jugoslavije, a njeni ukućani i gosti nose crvene marame, u to vreme simbol komunizma, danas samo deo istorije.

• -Nikada više neće biti kao u vreme Tita. Na današnji dan, svi bismo praznovali, bio je neradan dan u firmi, ljudi su se opuštali, pekli se jagnjići, prasići, družilo se.  Nažalost danas toga više nema, prvenstveno mislim na taj ljudski odnos kada su svi disali jednim plućima, delili dobro i zlo, verovali u dobrotu i poštenje. –kaže Biljana.

Zahvaljujući Nešovanovićima bar jedan dan godišnje prijatelji i komšije zaborave na sadašnjost i sete se nekog lepšeg vremena.

• -Pričamo o radnim akcijama koje su tada bile aktuelne, slušamo i muziku stare Juge, imamo marame, kao da pobegnemo na trenutak od stvarnosti i svih problema dašnjice. I što je najvažnije Bilja uspeva kroz priču da nas  podseti kako je u životu najvažnije bit čovek.– kažu mlađe generacije koje će nastaviti u porodici Nešovanović da neguju tradiciju obeležavanja nekadašnjeg Dana Republike.

Dan Republike -29. novembar

Dan Republike bio je praznik u bivšoj SFRJ koji se slavio 29. novembra. Obeležavao je godišnjicu Drugog zasedanja AVNOJ-a u Jajcu 29. novembra 1943., kada su predstavnici partizanskog pokreta otpora proglasili federalno uređenje Jugoslavije i ustavotvornu skupštinu FNRJ 29. novembra 1945.

Sa raspadom SFRJ, prestalo se sa obeležavanjem Dana Republike u svim republikama nekadašnje zajedničke države osim u Srbiji. Dan Republike ostao je zvanični praznik u Saveznoj Republici Jugoslaviji sve do 14. novembra 2002., kada je ukinut odlukom Veća građana Savezne skupštine SRJ.

Danas se navršava devetnaest godina od potpunog uništenja kompleksa zemaljskih satelitskih stanica „Jugoslavija“ u Prilikama kod Ivanjice, tokom NATO bombardovanja Srbije 1999. godine.

Tog 20. aprila, stanice su pogođene sa pet projektila, koji su uništili objekte i komunikacioni sistem koji je pokrivao čitav svet posredstvom tri Intelsat satelita u orbiti zemlje, udaljenih po 36.000 kilometara od naše planete, iznad Ekvatora.

Prvo bombardovanje dogodilo se 13. aprila u 15.21 časova, kada je jedna bomba pogodila kompleks nanevši mu velika oštećenja zbog čega je prekinut deo međunarodnih telefonskih veza. Direktno je pogođena “Jugoslavija 3”, a prema nezvaničnim informacijama, od 4 projektila, 3 je srušila naša protivvazdušna odbrana. Od siline udara, popucali su prozori na okolnim objektima i kućama, ali nije bilo povređenih u krugu stanica, jer su ih radnici napustili očekujući bombardovanje. Povređeno je međutim nekoliko meštana Prilika koji žive u nepsrednoj blizini.

Uništena satelitska stanica u Ivanjici (Destroyed Satellite Station in Ivanjica)

 (video:youtube.com-Marko Randjić)

Ukupna procenjena šteta prema izveštajima nadležnih organa iznosila je gotovo 8,8 miliona dolara.

Zemaljsku satelitsku stanicu „Jugoslavija 1“, otvorio je predsednik SFRJ Josip Broz Tito u pratnji supruge Jovanke, 7. juna 1974. prilikom prve i jedine posete Ivanjici. Posredstvom antene „uha”, omogućeno je povezivanje svih zemalja takozvanog Atlantskog regiona, odnosno Severne i Južne Amerike, Afrike, Bliskog i Srednjeg istoka.

foto: Večernje Novosti

Druga je zvanično počela sa radom 1983. a treća 1996. godine, koju je otvorio predsednik Srbije Slobodan Milošević. Prve dve stanice imale su prečnik antena od 32 metra i bile su teške po 260 tona, dok su u kapacitetu komunikacija posedovale 12.000 istovremenih telefonskih i 4 televizijska kanala.

Gradili su ih japanski stručnjaci, a zaposlena posada brojila je preko 50 inženjera i tehničara. Treća stanica bila je duplo manjeg prečnika zbog modernije i savršenije tehnologije.

Izgradnja satelitske stanice u Ivanjici

 (video:youtube.com-Marko Randjić)

Kompleks u Prilikama poslovao je u okviru jugoslovenskog PTT-a, a njegovim uništavanjem, uništen je i jedan od vizuelnih simbola Ivanjice.

Obnova je započela 2001. godine u saradnji sa jednom italijanskom kompanijom, a posao je bio vredan milion evra. Nakon više godina od obnove i modernizacije, u sasvim promenjenim tehnološkim uslovima, Ivanjica je i dalje veliki satelitski centar, u sklopu Telekoma Srbija.

Tog 24. marta 1999. godine, oko 20 časova, 19 zemalja NATO alijanse se bez dozvole Saveta bezbednosti UN obrušilo na Srbiju. U narednih 78 dana, koliko je agresija trajala, stradalo je 2.500 ljudi, među kojima i 79 dece, a ranjeno više od 12.500 osoba. Infrastruktura i privreda su razorene, a šteta koja je naneta meri se u desetinama milijardi dolara.

Na današnji dan uništene satelitske stanice u Prilikama

Danas se navršava devetnaest godina od potpunog uništenja kompleksa zemaljskih satelitskih stanica „Jugoslavija“ u Prilikama kod Ivanjice, tokom NATO bombardovanja Srbije 1999. godine. Tog 20. aprila, stanice su pogođene sa pet projektila, koji su uništili objekte i komunikacioni sistem koji je pokrivao čitav svet posredstvom tri Intelsat satelita u orbiti zemlje, udaljenih po 36.000 kilometara od naše planete, iznad Ekvatora.

Prvo bombardovanje dogodilo se 13. aprila u 15.21 časova, kada je jedna bomba pogodila kompleks nanevši mu velika oštećenja zbog čega je prekinut deo međunarodnih telefonskih veza. Direktno je pogođena “Jugoslavija 3”, a prema nezvaničnim informacijama, od 4 projektila, 3 je srušila naša protivvazdušna odbrana. Od siline udara, popucali su prozori na okolnim objektima i kućama, ali nije bilo povređenih u krugu stanica, jer su ih radnici napustili očekujući bombardovanje. Povređeno je međutim nekoliko meštana Prilika koji žive u nepsrednoj blizini.

Ukupna procenjena šteta prema izveštajima nadležnih organa iznosila je gotovo 8,8 miliona dolara.

Zemaljsku satelitsku stanicu „Jugoslavija 1“, otvorio je predsednik SFRJ Josip Broz Tito u pratnji supruge Jovanke, 7. juna 1974. prilikom prve i jedine posete Ivanjici. Posredstvom antene „uha”, omogućeno je povezivanje svih zemalja takozvanog Atlantskog regiona, odnosno Severne i Južne Amerike, Afrike, Bliskog i Srednjeg istoka.

Druga je zvanično počela sa radom 1983. a treća 1996. godine, koju je otvorio predsednik Srbije Slobodan Milošević. Prve dve stanice imale su prečnik antena od 32 metra i bile su teške po 260 tona, dok su u kapacitetu komunikacija posedovale 12.000 istovremenih telefonskih i 4 televizijska kanala.

Gradili su ih japanski stručnjaci, a zaposlena posada brojila je preko 50 inženjera i tehničara. Treća stanica bila je duplo manjeg prečnika zbog modernije i savršenije tehnologije.

Kompleks u Prilikama poslovao je u okviru jugoslovenskog PTT-a, a njegovim uništavanjem, uništen je i jedan od vizuelnih simbola Ivanjice.

Obnova je započela 2001. godine u saradnji sa jednom italijanskom kompanijom, a posao je bio vredan milion evra. Nakon više godina od obnove i modernizacije, u sasvim promenjenim tehnološkim uslovima, Ivanjica je i dalje veliki satelitski centar, u sklopu Telekoma Srbija.