U Gradskoj upravi Grada Kraljeva održana je konstitutivna sednica Odbora za koordinaciju aktivnosti na izgradnji vojničke spomen kapele na planini Čemerno. Za predsednika odbora izabran je Radoje Tomašević, pukovnik u penziji, a njegovi članovi su:

– Vladan Vranić, član Gradskog veća Grada Kraljeva,

– Miloš Milišić, pomoćnik gradonačelnika,

– Marica Mijailović, v.d. direktora JP za uređivanje građevinskog zemljišta „Kraljevo“,

– Mirko Vuković, direktor JKP „Putevi Kraljevo,

– Vesna Milojević, direktor Istorijskog arhiva Kraljevo,

– Darko Gučanin, istoričar, direktor Narodnog muzeja Kraljevo,

– Katarina Grujović Brković, direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture Kraljevo,

– Dragan Reljić, direktor ŠG „Stolovi“ Kraljevo,

– Rade Vukosavljević, istoričar, artiljerijski major u penziji,

Radovan Peković, predsednik Društva guslara „Žiča“,

Ljubinko Korićanac, protojerej stavrofor, prota Kaonski, i

– Aleksa Maričić, dipl. Inž. Arhitekture.

Tokom sednice usvojen je Plan rada odbora i dogovorene naredne aktivnosti.

Na predlog direktora JP Putevi iz Kraljeva i direktora ŠG Stolovi prihvaćena je trasa puta koja će biti uređena za pristup motornim vozilima do najvišeg vrha ove planine, a to je pravac Kraljevo – Bogutovac – Tolišnica – Berberovo Polje – Smrdljuč – Ponore – Savovo – Studenica.

Prema rečima Rada Vukosavljevića, člana odbora, kada se otopi sneg i vremenski uslovi dozvole uslediće izviđanje ovog putnog pravca, izlazak na Čemerno, omeđavanje parcele površine 4,36 hektara i prostorno planiranje ostalih celina koje će biti izgrađene pored kapele, a to su pre svega česma, amfiteatar i planinska kuća sa istorijskom postavkom.

Na predlog direktorke Zavoda za zaštitu spomenika kulture Katarine Grujović Brković, dogovoreno je da u najkraćem roku arhitekte projektanti posete ovu instituciju i pripreme plan izmene i dorade projekta vojničke kapele, kako bi ista dobila na značaju i monumentalnosti i kao takva već od njenog završetka bila upisana u evidenciju kulturnih dobara.

U prvu fazu izgradnje vojničke spomen kapele na najvišem vrhu Čemerna spadaju i izviđanje terena i podnošenje predloga za rešavanje snabdevanja strujom i vodom.

Vojnička spomen kapela sa krstom na najvišem vrhu planine Čemerno posvećena izginulim borcima srpske kraljevske vojske u bici na ovoj planini, novembra 1915. godine, počeće da se gradi u narednih dvadesetak dana. Ovu informaciju redakciji Info LIGE potvrdio je pukovnik Radoje Tomašević, koordinator Odbora za izgradnju kapele. Investitor je grad Kraljevo koji je za ove namene u budžetu izdvojio 2.000.000 dinara. Nedostajuća sredstva se prikupljaju i u vidu donacija i humanitarnih priloga, a kako saznajemo finansijska pomoć se očekuje i od opština Ivanjica, Lučani, Gornji Milanovac i grada Čačka. Večeras će u kraljevačkom pozorištu biti organizovana humanitarna donatorska predstava „Pidžama za šestoro“. Sav prihod ide za izgradnju kapele.

Kapela se gradi na parceli ustupljenoj od strane JP „Srbijašume“, na mestu gde se i odigrala velika bitka protiv Austrougarske vojske koja je u ogromnoj meri određivala sudbinu vrhovne komande, kralja, vojske i civilnog stanovništva, koji su se u tom trenutku nalazili u Raški, na putu prema Crnoj Gori i golgoti Albanije.

Izgradnja vojničke kapele biće završena do kraja jula, a njeno osvećenje planirano je za 4. avgust.

• Kapela se gradi na lokaciji sa koje se vide dve naše najveće svetinje, manastiri Studenica i Žiča. Ovo mesto postaće svetilište na kome će se buduće generacije učiti negovanju tradicije oslobodilačkih ratova i uzdizati naša nacionalna svest. Veliki broj istorijskih podataka o samoj bici, njenim učesnicima i stradalima, intenzivno se prikupljaju u Vojnom arhivu Srbije, a očekuju se i određeni podaci iz Beča i drugih lokalnih arhiva“, kaže pukovnik Tomašević.

Prema nepotpunim i još uvek nezvaničnim podacima, u bici na Čemernu poginulo je više od 1.000 srpskih vojnika i 625 Austrijanaca. Žrtva je bila velika, ali je bitka uspela da zaustavi neprijatelja u prodoru. U suprotnom, kralj, vrhovna komanda i glavnina vojske bili bi uvučeni u obruč i uništeni.

Tek sto godina posle, iz istorijskih izvora izranja bitka na Čemernu kao jedna od važnijih u Velikom ratu koji je srpska vojska vodila, ovoga puta da zaštiti odstupnicu prilikom povlačenja preko Albanije i dalje na Krf. Bila je gotovo zaboravljena, kao i tela poginulih vojnika koja su razasuta ostala na ovoj planini, bez kosturnice, dostojnog obeležja i dužnog pijeteta.

Na takozvanom jugozapadnom frontu, koji se protezao od Aleksandrovca do Ivanjice, bile su Prva i Druga armija srpske vojske sa oko 36.000 ljudi. Na Čemernu je bilo stacionirano 17.600 vojnika, a oko 4.500 volova i konja vuklo je topove. U okršajima sa neprijateljem borili su se Užička vojska, Studenički odred, drugo i trećepozivci iz Užica, Kosjerića, Požege, Arilja i manjim delom iz Ivanjice. Najveći broj poginulih bio je u rovovima ispod najvišeg vrha ove planine.

Bitka na Čemernu bila je poslednja odbrana glavnine vojske i vrhovne komande na čelu sa kraljom Petrom, kojoj je prethodilo nekoliko manjih sukoba na Troglavu, Jelici, Vranovcu i drugim mestima na potezu od Kraljeva ka Studenici. Na Čemernu su i danas vidljivi ostaci rovova, koji svedoče o stradanju srpskih odreda.

Na najvišem vrhu planine Čemerno, juče je služen parastos izginulim borcima srpske kraljevske vojske u bici na ovoj planini, novembra 1915. i poginulima u oslobodilačkim ratovima Srbije od 1912. do 1918. godine. Postavljen je vojnički krst i kamen temeljac buduće spomen kapele i memorijalnog kompleksa koji će graditi narednih godina. Osim sveštenstva Srpske pravoslave  crkve  i predstavnika vojske,  ovom događaju  prisustvavli su, predsednik opštine Ivanjica, Zoran Lazović i njegov zamenik Momčilo Mitrović, predstavnici grada Kraljeva  kao  i čelni ljudi opštine Berane u Crnoj Gori. Okupio se i značajan broj meštana.

Obeležavanje važnog datuma u istoriji srpskih ratova protiv neprijatelja organizovao je grad Kraljevo, koji je od JP “Srbijašume” na korišćenje dobio parcelu od četiri hektara, baš na mestu gde se i odigrala velika bitka protiv Austrougarske vojske koja je u ogromnoj meri određivala sudbinu vrhovne komande, kralja, vojske i civilnog stanovništva, koji su se nalazili u Raški, na putu prema Crnoj Gori i golgoti Albanije.

• Gradsko veće grada Kraljeva na čelu sa gradonačelnikom dr Predragom Terzićem, bezrezervno podržavaju ovu aktivnost i nema nikakve sumnje da će vojnička spomen kapela biti sigurno izgrađena, upravo na ovom mestu sa kojeg se vide dve naše najveće svetinje, manastiri Studenica i Žiča. Ovo mesto postaće svetilište na kome će se buduće generacije učiti negovanju tradicije oslobodilačkih ratova i uzdizati naša nacionalna svest. Svi mi koji smo danas došli ovde na ovo sveto mesto, iskazujemo preko potrebno nam narodno, crkveno i državno jedinstvo. Obećavam da ćemo dogodine parastos služiti u izgrađenoj vojničkoj spomen kapeli– rekao je pukovnik Radoje Tomašević, koordinator Odbora za izgradnju kapele i član Gradskog veća grada Kraljeva.

Prema projektu izgradnje spomen kapele sa krstom, koji obuhvata i dovođenje struje i vode, koštaće oko 5.000.000 dinara. Iz više pravaca prema Čemernu biće popravljeni i seoski putevi koji su u prilično lošem stanju.

Prilikom služenja parastosa, juče su prvi put pročitana i imena poginulih iz ovih krajeva u bici na Čemernu. Do sada su izvršena obimna istraživanja borbi na ovim prostorima, a jedan od istraživača je i artiljerijski major u penziji Rade Vukosavljević koji je održao predavanje o borbama na Čemernu i okolini. Tom prilikom on je govorio o tadašnjem položaju naše i neprijateljske vojske i naporima da se Austrougari zaustave u prodoru prema ibarskoj dolini.

Projekat za izgradnju vojničke spomen kapele je urađen i odobren od nadležnih institucija, a na Čemernu ga je juče prezentovao njegov autor, arhitekta. Aleksandar Maričić.

Prema nepotpunim i još uvek nezvaničnim podacima, u bici na Čemernu poginulo je više od 1.000 srpskih vojnika i 625 Austrijanaca. Žrtva je bila velika, ali je bitka uspela da zaustavi neprijatelja u prodoru. U suprotnom, kralj, vrhovna komanda i glavnina vojske bili bi uvučeni u obruč i uništeni.

Tek sto godina posle, iz istorijskih izvora izranja bitna na Čemernu kao jedna od važnijih u Velikom ratu koji je srpska vojska vodila da zaštiti odstupnicu prilikom povlačenja prema Krfu. Bila je gotovo zaboravljena, kao i tela poginulih vojnika koja su razasuta ostala na ovoj planini, bez kosturnice, dostojnog obeležja i dužnog pijeteta.

Na takozvanom jugozapadnom frontu, koji se protezao od Aleksandrovca do Ivanjice, bile su Prva i Druga armija srpske vojske sa oko 36.000 ljudi. Na Čemernu je bilo stacionirano 17.600 vojnika, a oko 4.500 volova i konja vuklo je topove. U okršajima sa neprijateljem borili su se Užička vojska, Studenički odred, drugo i trećepozivci iz Užica, Kosjerića, Požege, Arilja i manjim delom iz Ivanjice. Najveći broj poginulih bio je u rovovima ispod najvišeg vrha ove planine.

Bitka na Čemernu bila je poslednja odbrana glavnine vojske i vrhovne komande na čelu sa kraljom Petrom, kojoj je prethodilo nekoliko manjih sukoba na Troglavu, Jelici, Vranovcu i drugim mestima na potezu od Kraljeva ka Studenici. Na Čemernu su i danas vidljivi ostaci rovova, koji svedoče o stradanju srpskih odreda.

Stanovnici naselja u  Varjače i Kiseljak u Mesnoj zajednici Prilke, posle više decenija čekanja konačno će dobiti nešto što je civilizacijski normalno. Reč je o kapeli na Varjačskom groblju površine oko 400 kvadrata, sa svim namenskim prostorijama. Objekat je vredan 4 miliona dinara, od čega su veći deo novca uložili sami meštani, deo finansija snosiće Mesna zajednica Prilike a očekuje se i podrška od strane lokalne samouprave.

Jedan od inicijatora izgradnje ovog objekta je  član saveta MZ Prilke, Dobrivoje Radović.

• Ova kapela je od ogromnog značaja za sve meštane Prilika , posebno ovih zaseoka koji gravitiraju ka Varjačskom groblju. Bilo je neophodno stvoriti uslove za dostojno sahranjivanje i poslednji ispraćaj pokojnika. Očekujemo ovih dana da bude potpisan ugovor sa lokalnom sam,oupravom oko ustupanja zemljišta, danas smo izlili ploču a veliki deo radova obavili su sami meštani. Imamo podršku JP ’Komunalno’’, angažovana su i četiri stručna lica pa se nadamo da će radovi biti završeni u predviđenom roku, najkasnije do kraja godine.-rekao je Dobrivoje Radović.

Zamenik predsednika opštine Ivanjica, Momčilo Mitrović, prisustvovao je izlivanju ploče na ovom objektu i tom prilikom istakao da će lokalna samouprava podržati svaku inicijativu građana koja je od značaja za unapređenje uslova života u tom mestu.

• Shodno mogućnostima lokalne samouprave, u zakonskim okvirima, podržaćemo svaku inicijativu građana bilo da je reč o izgradnji objekata, rekonstrukciji puteva ili pomoći ugroženim porodicama. Cilj je da unapredimo uslove života u svakom delu naše opštine i smatram da zajedničkim snagama možemo postići dobre rezultate.-rekao je Mitrović.