Nakon četrnaest dana pročišćen je i put do najudaljenijeg zaseoka Karalići na Goliji.

Sve vreme o nekoliko domaćinstava nastanjenih na obroncima surove planine brinule su nadležne lokalne službe dostavljajući hranu i lekove a tek danas stekli su se uslovi da mašine uklone snežne nanose sa putnog pravca prema Karalićima.

• Svi su bili korektni, prethodnih dana su nam dostavljali neophodne stvari, ali ipak od danas lakše dišemo. Mnogo je lakše i psihički kad je put prohodan, znamo da možemo do sela, lekara, po namirnice…-kažu meštani Karalića.

Muke žitelja najudaljenijih sela Golije pod snegom i ledom se nastavljaju i danas. Temperatura je dosegla 28 podeok ispod nule, i žitelji ovog mesta su jako zabrinuti da im stoka neće preživeti ledenu zimu.

Meštani kažu da je od zime uginula jedna maca, ali da ona nije jedina životinja kojoj je mraz ozbiljno zapretio.

Šezdesetpetogodišnji Vlastimir Karalić kaže da svako jutro mora da vodi goveda na izvor termalne vode kako bi ih napojio jer je u ovom zaseoku, na preko 1.500 metara visine, sve zaledilo i zemlja, vazduh, voda, potoci, izvori…

Čistač do njih još nije stigao i ko zna kada će jer oni su zadnja pošta ivanjičke opštine. Ipak, starina sa ove planine snega se ne plaši koliko strahuju od „novog ledenog doba“.

• Ne možemo da pokrenemo traktor ni auto, sve je zaledilo. Čime da očistimo puteve? Vode nema, i ona zaledila. Drvo puca, a sve je belo i pod snegom, jezivo je. Ali iz ove kože se ne može. Stisneš zube i gledaš da preživiš. Ovo je selo, ljudi uzgajaju stoku, koliko god snega da padne mi ne možemo da napustimo dom i ostavimo sve da propadne – priča on.

Najteže je starima i bolesnima, a mahom su takva domaćinstva u Karalićima. Boško Karalić juče je morao da gazi sneg do pojasa kako bi stigao u susret čistaču da preuzme hranu i lekove koje su im poslali iz Ivanjice.

• Zvali smo ih da nam donesu ono što nam fali kako bismo se izborili dok se ovi putevi ne pročiste. Nama je prva prodavnica  kilometrima daleko, po ovom snegu ne bismo za dana stigli do nje. Muka je velika, star je narod, nikad ne znaš kada će  i kome da zatreba doktor. Od jutros nemamo ni jednu fazu struje. Nas je dvojica u kući, ali ako se bude moralo i hleb ćemo nekako zamesiti – priča Boško.

U ivanjičkoj opštini na snazi je vanredno stanje, većina nekategorisanih i lokalnih puteva prema Javoru i Goliji je nepročišćena.

Đaci ne idu u školu a Krizni štab uveo je celodnevna dežurstva i telefonsku liniju putem koje svi ugroženi mogu zatražiti hitnu pomoć: 032-662-690.

Sve ekipe za održavanje puteva su angažovane, prioriteni pravci su prema zaseocima sa decom, trudnicama i bolesnima, a građane mole za malo strpljenja i razumevanja.