Tridesetih godina prošlog veka skoro u svim krajevima Zapadne Srbije na prste su se mogla izborojati motorna vozila. Naša Ivanjica, koja je u to vreme imala nešto više od 1000 stanovnika mogla se pohvaliti da je imala veliki vozni park. Ugledni Ivanjičanin Vlade Jelić uložio je velika sredstva i nabavio autobus, nekoliko kamiona i putničkih vozila. Okupio je gazda Vlade stručne auto-mehaničare i vozače, a uz njih obučavala se plejada mladih majstora i vozača koji su kasnije bili poznati i priznati mehaničari i vozači. Na svom velikom placu koji se nalazio u Moravskoj, danas Nušićevoj ulici bio je parkiran ovaj veliki vozni park. Radoznali Ivanjičani dolazili su da vide vozila i divili se spretnosti vozača koji su pod konac parkirali vozila. U to vreme Ivanjičani koji su želeli da putuju u Beograd mogli su samo da koriste voz, popularnog Ćiru, od Požege. Tim vozom putovalo se celu noć do Beograda. Vispreni gazda Vlade Jelić otvorio je autobusku liniju Ivanjica-Požega,vozio građane na voz i čekao one koji su se vraćali iz Beograda. Put od Ivanjice do Požege bio je makadamski sa puno neravnina, pa se u jednom pravcu putovalo više od dva sata. Par godina kasnije Vlade Jelić je otvorio i liniju Ivanjica-Čačak što je izazvalo veliko oduševljenje Ivanjičana. Na toj relaciji koja je trajala više sati bila je i polučasovna pauza u Ovčar Banji. S obzirom na to da je to vreme bilo intezivne gradnje u Ivanjici mnogo su se koristili kamioni. Firma Vlada Jelića iznamljivala je kamione koje su vozili iskusni vozači. Zbog velike eksploatacije vozila i loših puteva, bilo je i čestih kvarova vozila. Ali taj problem gazda Vlade rešio je otvaranjem radionice u kojoj su radili kvalifikovani majstori spremni da brzo otklone kvar i vrate vozilo u funkciju.
Posebna atrakcija za Ivanjičane bili su putnička vozila ili kako su ih zvali limuzine.Kada bi jeljdno od tih vozila izašlo na kaldrmisane ulice Ivanjice za njima bi trčala gomila dece oduševljeno pozdravljajući limuzinu i vozača. I ova u to vreme luksuzna prevozna sredstva bila su za iznajmljivanje.Naime, situirani Ivanjičani kada bi putovali negde van Ivanjice iznajmljivali su limuzinu i vozača i sa porodicom išli na put.

Ivanjičanin Vlada Jelića pamte i po njegovim humanitarnim delima. Kada je trebalo nekog iz siromačne porodice prevesti u bolnicu izlazio je u susret i nije naplaćivao takve usluge.Uvek obučen u parno odelo, sa prslukom u koji je bio okašen džepni sat i šešerom, gazda Vlade je od svojih radnika zahtevao ljubazan odnos sa mušterijama, a posebno je zahtevao da vozila uvek budu čista i spremna za put.

Tako je Ivanjica u tim davnim vremenima imala vozni park kojim su mogli da se pohvale i mnogo veći gradovi.O ovom događaju danas svedoče fotografije, koje u svom albumu čuva njegov unuk i imenjak Vlade i sa ponosom pokazuje stare fotografije koje sa setom podsećaju na neka davna i lepa vremena.

Autor teksta: Raško Nešovanović

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Ivanjici, po nalogu nadležnog tužilaštva podneli su krivične prijave u redovnom postupku protiv dva maloletnika uzrasta 16 godina,  zbog postojanja osnova sumnje da su izvršili tri krivična dela neovlašćeno korišćenje tuđeg vozila.

Sumnja se da su oni krajem oktobra, na području opštine Ivanjica, neovlašćeno koristili  taksi  i putničko motorno vozilo, u oba slučaja parkirana ispred kuća oštećenih. Vozila su bila otključana a ključevi ostavljeni u vozilu. Maloletnici  su vozila nakon korišćenja vratili na mesta sa kojih su ih odvezli.  Iz taksi vozila jedan od osumnjičenih je ukrao mobilni telefon pa će protiv njega biti podneta i krivična prijava zbog  krađe.

Takođe, oni se terete i da su krajem avgusta odvezli automobil sa parkinga i nakon vožnje ga ostavili.

Prošlog vikenda u Ivanjici su se dogodile dve nesvakidašnje krađe. Miroslavu Drndareviću (67), iz naselja Dubrava, nestao je automobil iz dvorišta u noći između subote i nedelje.

• „Supruga i ja smo se vratili sa koncerta Harisa Džinovića negde oko ponoći. Po običaju, s obzirom na to da živimo u mirnom kraju, ostavio sam ključ u automobilu. Ujutru, kad sam video da mi nema kola, odmah sam prijavio policiji. U međuvremenu mi je javljeno da mi je auto viđen na Grabovici, parkiran uz samu cestu. Nije bio oštećen, niti slupan, ali nije ni bio u voznom stanju. Naknadno smo utvrdili da kvar ima veze sa elektonikom, što je sreća u nesreći, jer je pitanje dokle bi počionici otišli i da li bi došlo do većih posledica“– kaže Miroslav Drndarević.

Kako saznajemo, isti slučaj dogodio se samo nekoliko sati kasnije, u nedelju, oko 7 ujutru u centru grada.

• „Parkirao sam auto kod službenog ulaza marketa u kom radim. Nemam naviku da vadim ključ iz kola, jer vrlo često zaboravim gde sam ga ostavio, a i nikad mi se nije desilo da mi je nešto nestalo. Oko 10 do 8 sam primetio da mi nema auta, i u prvi mah sam pomislio da je šala u pitanju. Sačekao sam par minuta i ubrzo shvatio da su mi kola ukradena. Prijavio sam policiji, ali sam se i sam aktivirao u potrazi. Kolege iz okolnih marketa su mi izašle u susret i pregledale snimke sa sigurnosnih kamera, nakon čega sam ustanovio da vozilo nije napustilo Ivanjicu. Negde pre 5 mi je javljeno da su kola nađena na Kušićanu. Kada sam otišao na lice mesta video sam da je u kolima sve onako kako sam ostavio, čak je i ključ na mestu gde ga inače držim. Prosto kao da se neko poslužio mojim automobilom da se odveze do odredišta.“ kaže D.G., vlasnik „pozajmljenog“ automobila.

Oba slučaja uredno su prijavljena policiji, ostaje da se vidi kakve mere će biti preduzete, s obzirom na to da je očigledno da namera počionica nije bila da se automobili prerodaju, otuđe u tom smislu. Da li su u pitanju maloletnici, željni uzbudljive noći ili je nešto drugo razlog ovih nesvakidašnjih incidenata, ostaje da utvrdi dalja istraga. Jedno je sigurno, Ivanjičani više neće moći mirne glave da ostavljaju svoja vozila nezaključana.