Na visu Žabljak iznad Ojkovice kod Nove Varoši održano je prvo ovogodišnje takmičenje rabadžija u vuči čamovih trupaca, čime je zvanično otvorena sezona nadmetanja u ovom tradicionalnom zanatu. Okupilo se dvadesetak takmičara iz Nove Varoši i Ivanjice, a prisutni su uživali i u muzici pod šatrom, u pravom planinskom ambijentu.

Snage su odmerene u tri kategorije – prema težini volova, kao i u disciplini za konje u dvopregu. Takmičenje su, već šestu godinu zaredom, organizovali iskusni rabadžije, Radоš Stefanović i Goran Matović iz Ojkovice i Miloš Drašković iz ivanjičkog sela Močioci.

Nagrade su obezbedili upravo oni – zarađene u napornom radu kroz planinske šume a ovo je samo uvod u seriju nadmetanja širom Starog Vlaha.

Zahvaljujući Mirku Popoviću Ivanjica će omogućiti  turistima veoma zanimljivu i atraktivnu turu razgledanja prirodnih lepota ovog kraja. On je jedan od retkih koji se iz grada vratio u selo i odlučio da ljubiteljima životinja i prirode priredi nezaboravan doživljaj, da na konjima prođu i upoznaju najlepše delove  ovoga kraja. Mirko kaže da automobile danas svi voze i to više nikome nije zanimljivo. Zato je on počeo ozbiljno da osmišljava veoma zanimljive ture na konjima od Kušića do Katića, Čemernice, Uvca pa i Golije. Bilo bi to putovanje od dva do tri dana sa ovim plemenitim životinjama koje bi osim ljudi nosile i šatore, uz sve to došla bi i domaća hrana, a najjači utisak svakako bi ostavile čari netaknute prirode. Ovakav vid aktivnog turizma u prirodi do sada nije bio razvijen u Ivanjici koja obiluje prelepim prirodnim lepotama, kako u selima tako i na planinama, Goliji, Javoru i Mučnju.

Zbog ljubavi prema konjima, ali i mogućnosti da drugima pokaže koliko su to divne i plemenite životinje Mirko razmišlja da sa drugarom osnuje konjički klub. Za mališane koji su odrasli na selu konj je domaća životinja koje se ne plaše. Svojim drugarima iz velikih gradova poručuju da dođu i sami se uvere koliko je lepo i zanimljivo jahanje konja.

Mirkova ideja  nastala je kao plod ljubavi prema selu i konjima i želji da sve lepote ovog kraja prikaže i gostima. Ove ture svakako će obogatiti turističku ponudu Ivanjice.

Ivanjica – Nedaleko od Ivanjice, u mestu Katići nalazi se imanje Dragana Ocokoljića po kojem slobodno galopira sedam konja.  Kako kaže ljubav prema konjima javila se još tokom dečačkih dana, ali im je ozbiljno posvetio svoje vreme tek nakon devedestih kada se vratio u svoj rodni kraj.

Državni nemiri i priroda njegovog tadašnjeg posla naveli su ga da se vrati mirnom i bezbednom životu. Dragan dve decenije sa puno ljubavi i pažnje brine o konjima, a oni vrlo dobro znaju da mu tu ljubav i uzvrate. Od 2014. godine sa svojim miljenicima učestvuje na štraparijadama širom Srbije, i beleži odlične rezultate.

U netaknutoj prirodi sa jedinstvenim pogledom na Goliju, Javor, Čemernicu, Mučanj i Češalj Dragan je uz svoje konje zavoleo život koji vodi. Nasuprot teskobi koju nosi gradska vreva, ušuškan u ovom brdovitom predelu spoznao je svoju sreću i mir.

Ivanjica – Zoran Nikolić iz Ivanjice ne brine da li će biti goriva i po kojoj ceni. On je jedan od retkih u ovom delu Srbije koji njivu šparta uz pomoć konja i oralice, kako su to nekada radili naši preci. Dnevno pređe preko sto kilometara ali mu nije teško, navikao je na družbu sa životinjama, Bisom i Dorom, i ne bi ih menjao ni za najsavremeniji traktor.

Da bi posao obavljao kvalitetno Zoran na prvom mestu brine o životinjama. Kaže one mu donose prihod a i žive su duše, mora ih nahraniti, odmoriti, potkovati…

I tako, dok se drugi utkuju da nabave što savremenije mašine za obradu zemlje  Zoran ostaje veran ovom zanimanju na način kako su to radili njegovi deda i pradeda.

U dalekim nepristupačnim šumama ivanjičke opštine do drva isečenih za ogrev mogu stići samo konji samaraši. Tamo gde traktorima i kamionima nema prilaza Bratislav Stanojlović već godinama vodi konje za koje kaže da su pametniji od bilo koje mašine, samo ih morate paziti i poštovati.

U šumu samaraši kreću sa prvim svitanjem a da bi posao bio uspešan započinju ga pesmom koja prija i ljudima i životinjama. Teško je ali ukoliko volite to što radite onda se i napor lakše podnese.

Pravila se i u ovom poslu moraju poštovati. Mladi konji ne smeju nositi veći teret dok ne steknu kondiciju, životinje se ne smeju pretovarati a zbog nepristupačnosti terena izbegava se vuča drva kada pada kiša pa je klizavo. Dragoje Vulović ima dvanaest konja sa kojima radi i dva rezervna kako bi mogao da ih odmara i čuva. Samarenje donosi dobru zaradu, problem je, kaže,  jer je reč o sezonskom poslu.

Lepa strana ovog fizički veoma napornog posla je dan u prirodi i rad sa životnjama koje su, ispostavilo se, odanije od ljudi.

Iako samarenje u eri digitalizacije deluje pomalo zastarelo, na dugoročne staze je isplativo ali samo pod uslovom da u šumu čovek i konj funkcionišu uz uzajamno poverenje.