Uskoro će biti završeno renoviranje glavne ulice, koja će postati divno mesto za okupljanje i druženje Ivanjičana. E, u toj našoj glavnoj ulici, nekih davnih vremena, korzo je bio najomiljenije sastajalište meštana.

Sa prvim sumrakom, kretala bi reka šetača, a sa strane bi stariji iznosili klupe, sedeli i posmatrali prolaznike. I kada je glavna ulica bila pod kaldrmom, kockom, pa nešto kasnije i pod asfaltom – korzo je i dalje bio omiljeno mesto okupljanja stanovnika Ivanjice. Šetalo se i ćaskalo od raskrsnice sa Javorskom ulicom do centra grada, pa nazad – u krug.

U to vreme, kada se izlazilo u šetnju, narod, a posebno ženska populacija, doterivao se kao da ide na neku svetkovinu. Kada bi se sa nekim dogovaralo da se vide, poruka je bila jasna: „Vidimo se na korzou.“

U zavisnosti od godišnjeg doba, šetnje su trajale određeno vreme. Stariji bi na kraju šetnje selili u kafane, dok bi mlađi svoje druženje nastavljali u parku. Bilo je zanimljivo posmatrati momke kako sa ivice trotoara merkaju devojke i skupljaju hrabrost da im priđu. Mnoge ljubavi rođene su upravo na korzou.

Vremena su se promenila, a šetnje korzom su iščezle. Stariji su se sa prvim mrakom povlačili u kuće, a mladi svoju razonodu pronašli u kafićima.

Rekonstrukcijom glavne ulice pruža se prilika da korzo ponovo zaživi. Bila bi to lepa slika – videti Ivanjičane svih uzrasta kako šetaju i sa nestrpljenjem očekuju naredno veče, kada će ponovo izaći u šetnju.

Da li će mladi prihvatiti ovu nekada tradicionalnu naviku naših sugrađana – ostaje da se vidi. Ipak, uslovi za korzo danas su bolji nego ikad, i bila bi šteta to ne iskoristiti.

Pa neka poruka za kraj bude jednostavna: Hajdemo na korzo – po novoj, lepoj glavnoj ulici!

Autor teksta: Raško Nešovanović