Lista Srpske napredne stranke (SNS) osvojila 50,16 odsto glasova odnosno 14 mandata na lokalnim izborima u Kosjeriću, dok je lista „Ujedinjeni za Kosjerić“ osvojila 47,62 odsto odnosno 13 mandata, pokazuju preliminarni rezultati koje je objavila Republička izborna komisija (RIK).

Rezultati su obrađeni za svih 29 biračkih mesta u Kosjeriću, a pokazuju da je od 8.897 upisanih birača glasalo njih 7.492.

Utvrđeno je da je bilo 118, odnosno 1,58 odsto nevažećih listića, dok je važećih bilo 7.374 odnosno 98,42 odsto.

U Kosjeriću je juče održano ponovno glasanje za odbornike Skupštine opštine na jednom biračkom mestu na izborima održanim 8. juna, na kojem je presudom Višeg suda u Užicu poništeno glasanje.

Vučić: Blokaderi izgubili trećinu biračkog tela za samo nekoliko dana

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je sinoć da je lista SNS-a „direktno blokaderima uzela 75 glasova na ponovljenim izborima u Kosjeriću na jednom biračkom mestu“ i dodao da su „blokaderi izgubili trećinu biračkog tela za samo nekoliko dana“.

– Mi smo dobili više od polovine, mi smo za nekih 60 odsto skočili. Ja to ovako odokativno, ali sam prilično uspešan u tome, a oni su izgubili jednu trećinu svog biračkog tela. Ne možete da obmanete ljude – rekao je Vučić za TV Informer.

Kako je dodao, politički protivnici su bili angažovani, njih 350 čekaju i sada ispred opštine i očekuju da ljudi budu oduševljeni svim onim što rade.

Čestitao je Kosjeriću i svim ljudima u Srbiji jer današnji rezultati iz Kosjerića, kako je istakao, pokazuju da normalna i pristojna Srbija pobeđuje.

– I ovo pokazuje kojom se brzinom stvari u Srbiji menjaju – ukazao je predsednik.

Ujedinjeni za Kosjerić: To su brojke i na to nismo mogli da utičemo

I Nenad Gladić, portparol opozicione liste „Ujedinjeni za Kosjerić“ potvrdio je da su „preliminarni rezultati ponovljenih izbora na biračkom mestu 25 u Kosjeriću pokazali su da je pobedila Srpska napredna stranka (SNS) sa 197 glasova, naspram 153 glasa liste Ujedinjeni za Kosjerić.

On je izjavio da u Kosjeriću „nisu bili izbori, već opsadno stanje“.

– To su brojke i na to nismo mogli da utičemo – rekao je Gladić.

Kako je rekao, nije bila namera da sinoć dođe do bilo kakvih sukoba u Kosjeriću.

– Ima dana, izborićemo se kada sve ovo prođe, ne mogu da drže grad sve vreme pod opsadom – kazao je Gladić.

Dodao je da preliminarne rezultate sa biračkog mesta 25 u Kosjeriću treba da potvrdi i Opštinska izborna komisija.

 Izvor: BLIC/Tanjug

Građani prijavili imena blokadera i aktivista koji nude novac za glasanje u Kosjeriću.
Dok smo i dalje svedoci izostanka reakcije institucija i ćutnje nadležnih organa, u Kosjeriću se dešava pravi izborni zločin. Uoči ponovljenog glasanja na jednom biračkom mestu, više osoba krenulo je u otvorenu kampanju kupovine glasova za opozicione blokadere – i to bez imalo stida, srama ili straha od zakona.
Redakciji 24sedam dostavljena su imena i fotografije onih koji – kako tvrde sami građani – idu od kuće do kuće, nude novac, pritiskaju ljude i pokušavaju da siluju volju naroda.
Danas objavljujemo prvu četvorku – a sutra stižu nova imena i novi dokazi!

Na meti su obični ljudi, porodice, penzioneri, svi oni za koje opozicija proceni da bi mogli “da glasaju kako ne treba”. Pojave se ispred kuće, pozovu vas sa strane, pa krenu: „Znaš ti za koga treba… Ajde, evo nešto i za tebe.“

A evo i ko to “nosi pare”:
Milić Zoran, poznatiji kao Ćopo, penzioner i aktivista Narodne stranke.

Prema tvrdnjama više meštana, već nedeljama kruži po Kosjeriću i okolnim selima sa jasnim zadatkom – da pogura stvar i obezbedi „podršku“ onako kako to samo opozicija zna – novcem i pritiscima.

U njegovoj pratnji često je i Surtov Svetozar, nezaposleni „aktivista“ iz grupe „Čisti ljudi za čist Kosjerić“, iz sela Đurovići – Ševruljuge. Građani ga prepoznaju kao posrednika, kurira koji prenosi pare, vodi evidenciju i poziva ljude „na razgovor“.

Treći na spisku je Ivan Paunović, zvani Šicman, zaposlen u firmi Tuki-Komerc.
Koristi poslovne i rodbinske veze kako bi uticao na radnike i komšije, tvrde građani. Već je viđen i prijavljivan tokom izbora 8. juna.

Sa njima je i Vladan Mitrović, zaposlen u firmi Elkok, koji je identifikovan kao deo ekipe koja obilazi biračka mesta, proverava spiskove „sigurnih glasova“ i deluje u koordinaciji sa blokaderskim štabom.
Sva četvorica prepoznata su od strane građana koji su se napokon ohrabrili da progovore!

Dostavljene su i njihove fotografije, kao i svedočanstva koja jasno ukazuju na postojanje organizovanog sistema za kupovinu i pritisak.

I dok narod pokušava da sačuva elementarno dostojanstvo pred još jednim izlaskom na birališta, opozicija u dogovoru sa blokaderima ponovo udara – prljavim metodama koje podsećaju na mafijaško delovanje.
Podsetimo, na izborima 8. juna u Kosjeriću zabeleženi su brojni incidenti – od fizičkih napada, blokada puteva i biračkih mesta, preko zastrašivanja građana, do pokušaja sabotaže rada izborne komisije. Tada su „branitelji poštenih izbora“ sprovodili politički teror pod plaštom demokratije.

Isti akteri – sada se vraćaju. Samo sa više para, više spiskova i još većom agresijom.

A najgnusnija ironija od svega?

Upravo oni koji iz dana u dan urlaju da „vlast krade izbore“, da „zastrašuje birače“, da „kupuje podršku“ – upravo su oni koji to rade!

Ti samozvani oslobodioci, koji se kriju iza parola o „pravdi i poštenju“, u stvarnosti deluju kao organizovana mreža za ucenjivanje, podmićivanje i politički teror.
To su ljudi koji znaju da nemaju nikakvu šansu na izborima – pa zato prete, lažu, potkupljuju i maltretiraju narod.

To je opozicija u savezu sa blokaderskim ekstremistima, čiji je jedini cilj – rušenje države i otimanje vlasti mimo volje građana!

To su politički očajnici koji neće da pobede – već da preotmu!

Zato 24sedam neće stati.

Razotkrivamo ih redom – jedno po jedno ime.
Danas – prva četvorka. Sutra – nova lica, nove fotografije, nova svedočenja.

Kosjerić neće pasti. Koliko god para doneli – narod zna istinu. A mi ćemo je objaviti.

Izvor/ novosti.rs

Ivanjica/Arilje/Požega/Lučani – Ni na jučerašnjem sastanku koji se održao u Ministarstvu poljoprivrede nije postignut dogovor o ceni malina između otkupljivača i proizvođača. Ona se za sada kreće od 135 do 250 dinara u pojedinim hladnjačama, a većina izvoznika i dalje drži cenu od 200 dinara po kilogramu. Ministarstvo poljoprivrede pozvalo je juče otkupljivače malina da prate skokove cena i trenutnu od 240-250 dinara.

Još jedan od argumenata hladnjačara jeste i prošlogodišnja nerealno visoka cena od 500 do 600 dinara, zbog koje su svi na gubitku- i primarni proizvođači koji nisu isplaćeni i srednji i mali hladnjačari koji tu cenu nisu mogli da iznesu i ostali su u dugovima.

Deluje da za sada nema dogovora koji bi odgovarao svim stranama, i zato se širom Srbije, u jeku sezone branja malina, gotovo svakodnedno organizuju sastanci malinara koji su u nedoumici da li da uopšte nastave berbu.

I pored standardno visokog kvaliteta, prinos srpskih malina će ove godine biti umanjen za čak 40 odsto. Na to su uglavnom uticale loše vremenske prilike, ali i niska cena koja je prouzrokovala male dnevnice, zbog kojih će mnogi zasadi ostati neobrani.

Opština Arilje danas je bila domaćin prvog sajma jagodastog voća i proizvoda zaštićenog geografskog porekla.

Na sajmu je  učestvovalo blizu  stotinu  najznačajnih predstavnika proizvođača poljoprivredne mehanizacije i opreme, predstavnici Udruženja proizvođača resornog Ministarstva i Poljoprivrednih stručnih i savetodavnih službi iz cele Srbije.

Tokom sajma govorilo se o se o značaju razvoja voćarske proizvodnje i opštim trendovima razvoja poljoprivrede a nezaobilazna tema bila je i podsticaji u poljoprivredi, finansiranje poljoprivredne proizvodnje i mogućnosti plasmana hrane na inostranim tržištima.

Ono što je malinare najviše interesovalo je da li je moguće da na nivou čitave Srbije bude ista otkupa malina.

Ideja lokalne samouprave je da ovaj sajam postane tradicija u Arilju i da svake naredne godine okuplja više izlagača i posetilaca.

U Kosjeriću su danas u prisustvu premijerke Ane Brnabić  potpisana dva ugovora o konverziji Gradske toplane sa mazuta na gas i pošumljavanju, u vrednosti od 50 miliona dinara čime će se zagađenost vazduha u gradu smanjiti za 70 odsto. Predsednik opštine Kosjerić  Žarko Đokić rekao je da će zahvaljujući  Vladi  RS,  Kosjerić dobiti šansu da napokon postane ekološki zdrava sredina.

Zaštita životne sredine je jedan od prioriteta Vlade Srbije, a Kosjerić je jedna od najzagađenijih opština u našoj zemlji, a to ne sme da bude tako, rekla je predsednica Vlade, Ana Brnabić.

Ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović istakla je da će iz budžeta ministarstva osim zamene kotlarnice u toplani i individualnih ložišta u Kosjeriću biti finansirano ozeljenjavanje javnih površina sa oko 500 novih sadnica.

U poseti Kosjeriću danas je bila i ministarka privrede Anđelka Atanacković .

U Zlatiborskom okrugu od posledica infekcije koronavirusom preminule su dve osobe, jedna muškog i jedna ženskog pola, prosečne starosti 70,5 godina.

Saopštio je Zavod za javno zdravlje Užice.

Od poslednjeg izveštaja do danas testirano je još 25 osoba sa područja Zlatiborskog okruga, od kojih su četiri pozitivne na COVID-19 i to dve u Prijepolju, jedna u Požegi i do sada prvi slučaj infekcije registrovan u Arilju.

Od početka epidemije do danas testirano je 335 osoba, a ukupno je potvrđeno 37 slučajeva infekcije: devet u Prijepolju, sedam u Užicu, po pet u Bajinoj Bašti i Novoj Varoši, četiri u Priboju, tri u Požegi, Čajetini dva i po jedan u Sjenici i Arilju.

Kosjerić nema potvrđenih slučajeva pozitivnih na koronavirus.

Izvor : TANJUG / B92

Predstavnici četrnaest udruženja iz Ivanjice, Arilja, Požege, Lučana i Kosjerića, okupljenih u asocijaciju „Malinari Srbije“, danas su u Kosjeriću razgovarali sa ministrom poljoprivrede Branislavom Nedimovićem, predstavnicima Ministarstva trgovine, tržišne inspekcije i lokalnih samouprava.

Osnovni zaključak sastanka je pooštravanje kontrole hladnjača zbog neadekvatnog otkupa i klasiranja maline, a kako nezvanično saznajemo date su garancije da Srbija prekida uvoz ovog voća iz drugih zemalja.

Dobrivoje Radović, predsednik asocijacije za InfoLigu kaže da su generalno zadovoljni današnjim razgovorima, ali da nisu zadovoljni trenutnom akontnom cenom koja se kreće od 55 do 125 dinara za kilogram.

• Ministarstvo je čini se rešeno da uredi situaciju na tržištu. Sve što nadležne institucije rade ide u dobrom smeru, ali cenom nikako nismo zadovoljni i o tome ćemo razgovarati još narednih dana. Ne odustajemo od traženih 1,75 evra za kilogram, koliko je u proseku prošle godine prodavan griz. Ivanjica je u ovom trenutku u najgoroj poziciji jer se otkup kreće od 50 do 100 dinara. Na području ove opštine kontrolisan je veoma mali broj otkupljivača, ali će nadležne inspekcije krenuti u češljanje već od sutra”, kaže Radović.

Prema njegovim rečima, ministar Nedimović je obećao pomoć malinarima kroz subvencije u visoko rizičnim područjima kao što je Ivanjica. Ta pomoć ogledaće se u podizanju iznosa povraćaja za osiguranje od grada sa 40 na 60 odsto, a obećana je i pomoć u nafti za obradu zasada.

Pomoćnik ministra poljoprivrede Nenad Vujović istakao je posle sastanka sa malinarima da je Republička poljoprivredna inspekcija ,zajedno sa tržišnom,intenzivirala kontrolu hladnjačara na području cele Srbije i da se kontrolišu uslovi otkupa.

• Ima nepravilnosti na terenu,kao i zabrane rada onim hladnjačama koje nisu ispunile zakonom predviđene standarde.Malina se svuda uglavnom klasira u dve klase u zavisnosti od kvaliteta,ali moram napomenuti da po svim propisima koji postoje,ona malina koja ima više vode i buđi i van je prve dve klase,objektivno ne može biti primljena u hladnjače“,naglasio je Vujović.

Današnjem sastanku u Kosjeriću prisustvovali su i načelnik Zlatiborskog okruga, predsednici i zamenici predsednika opština Ivanjica, Lučani, Arilje, Požega i Kosjerić. Naredni sastanak, prema najavi malinara, biće održan naredne nedelje u Ivanjici, na kome će se razgovarati i sa najvećim izvoznicima maline u Srbiji. Tada bi se trebala znati i konačna otkupna cena ovogodišnjeg roda.

foto i video zoomue.rs

Zamenik predsednika opštine Požega Vladan Kovačević i predstavnici Kancelarije Ujedinjenih nacija za projektne usluge (UNOPS) obišli su radove na mostu preko Dobrinjske reke na državnom putu II B reda koji povezuje opštine Požegu i Kosjerić. Za rekonstrukciju mosta dužine 95 metara, koji je nakon majskih poplava 2014. godine bio u opasnosti od urušavanja, Evropska unija izdvojila je 74.000 evra u okviru Programa pomoći EU poplavljenim područjima u Srbiji.

Radovi na mostu počeli su novembra 2016.godine i obuhvataju sanaciju betonske konstrukcije mosta i obalnih stubova, postavljanje novog sloja betona, zamenu ležišta i čišćenje rečnog korita. Kompletna rekonstrukcija mosta omogućiće sanaciju posledica poplava, kao i bolju bezbednost pešaka koji će uskoro moći neometano da prelaze preko mosta zahvaljujući novoizgrađenim pešačkim stazama. Rekonstrukcija mosta biće završena tokom avgusta 2017. godine.

• Most se rekonstruiše zahvaljujući bespovratnim sredstvima Evropske unije, u okviru projekta pomoći EU u obnovi putne infrastrukture nakon poplava vrednog 10,5 miliona evra.- rekao je projektni menadžer Bojan Kovačević, ističući da radovi dobro napreduju i da su u završnoj fazi.

Radovi na mostu realizuju se u sklopu projekta koji sprovodi UNOPS u 23 lokalne samouprave, u kojima će biti sanirana 44 klizišta, rekonstruisano devet i izgrađeno pet mostova, u cilju obnove i unapređenja preventivne infrastrukture. U Požegi, kao jednoj od projektnih opština, u maju 2017. godine završena je i sanacija klizišta ukupne vrednosti 67.000 evra. Postavljanjem gabionskih zidova, izgradnjom drenažnih kanala i stabilizovanjem kosine smanjen je rizik od pojave novog klizišta kod naselja Čestobrodica, na državnom putu II A reda koji povezuje Požegu i Gornji Milanovac.

• Pomoć Evropske unije u sanaciji mosta i klizišta mnogo znači za stanovnike Požege, jer imali smo velikih problema sa bujičnim poplavama. Ovakve intervencije jedan su od vidova izuzetne saradnje Vlade Republike Srbije i Evropske unije, naročito kada se ima u vidu da se Srbija nalazi na putu za Evropsku uniju i pretenduje da postane njen član.- rekao je Vladan Kovačević, zamenik predsednika opštine Požega i zahvalio se Evropskoj uniji i UNOPS-u na podršci.

Evropska unija pružila je najveću pomoć Srbiji u obnovi od posledica poplava i jačanju preventivne infrastrukture u vrednosti od 162 miliona evra kroz pretpristupne fondove IPA 2012 i 2014, i Fond solidarnosti Evropske unije.

Program pomoći Evropske unije poplavljenim područjima u Srbiji, u vrednosti od 102 miliona evra, finansira Evropska unija iz pretpristupnih fondova IPA 2012 i 2014. Sredstva su namenjena izgradnji i obnovi kuća, rekonstrukciji javnih ustanova, puteva, klizišta i javne infrastrukture, obnovi privrede i poljoprivredne proizvodnje, kao i infrastrukture za sprečavanje i zaštitu od poplava u 57 opština koje su najviše pogođene poplavama. Sve aktivnosti na terenu sprovode Kancelarija Ujedinjenih nacija za projektne usluge (UNOPS), Organizacija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO), organizacije HELP, ASB i Danski savet za izbeglice (DRC), Austrijska agencija za razvoj (ADA) i Svetska banka (SB) – u koordinaciji sa Kancelarijom Vlade Srbije za upravljanje javnim ulaganjima.