Ivanjica-Meštani sela Lisa kod Ivanjice ostali su zapanjeni nesvakidašnjim prizorom. Naime u blizini vodovoda oko koga se već duže vreme vodi pravi ’’rat’’, jer iz Odbora za vodu kažu da nema kapaciteta za sve koji bi se priključili, osvanuo je krst na kome piše:’’Ko seče vodu biće mu ime ovde’’. Kako nam je kreator ove pomalo morbidne poruke objasnio na ovakav potez se odlučio jer smatra da vode ima ali je odbor za vodu stavio šapu na ono što se smatra opštim dobrom.

Dragan Vratonjić, predsednik pomenutog Odbora kaže da ima 188 priključaka na vodovodnoj mreži koju su postavili još 2005. i trenutno 86 zahteva meštana da se priključe. Objasnio je da nema dovoljno za sve ali da postoje još dva izvorišta koja bi mogla da budu rešenje za meštane.

Ivana Juraka koji je prokopao deo prema izvorištu i ima u planu da se priključi na seoski vodovod nismo uspeli da snimimo jer je trenutno u Beogradu. U telefonskom razgovoru potvrdio je da je on postavio krst sa natpisom i objasnio zašto. Naime Jurak tvrdi da vode ima dovoljno ali nekoliko ljudi ne dozvoljava priključak . Takođe je naglasio  da poseduje slike i ostale dokaze kojima će potvrditi razne malverzacije vezano za ovaj vodovod i dodao da ga slobodno mogu prijaviti organima javnog reda i mira, ali će to otvoriti pandorinu kutiju.

Na veliki hrišćanski praznik Božić, na samom skretanju za ivanjičko naselje Jesenište, osveštan je veliki pravoslavni  krst. On se nalazi pokraj puta a podigao ga je estradni umetnik Stevo Damljanović-Garo, kako kaže da donese sreću i bezbedno putovanje svima koji su na drumu.

Krst je osveštao paroh Aranđel Petrović. Damljanović se zahvalio mnogobrojnim sponzorima koji su pomogli da se ovaj pravoslavni simbol nađe pokraj puta za varoš Ivanjicu.

Na najvišem vrhu planine Čemerno, juče je služen parastos izginulim borcima srpske kraljevske vojske u bici na ovoj planini, novembra 1915. i poginulima u oslobodilačkim ratovima Srbije od 1912. do 1918. godine. Postavljen je vojnički krst i kamen temeljac buduće spomen kapele i memorijalnog kompleksa koji će graditi narednih godina. Osim sveštenstva Srpske pravoslave  crkve  i predstavnika vojske,  ovom događaju  prisustvavli su, predsednik opštine Ivanjica, Zoran Lazović i njegov zamenik Momčilo Mitrović, predstavnici grada Kraljeva  kao  i čelni ljudi opštine Berane u Crnoj Gori. Okupio se i značajan broj meštana.

Obeležavanje važnog datuma u istoriji srpskih ratova protiv neprijatelja organizovao je grad Kraljevo, koji je od JP “Srbijašume” na korišćenje dobio parcelu od četiri hektara, baš na mestu gde se i odigrala velika bitka protiv Austrougarske vojske koja je u ogromnoj meri određivala sudbinu vrhovne komande, kralja, vojske i civilnog stanovništva, koji su se nalazili u Raški, na putu prema Crnoj Gori i golgoti Albanije.

• Gradsko veće grada Kraljeva na čelu sa gradonačelnikom dr Predragom Terzićem, bezrezervno podržavaju ovu aktivnost i nema nikakve sumnje da će vojnička spomen kapela biti sigurno izgrađena, upravo na ovom mestu sa kojeg se vide dve naše najveće svetinje, manastiri Studenica i Žiča. Ovo mesto postaće svetilište na kome će se buduće generacije učiti negovanju tradicije oslobodilačkih ratova i uzdizati naša nacionalna svest. Svi mi koji smo danas došli ovde na ovo sveto mesto, iskazujemo preko potrebno nam narodno, crkveno i državno jedinstvo. Obećavam da ćemo dogodine parastos služiti u izgrađenoj vojničkoj spomen kapeli– rekao je pukovnik Radoje Tomašević, koordinator Odbora za izgradnju kapele i član Gradskog veća grada Kraljeva.

Prema projektu izgradnje spomen kapele sa krstom, koji obuhvata i dovođenje struje i vode, koštaće oko 5.000.000 dinara. Iz više pravaca prema Čemernu biće popravljeni i seoski putevi koji su u prilično lošem stanju.

Prilikom služenja parastosa, juče su prvi put pročitana i imena poginulih iz ovih krajeva u bici na Čemernu. Do sada su izvršena obimna istraživanja borbi na ovim prostorima, a jedan od istraživača je i artiljerijski major u penziji Rade Vukosavljević koji je održao predavanje o borbama na Čemernu i okolini. Tom prilikom on je govorio o tadašnjem položaju naše i neprijateljske vojske i naporima da se Austrougari zaustave u prodoru prema ibarskoj dolini.

Projekat za izgradnju vojničke spomen kapele je urađen i odobren od nadležnih institucija, a na Čemernu ga je juče prezentovao njegov autor, arhitekta. Aleksandar Maričić.

Prema nepotpunim i još uvek nezvaničnim podacima, u bici na Čemernu poginulo je više od 1.000 srpskih vojnika i 625 Austrijanaca. Žrtva je bila velika, ali je bitka uspela da zaustavi neprijatelja u prodoru. U suprotnom, kralj, vrhovna komanda i glavnina vojske bili bi uvučeni u obruč i uništeni.

Tek sto godina posle, iz istorijskih izvora izranja bitna na Čemernu kao jedna od važnijih u Velikom ratu koji je srpska vojska vodila da zaštiti odstupnicu prilikom povlačenja prema Krfu. Bila je gotovo zaboravljena, kao i tela poginulih vojnika koja su razasuta ostala na ovoj planini, bez kosturnice, dostojnog obeležja i dužnog pijeteta.

Na takozvanom jugozapadnom frontu, koji se protezao od Aleksandrovca do Ivanjice, bile su Prva i Druga armija srpske vojske sa oko 36.000 ljudi. Na Čemernu je bilo stacionirano 17.600 vojnika, a oko 4.500 volova i konja vuklo je topove. U okršajima sa neprijateljem borili su se Užička vojska, Studenički odred, drugo i trećepozivci iz Užica, Kosjerića, Požege, Arilja i manjim delom iz Ivanjice. Najveći broj poginulih bio je u rovovima ispod najvišeg vrha ove planine.

Bitka na Čemernu bila je poslednja odbrana glavnine vojske i vrhovne komande na čelu sa kraljom Petrom, kojoj je prethodilo nekoliko manjih sukoba na Troglavu, Jelici, Vranovcu i drugim mestima na potezu od Kraljeva ka Studenici. Na Čemernu su i danas vidljivi ostaci rovova, koji svedoče o stradanju srpskih odreda.